- Влада Црне Горе
Министарство финансија Уводно излагање министра финансија др Игора Лукшић...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Уводно излагање министра финансија др Игора Лукшића приликом презентације Извјештаја Свјетске банке под називом "Преглед јавне потрошње и институција"
Објављено: 06.12.2006. • 20:40 Аутор: Насловна страна
Економски факултет, Подгорица 6.децембар 2006.године
Уводно излагање министра финансија др Игора Лукшића приликом презентације Извјештаја Свјетске банке под називом "Преглед јавне потрошње и институција", од стране представника Свјетске банке
Даме и господо,
У име Владе Републике Црне Горе хтио бих да вас поздравим и пожелим добродошлицу на данашњу презентацију финалног извјештаја Свјетске банке под називом Република Црна Гора: Преглед јавне потрошње и институција. Нарочито ми је велико задовољство да поздравим представнике Свјетске банке са којом Црна Гора интензивно сарађује од 2001. године.
Министарство финансија Црне Горе, дало је пуну подршку и пружило пуну сарадњу, заједно са осталим министарствима и државним институцијама тиму експерата банке који су радили на извјештају. Након завршетка рада на пројекту не могу а да не изразим задовољство урађеним послом. Извјештај на један систематичан и квалитетан начин, уз обиље података приказује чињенично стање у неколико области које су изузетно битне за управљање системом јавне потрошње у Црној Гори.
Наравно, не можемо се сложити са апсолутно свим предлозима датим у документу о томе како даље. У неким случајевима су можда оцјене постојећег стања дате на превише критички начин али то не умањује квалитет документа и увјерен сам да ће уз будућу сарадњу између Владе Црне Горе и Банке на имплементацији овог документа доћи до приближавања ставова који су то кораци и који је временски оквир оптималан за даљу реформу система јавне потрошње у Црној Гори.
Документ је рађен у првој половини 2006. године тако да је значајан напредак у економским реформама у Црној Гори остао незабиљежен. Одређене примједбе и предлози који се могу прочитати у документу су у међувремену уважене будући да је дошло до имплементације неколико значајних пројеката који су били почетком године само у фази идеје.
Прије свега ту мислим на увођење капиталног буџета у годишњи закон о буџету. Измјенама органског закона о буџету омогућено је да се на један систематичан и транспарентан начин у годишњем закону о буџету прикажу пројекти од националног значаја, структура њиховог финансирања и временски период њихове реализације. То је такође први корак ка значајнијем учешћу капиталних издатака у укупним државним издацима, што је Влада поставила као један од циљева у средњорочном периоду. Предлогом закона о буџету за 2007. годину који је усвојен на сједници Владе Црне Горе дана 30.11.2006. по први пут Црна Гора има капитални буџет.
Такође, формирањем нове Владе Републике Црне Горе дошло је до смањења броја министарстава на 13.
Реформа у Војсци Црне Горе је одмакла значајно. Црна Гора има потпуно професионалну војску. Број запослених је значајно смањен тако да су буџетски трошкови Министарства одбране у 2007. години на нивоу европског просјека и износе 2% БДП-а. Током 2007. године очекујемо и наставак реформе Управе полиције, МУП-а и јавне управе и Агенције за националну безбједност гдје ће се кроз планирано смањење одређеног броја запослених наставити модернизација ових значајних институција.
Такви програми реформи нас очекују и у области здравства и образовања у наредним годинама које су и у овом извјештају окарактерисане као кључни извори фискалног притиска, нарочито платни фонд у овим областима.
Прва фаза реформе јавне управе која је трајала у периоду 2003-2004. године је углавном завршена. Друга фаза, до 2009. године ће бити фокусирана на имплементацију усвојених законских прописа из прве фазе. Један од кључних проблема остаје систем плата у систему државне управе и управо је то главни предмет новог пројекта који финансира ЕАР. У извјештају су изврсно потенцирани недостаци садашњег система плата који захтијева озбиљну реформу. Влада ће у наредном периоду имати потребу за специјалистичким профилима у процесу европских интеграција и тачно је да садашње рјешења везана за плате и систем награђивања нијесу атрактивни за високо специјализовани кадар. И то ће сигурно бити предмет посебне пажње у 2007. години.
Два кључна изазова која очекују Министарство финансија у наредном периоду јесу израда акционог плана за имплементацију средњорочног буџетског оквира и пуна имплементација програмског буџетирања. Имплементацијом тих задатака на један квалитетни начин би се остварила веза између приоритета који ће бити потенцирани у новој Агенди економских реформи у Црној Гори 2007-2011. године политике за извршење тих приоритета, планирања и буџетирања. Кроз сет програмских индикатора пратила би се успјешност спровођења Агенде до планираног рока. Трећи изазов јесте, како се и у извјештају наводи, осигурати да се значајно повећају ресурси посвећени надзору и одговорности институција интерне ревизије, екстерне ревизије, управе за јавне набавке чиме би се у потпуности заокружио систем планирања и управљања јавним финансијама.
Извјештај који је пред нама ће бити несумњиво од велике користи свим креаторима политике на државном нивоу у наредном периоду али и имплементаторима на свим нивоима државног апарата. Ја са овог мјеста изражавам спремност Министарства финансија и Владе Црне Горе да пружи и у будућим пројектима пуну сарадњу експертима Свјетске банке.
Захваљујем на пажњи!
Уводно излагање министра финансија др Игора Лукшића приликом презентације Извјештаја Свјетске банке под називом "Преглед јавне потрошње и институција", од стране представника Свјетске банке
Даме и господо,
У име Владе Републике Црне Горе хтио бих да вас поздравим и пожелим добродошлицу на данашњу презентацију финалног извјештаја Свјетске банке под називом Република Црна Гора: Преглед јавне потрошње и институција. Нарочито ми је велико задовољство да поздравим представнике Свјетске банке са којом Црна Гора интензивно сарађује од 2001. године.
Министарство финансија Црне Горе, дало је пуну подршку и пружило пуну сарадњу, заједно са осталим министарствима и државним институцијама тиму експерата банке који су радили на извјештају. Након завршетка рада на пројекту не могу а да не изразим задовољство урађеним послом. Извјештај на један систематичан и квалитетан начин, уз обиље података приказује чињенично стање у неколико области које су изузетно битне за управљање системом јавне потрошње у Црној Гори.
Наравно, не можемо се сложити са апсолутно свим предлозима датим у документу о томе како даље. У неким случајевима су можда оцјене постојећег стања дате на превише критички начин али то не умањује квалитет документа и увјерен сам да ће уз будућу сарадњу између Владе Црне Горе и Банке на имплементацији овог документа доћи до приближавања ставова који су то кораци и који је временски оквир оптималан за даљу реформу система јавне потрошње у Црној Гори.
Документ је рађен у првој половини 2006. године тако да је значајан напредак у економским реформама у Црној Гори остао незабиљежен. Одређене примједбе и предлози који се могу прочитати у документу су у међувремену уважене будући да је дошло до имплементације неколико значајних пројеката који су били почетком године само у фази идеје.
Прије свега ту мислим на увођење капиталног буџета у годишњи закон о буџету. Измјенама органског закона о буџету омогућено је да се на један систематичан и транспарентан начин у годишњем закону о буџету прикажу пројекти од националног значаја, структура њиховог финансирања и временски период њихове реализације. То је такође први корак ка значајнијем учешћу капиталних издатака у укупним државним издацима, што је Влада поставила као један од циљева у средњорочном периоду. Предлогом закона о буџету за 2007. годину који је усвојен на сједници Владе Црне Горе дана 30.11.2006. по први пут Црна Гора има капитални буџет.
Такође, формирањем нове Владе Републике Црне Горе дошло је до смањења броја министарстава на 13.
Реформа у Војсци Црне Горе је одмакла значајно. Црна Гора има потпуно професионалну војску. Број запослених је значајно смањен тако да су буџетски трошкови Министарства одбране у 2007. години на нивоу европског просјека и износе 2% БДП-а. Током 2007. године очекујемо и наставак реформе Управе полиције, МУП-а и јавне управе и Агенције за националну безбједност гдје ће се кроз планирано смањење одређеног броја запослених наставити модернизација ових значајних институција.
Такви програми реформи нас очекују и у области здравства и образовања у наредним годинама које су и у овом извјештају окарактерисане као кључни извори фискалног притиска, нарочито платни фонд у овим областима.
Прва фаза реформе јавне управе која је трајала у периоду 2003-2004. године је углавном завршена. Друга фаза, до 2009. године ће бити фокусирана на имплементацију усвојених законских прописа из прве фазе. Један од кључних проблема остаје систем плата у систему државне управе и управо је то главни предмет новог пројекта који финансира ЕАР. У извјештају су изврсно потенцирани недостаци садашњег система плата који захтијева озбиљну реформу. Влада ће у наредном периоду имати потребу за специјалистичким профилима у процесу европских интеграција и тачно је да садашње рјешења везана за плате и систем награђивања нијесу атрактивни за високо специјализовани кадар. И то ће сигурно бити предмет посебне пажње у 2007. години.
Два кључна изазова која очекују Министарство финансија у наредном периоду јесу израда акционог плана за имплементацију средњорочног буџетског оквира и пуна имплементација програмског буџетирања. Имплементацијом тих задатака на један квалитетни начин би се остварила веза између приоритета који ће бити потенцирани у новој Агенди економских реформи у Црној Гори 2007-2011. године политике за извршење тих приоритета, планирања и буџетирања. Кроз сет програмских индикатора пратила би се успјешност спровођења Агенде до планираног рока. Трећи изазов јесте, како се и у извјештају наводи, осигурати да се значајно повећају ресурси посвећени надзору и одговорности институција интерне ревизије, екстерне ревизије, управе за јавне набавке чиме би се у потпуности заокружио систем планирања и управљања јавним финансијама.
Извјештај који је пред нама ће бити несумњиво од велике користи свим креаторима политике на државном нивоу у наредном периоду али и имплементаторима на свим нивоима државног апарата. Ја са овог мјеста изражавам спремност Министарства финансија и Владе Црне Горе да пружи и у будућим пројектима пуну сарадњу експертима Свјетске банке.
Захваљујем на пажњи!
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?
