31. сједница Владе Црне Горе - 08.07.2021. године

Влада Црне Горе је на 31. сједници одржаној 08. јула 2021. године, којом је предсједавао премијер проф. др Здравко Кривокапић, донијела Уредбу о условима, начину и динамици спровођења мјера аграрне политике за 2021. годину - Агробуџет. Ступањем на снагу ове уредбе ствара се правна могућност за објављивање Јавних позива на основу којих ће се у 2021. години омогућити пољопривредним произвођачима да остваре право на подршку од 44.824.447,94 еура, од чега 27.162.447,94 еура из националних средстава, 9.321.000,00 еура из донација и 8.341.000,00 еура из кредитних средстава. У расправи је наглашено да су новим Агробуџетом сва директна плаћања за сточарски сектор и за биљну производњу повећана од 5 до 10 одсто, што представља укупно повећање од 2 милиона еура за директна плаћања у пољопривреди.

У складу са Законом о повраћају одузетих имовинских права и обештећењу, Влада је донијела Уредбу о утврђивању исплате обештећења бившим власницима одузетих имовинских права у новчаним средствима за 2021. годину. Законом о буџету за ову годину за обештећење је планирано 2,5 милиона еура, па је, у складу са тим, Уредбом утврђена динамика и начин исплате годишње рате бившим власницима у новчаним средствима за 2021. годину, утврђеним коначним рјешењима комисија која су достављена Фонду до 31. децембра прошле године. Исплата обештећења обрачунава се према вриједности која одговара три одсто од преосталог неисплаћеног износа обештећења.

Влада је усвојила Двадесет девети квартални извјештај о укупним активностима у оквиру процеса интеграције Црне Горе у Европску унију за период јануар – март 2021. Извјештај обухвата најважније догађаје из процеса приступања Црне Горе, који се односе на политички дијалог Црне Горе и Европске уније, преговоре о приступању Црне Горе ЕУ, информисање јавности о процесу приступања Унији, активности Одбора за европске интеграције Скупштине Црне Горе, спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању, усклађивање законодавства Црне Горе с правном тековином Европске уније и Инструмент за претприступну подршку – ИПА. Извјештај ће бити прослијеђен члановима Одбора за европске интеграције, с циљем редовног и свеобухватног информисања о процесу преговора и размјене мишљења о актуелним темама и изазовима преговарачког процеса.

Усвојен је и Други прилог Извјештају Европске комисије о Црној Гори 2021. Црна Гора у складу са устаљеном праксом два пута годишње информише Европску комисију о активностима које реализује у оквиру претприступног процеса. Овим документом Европска комисија се информише о стању у области политичких и економских критеријума, односно о напретку у дијелу преузимања обавеза из чланства за 33 преговарачка поглавља, за период 1. јануар – 15. јун 2021. Прилог представља значајну полазну основу ЕК приликом израде њеног годишњег Извјештаја за Црну Гору у којем се констатују остварени резултати и дају препоруке за даљи рад.

Влада је донијела Одлуку о утврђивању националне контролне листе робе двоструке намјене. Одлуком се Национална контролна листа робе двоструке намјене усклађује са прописима ЕУ који се односе на успостављање режима за контролу извоза, преноса, брокеринга и транзита робе двоструке намјене у ЕУ. Такође, имплементацијом овог документа испуњавају се преузете обавезе које проистичу из чланства Црне Горе у УН, као и бројних међународних резолуција, препорука и других докумената на плану спречавања пролиферације оружја за масовно уништење и борбе против тероризма.

Донијета је Одлука о давању шума у државној својини на коришћење подајом дрвета у дубећем стању (редовне сјече у 2021. години). У дискусији је наглашено да је у току текуће календарске године дошло до значајног повећања тражње резане грађе четинара па тиме и драстичног увећања цијена тих производа од око 80% у односу на претходну годину, па су почетне цијене увећане у складу са пројекцијом раста цијена производа од дрвета, поготово резане грађе као доминантног производа домаће дрвне индустрије. Пројекција прихода који се могу реализовати спровођењем Одлуке износи 6.769.228,00 еура, што даје 78% већи планирани приход у односу на прошлу годину, дакле кореспондира са увећањем цијена производа од дрвета у току ове године. Давање шума на коришћење продајом дрвета у дубећем стању спровешће се у поступку јавног надметања путем Јавног позива (тендерском продајом).

Влада је донијела и Одлуку о давању шума на коришћење продајом дрвета у дубећем у стању у подручним јединицама Пљевља, Рожаје, Никшић и Колашин (санитарна сјеча у 2021. години).

Усвојен је Извјештај о реализацији Плана оптимизације јавне управе 2018–2020, за 2020. годину са освртом на имплементацију цјелокупног документа. Стратегијом реформе јавне управе 2016-2020 и Планом оптимизације јавне управе 2018-2020 предвиђено је смањење броја запослених на централном нивоу за 5 одсто, а на локалном за 10 одсто до краја 2020. године у односу на почетну вриједност дефинисану у децембру 2017. године. У Извјештају је констатовано да овај циљ није испуњен, а умјесто планираног смањења дошло је до повећања броја запослених за 8 одсто. Подаци показују да је на централном нивоу током спровођења Плана дошло до повећања броја запослених за 3.134, а на локалном за 1.061, што укупно чини повећање од 4.195 запослених на нивоу јавне управе у периоду од јула 2018. до децембра 2020. године. У дискусији је оцијењено да гломазна и нефункционална администрација представља велико оптерећење за државни и локалне буџете, а ефикасност рада није на задовољавајућем нивоу. У фокусу рада ове Владе је, како је наглашено, темељно и системско уређење свих питања од значаја за функционисање извршне власти и носилаца највиших функција како би се спријечила потенцијална злоупотреба, санкционисало незаконито поступање, а тиме заштитио јавни интерес и осигурало повећање повјерења јавности у рад Владе. Једна од првих мјера коју ће Влада предузети ка побољшању оваквог стања у јавној управи јесте доношење Закона о Влади, које је планирано до краја текуће године. Сврха доношења овог закона је стварање одговарајуцег правног система који омогућава дјелотворнију институционалну координацију, ефикаснију јавну потрошњу и повећану одговорност рада јавне управе.

Влада је донијела Акциони план за спровођење Стратегије за заштиту лица са инвалидитетом од дискриминације и промоцију једнакости за период 2017-2021, за 2021. годину с Извјештајем о реализацији Акционог плана за 2019. и 2020. годину. Акциони план за текућу годину представља наставак активности на имплементацији мјера које доприносе имплементацији Стратегије и има за циљ да смањи степен дискриминације лица са инвалидитетом у различитим областима живота, да спроведе велики број едукација за различите циљне групе о поштовању људских права лица са инвалидитетом и забрани дискриминације, као и да подигне ново свијести о поштовању људских права и механизмима заштите лица са инвалидитетом, уважавајући принцип једнакости и недискриминације.

Донијет је Акциони план за спровођење Стратегије за борбу против трговине људима за период 2019–2024, за 2021. годину и Извјештај о реализацији Акционог плана за спровођење Стратегије за борбу против трговине људима за период 2019–2024. за 2020. годину. На сједници је наглашено да ће реализација планираних активности допринијети, између осталог, јачању мустидисциплинарног приступа борби против трговине људима, у откривању и процесуирању ових кривичних дјела, као и у дијелу заштите жртава и спровођењу усаглашених политика борбе против овог феномена. Такође, олакшаће се препознавање потенцијалних жртава и жртава трговине људима јачањем стручних капацитета представника органа за спровођење закона, као и обезбјеђивање веће информисаности цјелокупне јавности, посебно осјетљивих категорија становништва и јачање њихове способности да се одупру потенцијалним изазовима. Пројектована средства за реализацију активности износе 185.600,00 еура, од чега је планирано издвајање од 79.100,00 еура из Буџета Црне Горе, док су средства у износу од 106.500,00 еура предвиђена из донација.

Влада је усвојила Информацију о активностима на реализацији пројекта - Реализација и додјела уговора о концесији за истраживање и производњу чврстих минералних сировина. Концесиона накнада за експлоатацију минералних сировина је накнада која се састоји из сталног (непромјењивог) и промјењивог дијела накнаде. Стални дио концесионе накнаде за 2021. годину износи 3,066,682.59 еур, док је промјењиви дио концесионе накнаде за 2020. годину 683,187.01 еур. Укупна концесиона накнада за посљедње три године, по годинама износи: за 2018. годину 3.166.140,08 еур, за 2019. годину 3.598.567,32 еур и за 2020. годину 3.335.582,09 еур. У години пандемије COVID-19, када су многе дјелатности биле угрожене, рударство и геолошка истраживања не биљеже обуставу производње, осим у појединачним случајевима који су проузроковани другим факторима пословања. Напротив, забиљежен је пораст производње у односу на претходну упоредну годину (2019) махом свих минералних сировина. Ипак, мањи износ концесионе накнаде за 2020. у односу на 2019. годину за око 7% посљедица је пада цијена металичних минералних сировина, односно боксита за око 10% и олово-цинкове руде за око 15%.

Усвојена је Информација о организацији љетњег музичког фестивала Sea Dance у Будви (плажа Буљарица, 26. - 29. август 2021.године). У дискусији је наглашено да одржавање овогодишњег издања Sea Dance-а може значајно допринијети активностима у домену опоравка туристичке привреде и промета од туризма, након кризе изазване пандемијом COVID-19, као и брендирању Црне Горе као дестинације за младе, који ће по свим процјенама први кренути на путовања у тренутку када се пандемија смирује. Министарство економског развоја процијенило је да ће, одржавањем овог Фестивала, укупан допринос економији бити око 3,15 милиона еура.

Влада је усвојила Предлог за давање сагласности за кредитно задужење ДОО „Путева“ Подгорица код Црногорске комерцијалне банке АД Подгорица у износу од 2.050.000,00 еура, за потребе куповине постројења за производњу асфалтне базе. Тим поводом, Влада је дала сагласност да Главни град Подгорица изда мјеницу као средство обезбјеђења за кредитно задужење ДОО „Путеви“ код Црногорске комерцијалне банке АД Подгорица, за обавезе у висини од 80% неотплаћеног износа зајма, односно највише до износа од 1.640.000,00 еура.