Београд: Излагање министра здравља, рада и социјалног старања Миодрага Радуновића на Регионалној конференцији "Социјалне политике у свијетлу свјетске економске кризе"

Излагање министра здравља, рада и социјалног старања Доц др. Миодрага Радуновића на Регионалној конференцији Социјалне политике у свијетлу свјетске економске кризе,
Београд 24.-25. април 2009.

Уважене колеге, даме и господо,
Користим прилику да се на почетку излагања захвалим организаторима Регионалног форума на љубазном позиву да говорим о социјалним и економским мјерама које Влада Црне Горе предузима у циљу смањења посљедица и превазилажења глобалне финансијске кризе.

Посљедњих мјесеци сви смо свједоци бурних дешавања на свјетским финансијским тржиштима. Готово да нема мјеста на свијету у које се криза није увукла у све поре друштва и у којем се грађани свакодневно не суочавају са истим питањима: како сачувати радно мјесто, гдје чувати новац, колико и до када ће криза трајати.

Општа економска кретања у Црној Гори
Црна Гора је, према свим извјештајима ММФ-а и Свјетске банке једна од најбрже растућих економија у свијету. Посљедњих година уређивали смо наше законодавство у складу са ЕУ стандардима да постиче предузетништво и инвестиције у туризам, енергетику, грађевинарство и друге стратешки важне секторе. Креирали смо стимулативан амбијент за улагање, па је Црна Гора данас, у условима кризе, привлачна инвеститорима. Увођењем еура као званичне валуте, такође, смо обезбиједили додатну сигурност за грађане и инвеститоре. Док се друге земље суочавају са великим осцилацијама њихових валута, употреба еура представља својеврсни аутоматски стабилизатор економије истовремено дефинишући будући ред потеза. За разлику од многих земаља, наши грађани не трпе посљедице и притисак промјена валуте. Успјели смо претходних година да сигурном политиком Црну Гору учинимо атрактивном и безбједном дестинацијом и једном од најконкурентнијих земаља у Европи.

На крају прошле године Црна Гора остварује веома висок економски раст од око 7 до 8%. Такође, посљедњих година смо уредили наше јавне финансије и Црна Гора је једна од ријетких земаља у региону са суфицитом од 1,5%, а истовремено и најмање задужена земља са 26,8% јавног дуга на крају 2008. године.
Допустићу себи да кажем да економска, монетарна и социјална политика коју смо водили посљедњих година нас је, можда, у овој ситуацији ставила испред других. Пакет мјера који је Влада Црне Горе припремила као одговор на кризу представља наставак наше пореске, фискалне, монетарне и социјалне политике.

Предузимамо пуно тога на плану стварања социјалних и економских оквира у којима ниједан грађанин и ниједно предузеће неће бити у великој мјери угрожено.

Политика смањења разних пореских дажбина и активне мјере за подстицање новог запошљавања, самозапошљавања, развијање малог и средњег бизниса, које смо претходних година спроводили, учиниле су Црну Гору земљом са најбољим трендовима у смањењу незапослености. Смањењем пореза на доходак физичких лица са 15% на 12%, као и смањењем стопа доприноса за обавезно социјално и здравствено осигурање, створен је простор за повећање нето зарада. Износ од 53 мил. , који је раније представљао примитак буџета, биће додатан импулс јачању привреде и индивидуалне потрошње. Такође, од јануара 2009. године укинуте су накнаде за ауто-путеве и коришћење грађевинског земљишта, па средства у износу од од 28 мил. , која су, такође, представљала примитак буџета, остављена на нивоу економије за јачање инвестиционе потрошње.

Закон о буџету Црне Горе за 2009. годину је креиран на начин да представља наставак вођења економске политике која има за циљ очување макроекономске стабилности и повољног економског амбијента у ситуацији глобалне економске кризе.

Једна од новина у Закону о буџету за 2009. годину је повећање капиталних издатака у износу од 217 милиона у односу на 85 милиона колико је било опредијељено у 2008. години. Такође, предвидјели смо наш гарантни портфолио у износу око 150 милиона , чиме ће Влада Црне Горе обезбиједити дугорочне кредитне линије банкарском сектору од међународних финансијских институција у циљу подршке малим и средњим предузећима у туризму, пољопривреди и другим секторима. За реализацију пројекта Посао за Вас опредијељена су финансијска средства у износу од 18,15 милиона у циљу подстицања активног запошљавања и стварања услова за лакши приступ изворима финансирања за физичка и правна лица која желе да се баве малим и средњим бизнисом.

Доношењем одлуке о смањењу цијена електричне енергије за сектор мале и средње привреде и најугроженије грађане, Влада Црне Горе ће, кроз умањење пореских потраживања које држава има према Електроприведи, у 2009. години субвенционисати 8 милиона у циљу јачања ликвидности за малу и средњу привреду Црне Горе.

Укидањем разних накнада, које су чиниле дио цијене горива од јануара 2009. године, накнаде за коришћење грађевинског земљиста и радио дифузне таксе, грађани и привреда биће растерећени у износу од око 30 милиона .
Имајући у виду значај банкарског система за цјелокупни финансијски систем и несметано одвијање куповине, плаћање услуга, штедњу, у претходном периоду настојали смо да одговоримо потребама банкарског сектора, привреде и грађана и донесемо најбоља рјешења и мјере како бисмо смањили посљедице економске кризе које представљају сет од 10% БДП-а или 320 милиона , а мјерено учешћем БДП-а је готово највећи у Европи. Реаговали смо благовремено, донијели Закон о мјерама за заштиту банкарског система, умпумпали око 90 милиона државног новца у систем, у преговорима смо са реномираним међународним банкама Европском инвестиционом банком и њемачком развојном банком за обезбјеђивање кредитне подршке банкарском сектору вриједне 150 милиона за које ће Влада дати гаранцију. Омогућили смо у договору са Централном банком ЦГ, комерцијалним банкама да 20% обавезне резерве (око 40 милиона ) искористе за куповину државних записа, а, такође, Законом о буџету за 2009. годину предвидјели смо и задуживање од 75 милиона за финансирање буџетске потрошње. У преговорима смо са потенцијалним партнерима око обезбјеђивања ових средства. Све ове мјере ће дати додатан импулс нашем банкарском сектору, поспјешити ликвидност платног промета и појачати компоненту инвестиционе потрошње.

Црна Гора је већ неколико година у региону водећа по директним страним инвестицијама по становнику и надамо се да ћемо наставити тај тренд раста у наредним годинама. Ипак, остављамо отворену могућност да се неке планиране инвестиције не реализују, усљед ситуације на глобалном финансијском тржишту. Надамо да ћемо завршити започете приватизационе процесе, докапитализовати Електропривреду, финализовати преговоре за Луштицу и друге туристичке комплексе, пронаћи стратешког партнера за Велику плажу. Долазак Ерсте банке на црногорско финансијско тржиште, као и понуде које су достављене на тендеру за ауто пут Бар-Бољаре су индикатор да смо привлачни и интересантни инвеститорима.

Активно промовишемо све наше потенцијале, отварамо могућности за јавно-приватно партнерство у свим секторима, првенствено у инфраструктури и енергетици. Интересовање за наше тендере и долазак нових партнера говори да су и у ситуацији кризе инвеститори спремни за нова улагања у Црну Гору.

У циљу потстицања штедње, Влада Црне Горе је, такође, усвојила мјере којима се обуставља: ново запошљавање у државним органима, набавка путничких и привредних возила, нове информатичке, као и рационализују службена путовања и други трошкови.

Здравствена заштита

Министарство здравља рада и социјалног старања је носилац крупних промјена у здравственом систему које су започеле усвајањем Стратегије развоја здравства 2003., у циљу хитног превазилажење озбиљних структурних проблема у функционисању здравственог система, односно довођења система здравства у стање оптималне функционалности, како би се у оквиру расположивих средстава постигао највећи позитивни ефекат на здравствено стање становништва.

Реформом треба да се постигне:
- побољшање квалитета, ефикасности и доступности система здравства;
побољшање финансијске одрживости система здравствене заштите;
јачање институционалних/административних капацитета,
развијања и уводјење информационих система, као незамјенљиве алатке у области планирања, руковођења и евалуирања ефеката и резултата предузетих мјера здравствене политике;
побољшања организације и квалитета слуга за старије особе и друге угрожене групе.

Приликом конципирања реформе опредељење је било да полазиште реформе буде реорганизација система примарне здравствене заштите, као ослонца сваког здравственог система. Први кораци су предузети у оквиру Пројекта унаприједјења система здравства у ЦГ, који се реализује из кредита Свјетске банке, као стратешког партнера Владе Црне Горе. Пројекат је покренут септембра 2004. год.
У протеклом периоду, као резултат концентрисаних и пажљиво усмјераваних и координираних напора обезбиједјен је сет правних, организационих и техничких претпоставки за пуну имплементацију реформе. Успостављен је нови законодавни оквир, као неопходан услов унаприједјења здравствене заштите и стабилно функционисање здравства у цјелини, у виду сета реформских закона: Закон о здравственој заштити, Закон о здравственом осигурању, Закон о љековима, Закон о медицинским средствима, Закон о обезбјеђивању крви, Закон о хитној помоћи, Закон о обавезним евиденцијама,као и низ подзаконских аката, којима ће се створити претпоставке за пуну имплементацију реформских закона.

Развијен је нови модел организације система примарне здравствене заштите. Градјанин и његове потребе постављени су у центар цјелокупног система реформисане примарне здравствене заштите, што без сумње представља новину у функционисању система и исти почива на изабраном доктору, а домови здравља мијењају досадашњу улогу и постају центри за подршку раду изабраног доктора и то изабраног доктора за одрасле, изабраног доктора за дјецу и изабраног гинеколога.

У циљу стварања услова за ефикасну, сигурну, доступну и исплативу стоматолошку здравствену заштиту, извршене су реструктуралне промјене у стоматолошкој здравственој дјелатности и стоматолошку заштиту пружа стоматолог којег изабере грађанин, на основу уговора са Фондом за здравствено осигурање, за обавезни пакет услуга.
Након фазе дизајнирања, услиједила је реализација конкретних активности.

Развијена је нова методологија и модел финансирања пружања услуга на примарном нивоу (ради се о комбинацији капитације и надокнаде за услуге, која ће нам омогућити да се коначно одвоји рад од нерада, и осигурати стимулацију за квалитет пружене здравствене заштите, учинак и отварене резултате). Плаћање по електронским фактурама планирано је уведено 1. јануара 2009. год.

Развијена је софтwаре-ска апликација као неопходна информациона подршка у примјени реформског модела, и то његовог организационог и финансијског аспекта. Набављена је рачунарска опрема потребна за пуну имплементацију реформског модела у цијелој ЦГ.

Изведени су градјевински радови (адаптације и изградње), у циљу обезбједјивања адекватног и недостајућег простора нужног за квалитетно пружање здравствене заштите. (Модернизоване су и осавремењене ординације изабраних доктора набавком медицинске и немедицинске опреме и намјештаја.

У току је реализација врло интезивног и кондезованог програма медицинске едукације тимова изабраних доктора као и едукација представника високог и средњег менаџмента, у циљу унаприједјивања нивоа менаџерских капацитета.

Резултати

Подаци добијени као резултат континуираног мониторинга и евалуације тока пројектних активности и њихових ефеката, потврдјују да је остварен напредак и указују на позитивне трендове у односу на сваки индикатор, који је дефинисан за праћење степена остваривања Развојних циљева пројекта :
смањена је потрошња лијекова,
смањено је вријеме чекања у ординацијама,
позитиван тренд у погледу времена трајања консултација код изабраног доктора,
повећан је степен коришћења услуга на ПЗЗ нивоу.
Повећан је проценат градјана који разумију реформу и који су задовољни реформом
Број регистрованих осигураника достигао је цифру од 77%,
Повећан је проценат пацијената који користе систем заказивања,
Смањен је број пацијената који користе парентерална и сл.

Оно што бих желио нарочито нагласити и поновити јесте
1. да је повећан степен коришћења услуга у ПЗЗ. Овај напредак је апсолутно у складу са
- интенцијом да изабрани љекар буде чувар уласка у систем здравства,
- цљем да 80 -85% патологије буде третирано на ПЗЗ нивоу,
- да се улажу даљи напори на плану раста/ увећавања процента коришћења услуга на ПЗЗ нивоу,након чега ће у једном тренутку тај проценат бити стабилизован,

2. да би реформски напори имали пуни смисао и заиста могли да имају ефекте на укупан систем здравства, неопходно је да се реформски талас пренесе на секундарни и терцијарни ниво. Приоритети у 2009. години су усвајање стратешких докумената за наставак реформе секундарног и терцијарног нивоа, развијање и имплементације новог модела плаћања на секундарном и терцијарном нивоу, развијање и имплементације интегрисаног информационог болничког система зашта је обезбијеђена кредитна подршка у износу од 5,2 милиона.

Истовремено са реформом примарног здравственог система започета су улагања у реконструкцију и изградњу нових здравствених капацитета за која су обезбијеђена средства, тако да је у току изградња Клинике за онкологију и радио терапију у оквиру Клиничког Центра Црне Горе, као и поступак набавке високо софистициране опреме за поменуту клинику. Реконструкција и надоградња Института за јавно здравље завршава се крајем ове године у којој је уложено око 3 милиона .
У току је реконструкција трансфузиолошких служби у општим болницама, (Бијело Поље и Пљевља). А у току ове године планирана је реконструкција трансфузиолошких служби у Бару, Никшићу и Цетињу. Кроз имплементацију усвојених и предложених законских рјешења и стратегија, покренуће се оснивање нових здравствених институција, Завода за хитну медицинску помоћ Црне Горе, Завода за трансфузију и Института за медицину рада и спорта.

Тржиште рада

Сасвим је извјесно да ће црногорска економија, мала и отворена, у 2009.години бити изложена утицају глобалне економско-финансијске кризе, како кроз фискалне тако и кроз реалне токове економије.

Већ сада, ниже цијене некретнина стварају проблеме сектору грађевинарства, због његове кредитне задужености. Додатно, овом сектору ће тежи проблем бити смањење тражње услед мањег обима стамбених кредита и мањег броја купаца из иностранства.
Смањена тражња алуминијума на свјетском тржишту и пад цијена већ су довели до нижих прихода и тешкоћа у пословању Комбината алуминијума у Подгорици, што повлачи смањење црногорског извоза, ниже приходе државе и потенцијално погоршање положаја запослених, било да су у питању ниже плате или смањење броја запослених, како у овој компанији тако и у са њом повезаним компанијама.
Ако се овоме дода неизвјесност око туристичке сезоне, смањење како увоза тако и извоза, могући проблем неликвидности у привреди, ради се, дакле, о широј лепези ризика у реалном сектору.

Већ сам истакао да је Влада Буџетом за 2009.годину дефинисала пакет мјера економске политике у циљу очувања макро економске стабилности и повољнијег економског амбијента и предупређења негативних ефеката кризе.
Дакле, овим мјерама се дјелује контрациклично, обезбјеђењем додатне ликвидности и за реални и за банкарски сектор и оне сумарно чине око 9,5% процијењеног БДП-а.

С друге стране, Социјални савјет Црне Горе је иницирао и готово завршио активност на потписивању Меморандума о социјалном партнерству у околностима дјеловања глобалне економске кризе.

Овим документом социјални партнери су се обавезали на очување макроекономске стабилности и коректних привредних односа кроз:
- спровођење већ утврђеног сета фискалних и социо-економских мјера на предупређењу и отклањању могућих последица глобалне економске кризе од стране Владе;
- настојање послодаваца да за вријеме трајања кризе не прибјегавају отпуштању радника, по цијену повећања профита;
- настојање синдиката да, у случају испуњења обавезе послодаваца не прибјегавају штрајку, дајући тиме допринос превладавању последица кризе.

Меморандумом су се социјални партнери обавезали да се убрзају активности посебно на:
- усклађивању колективних уговора посебно у дефинисању института најниже зараде у складу са новим законом ораду и дефинисању могућности за увођење принудног одмора и смањење радне недјеље;
- оснивање Фонда рада чија би основна улога била заштита запослених у случају инсолвентности привредних друштава;
- израда социјалног картона;
- подршка пројектима солидарне стамбене изградње и
- отклањање бизнис баријера на националном и локалном нивоу.

Свјесни осјетљивости социо економског тренутка на самом крају транзиције, током 2008 године реализовали смо, у циљу социјалног амортизовања економских реформи веома обиман пакет подршке радницима у виду исплате отпремнина и повезивања радног стажа у износу од преко двадесет милиона еура.
У последњих неколико година развија се и реализује неколико значајних програмских садржаја из оквира активне политике запошљавања, као система мјера и активности који су у функцији ефикаснијег и бржег запошљавања. Поменућу само неке од њих:

- У 2008. години реализовано је 448 програма припреме (стручно оспособљавање, доквалификација, преквалификација и сл.) за запошљавање у које је укључено 4.843 полазника,
- Путем Програма континуираног стимулисања запошљавања и предузетништва у Црној Гори у 2008 години додијељено је 936 кредита чијом реализацијом је запослено 1.335 лица (Од 1992 године, када је отпочела реализација тог програма, додијељено је 9.478 тих кредита и њиховом реализацијом запослено 15.365 лица).
- Запошљавања приправника реализује се по два основа: сагласно Владином програму запошљавања приправника са високом стручном спремом и према актима Завода за запошљавање. Тако је, од укупно 2.076 запослених приправника са евиденције Завода у 2008. години суфинансирана је плата за 1.139.
- Завод је, у сарадњи са локалним управама, организовао реализацију 77 јавних радова у којима је ангажовано 1.190 незапослених лица.
- Сезонским запошљавањем је у 2008 години обухваћено 7.105 незапослених лица са евиденције Завода за запошљавање.
Влада Црне Горе је половином 2008 године усвојила Програм државне подршке и помоћи "Стимулисање запошљавања у Црној Гори с акцентом на сјеверни регион и угрожене категорије становништва" под слоганом "Посао за вас" којим се, под повољнијим условима, стимулише развој предузетништва и запошљавање у неразвијеним сјеверним општинама што је у путпуности компатибилно са програмским одређењима Стратегије и националне политике запошљавања који се односе на сјевер Црне Горе.
Реализацијом тог програма, у периоду од 1. септембра предходне до краја фебруара ове године, кроз Иновирани програм самозапошљавања као наставка програма за континуирано стимулисање запошљавања и предузетништва у Црној Гори посредством Завода, одобрено 672 микро кредита, чијом реализацијом је омогућено запошљавање 877 лица, код 200 послодавца запослено је 379 приправника, код 40 послодавца извршена је обука и запослено 408 лица а организована је реализација 34 јавна рада у којима је запослено 279 лица.

Према томе, укупно посматрајући програмима активне политике запошљавања у 2008 години обухваћено је 29,8% регистрованих незапослених лица, док је у 2007 години то било 25,7% незапослених лица.

За сада, на нашем ртжишту рада нема значајнијих турбуленција . Према подацима које имам од 20. априла ове године
- стопа регистроване незапослености је 10,8%, инезнатно је повећана у односу на крај прошле године(10,7%);
- укупно новозапослених лица је 5608;
- издато радних дозвола за запошљавање странаца 5943;
- оглашено 19731 слободно радно мјесто;

Дакле, имајући у виду предузете и предвиђене мјере од стране Владе Црне Горе, међусобно прихваћене обавезе сва три социјална партнера у форми поменутог Меморандума, реално је очекивати да ће оне имати анти-циклични ефекат. Социјални утицај кризе који би се најдрастичније могао испољити у виду отпуштања радника, јесте могућ, али према досадашњим сагледавањима (уколико је то уопште могуће прецизно предвидјети ) отпуштање се неће испољити у већем обиму. Ово тим прије, што што је током неколико година уназад, у Црној Гори углавном сезонски радило 40 - 50 хиљада нерезидентне радне снаге, па је логично да послодавци из сектора грађевинарства и туризма редукују овај вид запошљавања.

Заштита пензионера

Влада Црне Горе поклања посебну пажњу заштити пензионера и побољшању њиховог материјалног положаја. Редовност пензијских давања је један од најважнијих задатака Владе и Фонда ПИО. У том смислу један од приоритета је реализација Закона о пензијском и инвалидском осигурању који се односи на усклађивање пензија и других права из пензијског и инвалидског осигурања. Од јануара 2004. године, када је почела примјена овог Закона усклађивање се врши два пута годишње и то од 1. јануара и 1. јула текуће године, на основу статистичких података, са кретањем трошкова живота и просјечне зараде запослених на територији Црне Горе у претходном полугодишту у односу на полугодиште које му претходи, у проценту који представља збир половине процента раста, односно пада трошкова живота и половине процента раста, односно пада зарада.
Пензије у јануару 2009. године су усклађене за 4,9% тако да просјечна пензија сада износи 250,00 еура, најнижа 90,31 еуро, а лимитирана 1017,00 еура. У 2008. години пензије су укупно усклађене за 26,25% што је условило да однос између просјечне плате и просјечне пензије у јануару ове године износи 58%. За исплату права из пензијског и инвалидског осигурања за око 110.000 корисника од чега око 97.500 корисника пензија потребно је обезбиједити око 30 милиона еура на мјесечном нивоу.

На основу Закона о обештећењу корисника права из пензијског и инвалидског осигурања који је Скупштина Црне Горе донијела 19. јула 2008. године, Фонд ПИО је извршио два ванредна усклађивања права од по 10% (децембар 2007. и децембар 2008.).

Такође, извршене су и четири ванредне исплате - рате обештећења у висини износа нето примања за новембар 2007. године. Овим законом је прописано да ће се цјелокупан износ обештећења исплатити по кориснику у готовини закључно до 20. априла 2011. године.

На побољшању материјалног положаја пензионера, од почетка реформе пензијског система, предузимане су бројне активности и оне су садржане кроз субвенцију трошкова електричне енергије, једнократне социјалне помоћи најугроженијим пензионерима, субвенције у набавци прехрамбених намјерница, адаптирање и опремање клубова пензионера, подршка спортско-рекреативним активностима, материјалне помоћи локалним удружењима пензионера и боравак у одмаралиштима у Игалу, Жабљаку и Улцињу.
У сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и Фондом ПИО у 2008. години је реализован програм набавке зимнице под повољнијим условима за око 17.000 пензионера за што је обезбијеђено више од 500.000 .
Имајући у виду значај стамбене проблематике Влада Црне Горе у сарадњи са Фондом ПИО и локалним самоуправама предузима активности на изградњи стамбених јединица намјењених пензионерима. Заједничко ријешавање стамбених потреба чланова је предмет Споразума о сарадњи који је потписан између Савеза удружења пензионера Црне Горе и Савеза синдиката Црне Горе. Ове двије организације сарађују и у осталим областима у којима имају заједнички интерес.

На приједлог Владе Црне Горе јула мјесеца 2007. године у Скупштини су усвојене Измјене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању, којима су војни пензионери постали дио система пензијског и инвалидског осигурања Црне Горе и сходно томе остварују права из овог осигурања. На основу овог закона је за 3.000 војних пензионера извршено превођење права, док су војни осигураници добили статус осигураника на обавезно осигурање. У децембру 2008. године извршене су измјене и допуне Закона којима је између осталог и створена законска могућност да пензионери могу да заснују радни однос или обављају самосталну дјелатност, а да им се не врши обустава исплате пензије, што ће утицати, поготово у условима економске кризе, на побољшање материјалног положаја пензионера.

Извшене су измјене и допуне Закона о борачкој и инвалидској заштити у циљу његовог усаглашавања са Уставом Црне Горе и појединих његових одредби са Законом о Војсци Црне Горе и Законом о одбрани. О правима из борачке и инвалидске заштите одлучивало се благовремено и ажурно а исплата мјесечних новчаних примања корисника права и њихово усклађивање је вршено редовно (два пута годишње). У јануару 2009. године је извршено ускљађивање од 4,9% по истој методологији по којој се врши усклађивање пензија. Укупан број корисника права из борачке и инвалидске заштите је 5.862 .

Заштита вулнерабилних категорија

Један од приоритета Владе и у наредном периоду остаје реализација активности које су усмјерене ка заштити породице, појединаца, дјеце у ризику и лица у стању социјалне потребе, односно социјалне искључености, а које су дефинисане стратешким документима:
- Стратегија за сузбијање сиромаштва и социјалне искључености (2007-2011)
- Стратегија развоја система социјалне и дјечје заштите у Црној Гори ( 2008-2012)
- Стратегија интеграције особа са инвалидитетом у Црној Гори (2008-2016) и Акциони плана за релизацију Стратегије за интеграцију особа са инвалидитетом у Црној Гори ( 2008-2009)
- Стратегија развоја социјалне заштите старих лица у Црној Гори ( 2008- 2012).
- Национални акциони план за Декаду укључења Рома 2005-2015 у Републици Црној Гори;
- Стратегија за побољшање положаја РАЕ популације у Црној Гори (2008-2012);

Заштита сиромашних и материјално необезбијеђених лица

Влада Црне Горе је у јулу 2007.г. усвојила Стратегију за сузбијање сиромаштва и социјалне искључености, која представља наставак Стратегије развоја и редукције сиромаштва из 2003. Иновирана стратегија је усмјерена на укључивање маргинализованих група становништва у све области друштвеног живота. Ова Стратегија се базира на четири кључне области, а то су: здравство, образовање, социјална заштита и запошљавање, од којих зависи унапријеђење социјалног и економског положаја рањивих група становништва.

Према посљедњем истраживању стопа сиромаштва за 2006. годину остала је мање-више непромијењена и износи 11,3% становништва.

Заштита материјално необезбјеђених породица реализује се остваривањем права из социјалне и дјечије заштите и то: материјално обезбјеђење породице, лична инвалиднина, њега и помоћ другог лица, смјештај у установу и смјештај у другу породицу, помоћ за васпитање и образовање дјеце и младих са посебним потребама,здравствена заштита, трошкови сахране, једнократна новчана помоћ, опрема за новорођено дјете, додатак за дјецу, накнада по основу рођења дјетета, накнада зараде за рад са половином пуног радног времана и одмор и рекреација дјеце.

Права из области социјалне и дјечје заштите на мјесечном нивоу користи око 80.500 грађана.

У циљу обезбјеђења квалитетније заштите социјално угрожених грађана Влада Црне Горе је донијела Одлуку о повећању висине накнада за материјално обезбјеђење породице и додатка за дјецу за по 10%, његе и помоћи другог лица за 20% и личне инвалиднине за 50%. За ислплату социјално-заштитних права у Буџету Црне Горе се мјесечно обезбјеђује око 3,5 милиона . Редовност исплата социјално-заштитних права је један од приоритета Владе Црне Горе и у периоду који је пред нама. За социјална давања и дотације је за 2009. годину опредијељено 25% од укупних трошкова Буџета.

Бољој таргетираности категорија грађана којима је помоћ неопходна значајно ће допринијети израда Социјалног картона, који подразумијева повезивање база података свих релевантних институција.
Осим законом предвиђених мјера Влада спроводи и посебне програме помоћи који се односе на:
субвенционирање електричне енергије,
набавку уџбеника,
ријешавање стамбених потреба корисника социјално-заштитних права.

Субвенционирање електричне енергије
Од јуна 2008.године Влада ЦГ реализује Програм субвенционирања потрошача електричне енергије.

Програм субвенционирања односи се на кориснике социјално-заштитних права из ресора Министарства здравља, рада и социјалног старања и то :
- кориснике материјалног обезбјеђења породице,
- кориснике матријаног обезбјеђења бораца,
- кориснике личне инвалиднине,
- кориснике његе и помоћи другог лица,
- кориснике смјештаја у другу породицу.

Наведеним корисницима субвенционира се 45% рачуна за струју који се креће у распону од 0-80 , за наведене кориснике којима износ рачуна прелази 80 исти ће бити умањен за 36 .
Шира група потрошача из категорије домаћинства чији је просјечни рачун за утрошену електричну енергију у 2008.години био у распону од 0 до 80 уз услов да годишњи приход не прелази 1200 . Субвенција за ову категорију потрошача износи 27,5% од рачуна у распону 0-80 , односно 19 уколико рачун прелази 80 мјесечно.

Програм субвенционирања потрошача електричне енергије односи се и на потрошаче из категорије малих и средњих предузећаи жељезнице у износу од 10% мјесечно. Субевницје укупно користи око 80.000 потрошача, а мјесечно је за ове намјене издвојено од 150.000-500.000 у периоду јун-децембар 2008.

Набавка уџбеника

Министарство здравља, рада и социјалног старања у сарадњи са Министарством просвјете и науке је у школској 2088-2009 годиниспровело активности које се односе на набавку бесплатних уџбеника за дјецу корисника материјалног обезбјеђења породице, дјецу без родитељског старања, дјецу бораца, дјецу која су смјештена у институцијама, дјецу ромске националности и дјецу која су укључена у инклизивни образовни процес. Бесплатне уџбенике је добило 11.830. дјеце.

Ријешавање стамбених потреба корисника социјално-заштитних права

У циљу постизања квалитетније заштите материјално необезбијеђених лица, током протекле године настављене су активности суфинансирања изградње станова за кориснике права на материјално обезбједјење породице у сарадањи са локалном самоуправом. У Тивту је изградјено 12 стамбених јединица, у Колашину је при крају изградања 42 стамбене јединице, у Петњици Беране је у току изградња 12 стамбених јединица.

Такође желим да истакнем да су у току активности које се односе на имплементацију Стратегије развоја социјалне и дјечје заштите. Основни циљ ове Стратегије је развој мреже ефикасних услуга, изградња институција и гарантовање основних права која обезбјеђују заштиту породице, појединаца и група у најмање рестриктивном окружењу уз активирање њихових потенцијала, а који могу да спријече, отклоне или ублаже основне ризике којима су изложени, на принципима децентрализације и партиципативног одлучивања, у коме сви социјални актери имају једнаке одговорности и могућности за пружање и финансирање услуга и сервиса социјалне и дјечје заштите, чинећи их једнако доступним свим корисницима и дјелотворним у пружању подршке рањивим групама.

Заштита дјеце са сметњама у развоју и лица са инвалидитетом

У циљу постизања већег степена заштите особа са инвалидитетом донијети су: Закон о кретању слијепог лица уз помоћ пса водича и Закона о повластицама особа с инвалидитетом у путничком саобраћају.Такође, Влада ЦГ је утврдила Приједлог закона о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима лица са инвалидитетом са Опционим протоколом.
Осим законских ријешења, заштита ових категорија грађана одвија се у складу са Стратегијом интеграције особа са инвалидитетом у Црној Гори и Акциони. планом за релизацију Стратегије за интеграцију особа са инвалидитетом у Црној Гори.

Главни циљ Стратегије за интеграцију особа са инвалидитетом је унапређење положаја особа са инвалидитетом у Црној Гори и њихово укључивање у све области друштва на равноправној основи у складу са социјалним моделом приступа инвалидности. Заштиту и унапријеђење права особа са инвалидитетом могуће је постићи развојем програма који доприносе ефикаснијем систему: здравствене заштите, социјалне заштите, пензијског и инвалидског осигурања, образовања, професионалног оспособљавања и запошљавања, културе, спорта и рекреације и обезбјеђењем приступачности средине.

Влада је недавно усвојила и први Извјештај о примјени Акционог плана за 2008. годину и општа је оцјена да су планиране активности реализоване у највећој могућој мјери, а такође су и представници особа са инвалидитетом исказали задовољство постигнутим, што свакако представља добар почетак имплементације овог сстратешког документа, а што ће у знатној мјери унаприједити положај лица са инвалидитетом у Црној Гори. Овом приликом желим посебно да истакнем добру сарадњу која је остварена са представницима особа са инвалидитетом, као и њихово активно учешће у реализацији свих планираних активности.

Као добар примјер праксе издвајамо отварање дневних центара за дјецу са сметњама у развоју у сарадњи са локалном самоуправом и удружењима родитеља дјеце са сметњама у развоју. Дневни центар већ постоји у Бијелом Пољу, а у току су активности на отварању дневних центара у Никшићу, Беранама, Пљевљима и Бару.

Заштита старих лица

Унапријеђење система заштите старих лица у Црној Гори одвија се у складу са Стратегијом развоја социјалне заштите старих лица. Основни циљ развоја социјалне заштите старих лица окренут је побољшању њиховог социјалног статуса, јачању друштвене кохезије, подстицању и његовању независности и способности старих лица да помогну сами себи и предупредјивању појава њихове маргинализације. Реализацијом Стратегије и дефинисањем принципа, циљева и задатака развоја и реформе социјалне заштите старих лица желе се постићи, поред осталих, сљедећи општи ефекти: активна позиција и улога старог лица; афирмација улоге и одговорности породице; развој ефикаснијег и економичнијег система социјалне заштите старих лица; уводјење система лиценцирања и акредитације у пружању услуга социјалне заштите старим лицима; постизање плурализма пружалаца услуга, прије свега, кроз веће активирање органа локалне самоуправе; формирање нових и, у складу са циљевима и задацима реформе, трансформацију постојећих установа социјалне заштите.

Као добар примјер праксе, овом приликом бих поменуо да је урађен Акциони план развоја социјалне заштите Старих лица у општини Пљевља и потписан Меморандум о сарадњи на развоју заштите старих лица у општини Пљевља којим ће се заједнички реализовати активности на изградњи институција за смјештај старих лица која ће обухватити: резиденцијални смјештај старих лица, дневни центар за стара и одрасла лица и заштићено становање за одрасла лица са инвалидитетом.

Такође бих издвојио отварање објекта за палијативну његу у кругу Дома старих Грабовац у Рисну. Овај објекат је површине 3.976 м2, капацитета 92 лежаја. У њему ће се пружати терминална њега тешко обољелим и непокретним корисницима, као и збрињавање дементних корисника. Објекат је рађен по стандардима и уз консултацију стручњака за палијативну његу и захтјева нови систем рада, већи број обученог особља и примјену најновијих сазнања у овој области. Вриједност ове инвестиције износила је 3 милиона .
Поред поменутих, у току су завршне активности на отварању Дома старих у Бјелом Пољу, капацитета за око 300 корисника, а у сарадњи са Заводом за запошљавање и локалним самоуправама реализује се Пројекат помоћ у кући старим лицима који се спроводи у 16 општина.

Заштита РАЕ популације

Према подацима МОНСТАТ-а у ЦГ живи око 11.000 Рома, Ашкеља и Египћана, од којих је 4.500 избјеглих и расељених. У циљу ријешавања проблема ове популације, Влада Црне Горе је новембра 2007.године усвојила Стратегију за побољшање положаја РАЕ популације у Црној Гори за период 2008-2012. Стратегијом су дефинисана подручја дјеловања, приоритетни задаци, методи реализације, механизми евалуације итд. Као приоритна подручја дјеловања издвајају се: израда базе података о РАЕ популацији, рјешавање правног статуса РАЕ популације (регистрација и рјешавање проблема личних докумената), образовање, очување културе и традиције, запошљавање и права из радног односа, здравље и здравствена заштита, социјална и дјечија заштита, побољшање услова становања и учешће у јавном и политичком животу. Стратегија се односи на све Роме, Ашкалије и Египћане, без обзира да ли се ради о домицилном становништву или избјеглицама, а у свакој области посебан акценат је дат родној равноправности.

За реализацију Стратегије за 2008.годину, поред средстава намјењених за побољшање положаја Рома у оквирима појединих ресора, Влада је издвојила 400.000 , а за 2009. годину обезбјеђено је 600.000 .

У жељи да средства за имплементацију Стратегије учини транспарентним и доступним свим социјалним актерима, средства за реализацију активности се додијељују путем јавног конкурса.

ЗАКЉУЧАК

Данас је глобална економска ситуација таква да ниједно рјешење није коначно и да сва рјешења, због неизвјесности и неиспитаности кризе, подлијежу корекцији и унапријеђењу.
Пред нама је туристичка сезона, као и очекивани почетак једног броја инвестиција и још је рано за било какве дефинитивне процјене. Као што је познато, криза је аномалија у економском свијету и није је лако одредити и спутати.
У сваком случају, у наредним мјесецима ћемо бити у прилици да сагледамо резултате свих наших мјера и да у складу са тим, уколико ситуација то буде захтијевала, као свака одговорна Влада направимо одређене корекције на плану јавне потрошње и фискалне политике, али и политике ширег економског и финансијског система у непосредној сарадњи са свим релевантним институцијама.

И на крају, желим још једном да се најљубазније захавлим на позиву да учествујемо на овој Регионалној конференцији и цијеним да ће размјена искустава допринијети бољем разумијевању проблема које сви дијелимо.

Овдје можете преузети изјаву за јавност министра Радуновића.