Анализа консолидоване јавне потрошње за други квартал 2020. године

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

Након позитивних макроекономских кретања у 2019. и почетком 2020. године као и успјешно спроведене фискалне консолидације, којом је унапријеђена фискална позиција, Црна Гора се у марту мјесецу суочила са пандемијом вируса ЦОВИД-19, која је опредијелила економска кретања у досадашњем периоду године.

У циљу ограничавања негативних посљедица пандемије по здравље становништва, Национално координационо тијело за заразне болести донијело је низ наредби, мјера и препорука које су омогућиле стављање епидемије под контролу. Са друге стране, спровођење мјера усмјерених на заштиту здравља становништва, као и прекид међународног путничког саобраћаја, узроковало је значајно ограничење економске активности, а што је за посљедицу имало и пад наплате прихода буџета. У исто вријеме, потреба додатног финансирања здравственог система као и имплементација мјера усмјерених на помоћ привреди и грађанима у суочавању са негативним посљедицама пандемије узроковало је потребу прерасподјеле унутар јавне потрошње како би се у условима значајног пада прихода обезбиједила ликвидност буџета односно редовно сервисирање свих јавних функција државе и пакета мјера помоћи привреди и грађанима. У том циљу, ревидирани су планови прихода и расхода кроз усвојени Закон о измјенама и допунама Закона о буџету за 2020. годину који је донешен у јуну мјесецу.

Како би се ограничили негативни ефекти пандемије на привреду и грађане, Влада Црне Горе донијела је три пакета мјера. Први пакет мјера донешен 19. марта био је интервентног карактера, усмјерен на пружање помоћи најугроженијим категоријама становништва и стварање услова за ликвидност привреде и Буџета, а доминантно су га карактерисале сљедеће мјере:

- исплата једнократне помоћи најугроженијим категоријама корисника социјалних давања и пензионерима;

-             могућност одлагања кредитних обавеза према Инвестиционо-развојном фонду, као и могућност одлагања обавеза по основу пореза на доходак физичких лица и доприноса за обавезно социјално осигурање, као и обавеза по основу Закона о репрограму пореских потраживања;

- хитна кредитна подршка Инвестиционо-развојног фонда за оне гране привреде које су најтеже погођене усљед забране рада;

-         одлагање свих немандаторних расхода од стране потрошачких јединица и привредних друштава у већинском власништву државе како би се обезбиједила ликвидност Буџета у периоду значајног пада економске активности и посљедично томе прихода буџета;

- одржавање континуитета у извођењу капиталних пројеката кроз обезбијеђено авансно плаћање извођачима радова и извршиоцима услуга ангажованим на овим пројектима.

Други пакет мјера усвојен 24. априла био је усмјерен на стварање услова за очување радних мјеста и бржи опоравак економије. У том циљу мјере су креиране у форми директног субвенционисања зарада запослених, при чему је висину субвенција опредјелјивало да је привредним субјектима као корисницима субвенција обављање дјелатности било: забрањено односно ограничено, при чему су посебно таргетирани туризам и пољопривреда као стратешке гране економије Црне Горе. Такође, у циљу обезбјеђивања ликвидности привреде, у континуитету је пружана финансијска подршка кроз повољне кредитне линије Инвестиционог развојног фонда, као и дефинисан ажурнији повраћај ПДВ-а и продужавање лимита царинске гаранције за одложено плаћање царинског дуга. Као и у оквиру првог пакета мјера, исплаћена је једнократна помоћ угроженим категоријама становништва која се због негативних посљедица епидемије налази у стању социјалне потребе, а која није била обухваћена првим сетом мјера.

Трећи пакет мјера усвојен 23. јула садржи краткорочне и дугорочне мјере умјерене на опоравак привреде Црне Горе кроз диверсификацију привреде и повећање домаће производње. Препознате су кључне секторске политике у сарадњи са привредом (ИТ сектор, туризам, пољопривреда и индустрија укључујући енергетику) и разрађене кроз нови концепт брзих продора. Вриједност трећег пакета процијењена је на ниво од преко 1,0 млрд.€.

Јавни приходи у периоду јануар – јун 2020. године износили су  837,1 мил.€ или 18,2% процијењеног БДП-а (4.607,3 мил. €). У односу на планиране, приходи су мањи за 9,6 мил.€ или 1,1%.  Поредећи са упоредним периодом претходне године, наплата прихода је мања за  94,2 мил. € или 10,1%, услијед пада економске активности узроковане пандемијом вируса ЦОВИД-19.

Јавна потрошња у периоду јануар – јун 2020. године износила је  1.054,5 мил.€ или 22,9% БДП-а, и мања је за 3,6 мил.€ или 0,3% у односу на план, док је у односу на исти период претходне године већа за 84,5 мил.€ или 8,7%, услијед потребе додатног финансирања здравственог система као и имплементације мјера усмјерених на помоћ привреди и грађанима.

Полазећи од кретања прихода и расхода, у периоду јануар – јун 2020. године, остварен је дефицит јавних финансија у износу од  217,4 мил. € или 4,7% БДП-а, што је за 5,9 мил.€ или 2,8% више у односу на планирани.

БУЏЕТ ЦРНЕ ГОРЕ

Пад економске активности изазван пандемијом вируса ЦОВИД-19 негативно се одразио и на наплату готово свих категорија прихода буџета у односу на претходну годину, што је посебно видљиво код пореза на потрошњу. На другој страни, спровођење социо-економских мјера, у циљу ублажавања негативних посљедица пандемије по грађане и привреду, резултирало је већом потрошњом у односу на исти период претходне године.

Изворни приходи буџета у периоду јануар – јун 2020. године износили су 747,8 мил. € или 16,2% процијењеног БДП-а за 2020. годину (4.607,3 мил. €), што је за 76,2 мил. € или 9,3% мање у односу на исти период претходне године. У односу на ревидирани план сходно усвојеном Ребалансу буџета, изворни приходи су већи за 3,2 мил.€ или 0,4%.

Посматрајући по структури, једина категорија текућих прихода која биљежи раст у односу на исти период претходне године су приходи од пореза на добит правних лица који су већи за 5,5 мил.€ или 10,1%, а што је превасходно резултат снажне економске активности у 2019. години која се одразила на позитивно пословање компанија. И у односу на план, приходи од пореза на добит биљеже раст од 1,9 мил.€ или 3,3%.

Смањење стопе доприноса за обавезно здравствено осигурање на терет послодавца за 2 п.п. од 1. јула претходне године, одлагање обавеза по основу пореза на доходак физичких лица и доприноса за обавезно социјално осигурање и обавеза по основу Закона о репрограму пореских потраживања, укидање тзв. „кризног пореза“ на доходак физичких од 1. јанура текуће године, али и пад запослености као посљедице ограничене економске активности усљед пандемије, утицали су на пад пореза и доприноса на зараде. Међутим, тај пад је са друге стране највећим дијелом компензован субвенционирањем дијела зарада запослених кроз други пакет мјера, али и благим растом зарада, усљед прије свега повећања зарада запосленима у просвјети и здравству.

Сходно наведеном, порези и доприноси на зараде кумулативно биљеже пад од 14,7 мил.€ или 5,1% у односу на исти период претходне године. Са друге стране, у односу на план и приходи од пореза на доходак физичких лица и приходи од доприноса биљеже раст и то за 1,0 мил.€ или 2,0% односно 3,7 мил.€ или 1,7%.

Највећи пад наплате у односу на претходну годину биљежи се код пореза на потрошњу: ПДВ-а и акциза. Главни разлог наведеном јесте ограничење привредне активности узроковане спровођењем мјера усмјерених на заштиту здравља становништва, што је посљедично томе резултирало падом промета у унутрашњој и спољној трговини. Поред наведеног, пад ових категорија прихода у великој мјери условљен је и значајним падом прихода од туризма, и то по основу мањег броја долазака и остварених ноћења страних турсита који у највећој мјери опредјелјују приходе од туризма.

Као резултат поменутих кретања, али и убрзаног повраћаја, као једне од мјера подршке привреди из другог пакета, приходи од ПДВ-а у првих шест мјесеци мањи су за 44,5 мил.€ или 14,7% у односу на исти период претходне године и за 4,9 мил.€ или 1,9% у односу на план. Приходи од акциза такође биљеже пад и то у износу од 1,8 мил.€ или 1,9% у односу на исти период прошле године, што је значајно ниже у поређењу са падом прихода од ПДВ-а, а посљедица је веома добре наплате акциза у прва три мјесеца. Посматрано по структури све категорије акцизних производа биљеже пад, осим акциза на дуван и дуванске производе и акциза на угаљ. Посмтрано у односу на план, приходи од акциза су незнатно већи.

Усљед мјера Владе усмјерених на смањење негативних ефеката утицаја корона вируса на привреду и грађане, али и наредбе о привременом затварању великог броја предузећа и органа управе, како је било и очекивано, приходи по основу такси и накнада су значајно нижи у односу на исти период претходне године. Категорија која биљежи највеће негативно одступање су накнаде од привређивања игара на срећу које су мање за 2,4 мил.€ или 47,3%, а разлог је ослобађање плаћања фиксног дијела накнаде усљед привременог затварања, као и пад промета у овој дјелатности. Приходи од такси и накнада су на нивоу плана за шест мјесеци.

Издаци буџета у периоду јануар – јун  2020. године износили су 962,7 мил. € или 20,9% БДП-а што је за 8,9 мил. € или 0,9% мање у односу на планиране, а 74,7 мил.€ или 8,4% више у односу на исти период претходне године.

У структури укупних издатака буџета, текући издаци остварени су на нивоу од 420,8 мил.€ и на нивоу су планираних, док су у односу на исти период претходне године већи за 23,8 мил.€ или 6,0% и то првенствено усљед раста бруто зарада за 12,2 мил.€ или 5,1% као резултат повећања зарада и једнократних давања просвјети и здравству.

Трансфери за социјалну заштиту су мањи у односу на план за 3,0 мил.€ или 1,1%, док су у односу на исти период претходне године већи за 4,3 мил.€ или 1,6% и то превасходно као резултат мјера за ублажавање негативних посљедица пандемије по социјално најугроженије категорије становништва и пензионере и то кроз исплату једнократних помоћи из првог и другог пакета мјера.

Трансфери институцијама, појединицима, невладином и јавном сектору биљеже пад у односу на план за 4,6 мил.€ или 3,4%, док су у односу на претходну годину већи за 33,2 мил.€ или 33,9% и то превасходно као резултат повећања финансирања здравственог система у условима пандемије.

Капитални издаци реализовани су у износу од 84,5 мил. €, што је мање за 0,5 мил. € или 0,6% од планираних односно за 10,3 мил. € или 10,9% мање у односу на претходну годину. Мања реализација у односу на претходну годину, превасходно је резултат ограничавања извођења радова на приоритетној дионици Аутопута, усљед пандемије.

Категорија издатака која биљежи највећи раст је Резерва, која је већа за 34,4 мил.€ или преко шест пута у односу на прошлу годину и то као резултат спровођења пакета мјера помоћи привреди и грађанима, при чему се највећи дио односи на субвенције зарада запослених у циљу стварања услова за очување радних мјеста.

Кретање прихода и расхода у периоду јануар – јун 2020. године, опредијелило је остварење дефицита централног буџета у износу од 214,9 мил. € или 4,7% БДП-а. У односу на планирани, дефицит је мањи за 12,1 мил. € или 5,3%.

Како би правовремено обезбиједила средства за подршку ликвидности буџета и повећано финансирање условљено потребом помоћи привреди и грађанима у суочавању са негативним посљедицама пандемије вируса ЦОВИД-19, Црна Гора се, у мају мјесецу текуће године, задужила на иностраном тржишту по основу кредитног аранжмана подржаног другом гаранцијом Свјетске банке заснованој на јавној политици (ПБГ2) у износу од 250 мил. €. Поред наведеног, како би, усљед очекиваног пада прихода од туризма, узрокованих пандемијом, обезбиједила недостајућа средства за финансирање буџета, Црна Гора је, у јуну мјесецу ове године, закључила кредитни аранжман са Међународним Монетарним Фондом, у вриједности од око 74 мил. €, кроз инструмент брзог финансирања.

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

Изворни приходи буџета јединица локалне самоуправе у периоду јануар-јун 2020. године износили су 89,3 мил.€ и нижи су у односу на остварење у истом периоду 2019. за 18,0 мил.€, док су у односу на планиране нижи за 12,7 мил. €.

Епидемиолошка ситуација се значајно одразила на економске активности а сходно томе и на цјелокупне јавне финансије што је, између осталог, утицало на смањење како сопствених тако и уступљених прихода локалних самоуправа.

Иако су се због новонастале ситуације суочиле са бројним проблемима, све јединице локалне самоуправе су, у складу са својим могућностима, усвојиле програме мјера за подршку грађанима и привреди у циљу умањења негативних посљедица изазваних епидемијом ЦОВИД-19 вируса.

Издаци буџета локалне самоуправе  у поменутом периоду 2020. године износили су 91,9 мил. €, што је за 9,8 мил. € више у односу на исти период 2019. године. У односу на план издаци су виши за 5,3 мил. €, првенствено због већег издвајања за капитални буџет и трансфера институцијама, појединцима, невладином и јавном сектору.

За првих шест мјесеци 2020. године забиљежен је дефицит локалне самоуправе у износу од 2,5 мил. €.

У прилогу: Анализа консолидоване јавне потрошње за ИИ квартал 2020. године.доцx

   Анализа консолидоване јавне потрошње за ИИ квартал 2020. године.xлсx