Интервју потпредсједника Владе и министра финансија др Игора Луксића за Цафе Монтенегро

1. У посљедњих неколико мјесеци свјетска тема број један је глобална економска криза. Влада Црне Горе је усвојила мјере којима је Управи за кадрове наложила да обустави пријем свих захтјева за ново запошљавање у државним органима. Усвојене су и мјере којима се обуставља набавка путничких и привредних возила, као и нове информатичке опреме за њене потрошачке јединице. Кроз Владине мјере биће укинута и службена путовања, репрезентације, а трошкови горива и телефона смањени су на неопходни минимум. Реализоваће се само она службена путовања која одобри Влада.
Припрема ли Влада још неке мјере у циљу безболнијег превазлиажења кризе?

Данас је глобална економска ситуација таква да ниједно рјешење није коначно и да сва рјешења, због неизвјесности и неиспитаности кризе, подлијежу корекцији и унапређењу. Ми смо посљедњих мјесеци донијели основни пакет мјера који износи 10% БДП-а и све остале мјере су подршка том пакету. Програм мјера за штедњу у Влади је једна од мјера коју смо предложили у циљу превентивног дјеловања и додатног стимуланса за наше грађане, привреду и локалне самоуправе. Као што смо пуно пута истицали, домаћинско и одговорно понашање у ситуацији финансијске кризе је обавеза свих. Тренутно радимо на програму мјера којим ћемо обезбиједити подршку банкарском сектору и привреди. Такође, ових дана разматрамо и могућност одлагања плаћања увозног ПДВ-а и царина, како бисмо додатно стимулисали привреду. Наравно, да, пратећи глобална дешавања и ситуацију у Црној Гори, спремни смо и на нова рјешења.

2. Како се до сад економска криза рефлектовала на црногорску привреду?

Глобална криза у алуминијској индустрији одразила се и на нашу индустријску производњу, што је за посљедицу имало тренутна дешавања у КАП-у, Жељезари и др. предузећима. Ипак највећи шок је преживио наш банкарски сектор, који је, упркос одливу новца, опстао и сачувао стабилност. Ово је за посљедицу имало смањење кредитне активности и ликвидности наших банака, што се, по природи ствари, одразило и на смањење куповне моћи грађана, а што је утицало на смањење куповне активности и у сектору грађевинарства. Ипак, мјерама које имплементирамо настојимо да, у оквиру наших могућности, помогнемо свим погођеним субјектима у ублажавању посљедица кризе.

3. Можете ли објаснити да ли се црногорска привреда и у којој мјери разликује од осталих земаља југоисточне Европе и да ли те разлике могу да утичу на то да се криза другачије рефлектује у Црној Гори него у овим земљама?

Црна Гора је, према свим извјештајима ММФ-а и Свјетске банке једна од најбрже растућих економија у свијету. Посљедњих година уређивали смо наше законодавство у складу са ЕУ стандардима да постиче предузетништво и инвестиције у туризам, енергетику, грађевинарство и друге стратешки важне секторе. Креирали смо стимулативан амбијент за улагање, па је Црна Гора данас, у условима кризе, привлачна инвеститорима. Увођењем еура као званичне валуте, такође, смо обезбиједили додатну сигурност за грађане и инвеститоре. Чврста и стабила валута је основ сваког здравог економског система. У условима кризе, показало се да земље, ту, прије свега, мислим на бивше југословенске републике, које немају своју валуту трпе већи притисак кризе, валута је нестабилна, а посљедица свега је негативан утицај на животни стандард грађана.

Успјели смо претходних година да сигурном политиком Црну Гору учинимо атрактивном и безбједном дестинацијом и једном од најконкурентнијих земаља у Европи. Мислим, да је у томе наша највећа предност!

4. Који је пожељан модел како би се држава Црна Гора требала поставити у кризним ситуацијма?

Држава одвајкада представља симбол заштите, а нарочито данас у ситуацији када је велики број привредних субјеката и грађана свјестан кризе или погођен кризом, држава има улогу да на најбољи начин изнађе рјешења како би се криза осјетила у што мањој мјери, односно ублажила. Ипак, и могућности државе су лимитиране. Настојали смо да претходних мјесеци будемо реални и представимо грађанима све могуће облике и сценарије кризе. Покушали смо, онолико колико је то могуће, да предвидимо ситуацију и да доносимо рјешења у правом тренутку. Мислим да смо реаговали благовремено и адекватно и на најбољи начин заштитили банкарски сектор, а самим тим нашу привреду и грађане. Ипак је финансијски систем сваке државе стуб стабилности једне државе. Настојали смо да нашим одговорним понашањем, увођењем мјера штедње, покажемо и другим субјектима како треба да се понашају у овој новој економској ситуацији.

5. Мислите ли да је реално очекивати да ће се ове године реализовати најављене велике инвестиције?

Црна Гора је већ неколико година у региону водећа по директним страним инвестицијама по становнику и надамо се да ћемо наставити тај тренд раста у наредним годинама. Ипак, остављамо отворену могућност да се неке планиране инвестиције не реализују, усљед ситуације на глобалном финансијском тржишту. Надамо да ћемо завршити започете приватизационе процесе, докапитализовати Електропривреду, постоји велико интересовање за реализацију овог пројекта, финализовати преговоре за Луштицу и друге туристичке комплексе, пронаћи стратешког партнера за Велику плажу. Долазак Ерсте банке на црногорско финансијско тржиште, као и понуде које су достављене на тендеру за ауто пут Бар-Бољаре су индикатор да смо привлачни и интересантни инвеститорима.

6. У јавности се пуно помињао кредит који је Влада Црне Горе одобрила Првој банци. Имате ли сазнања каква је тренутна ситуација у овој банци?

Кредит који смо позајмили Првој банци, у складу са Законом о мјерама за заштиту банкарског сектора, је краткорочна позајмица са могућношћу продужења. Средства која смо им позајмили допринијели су побољшању ликвидности банке и, према нашим сазнањима, ситуација у банци је сада стабилна. У складу са условима које је Влада дефинисала приликом одобравања овог кредита, банка тренутно ради на доношењу плана реструктурирања. Ових дана им истиче рок за враћање кредита. Очекујемо да ће вратити један дио кредита.

7. Сматрате ли да је због смањеног прилива страног капитала угрожена ликвидност привреде?

Недостатак не само страног капитала, већ капитала уопште би била боља формулација. Данас је ситуација таква да се сигурност и повјерење у оцјене рејтинг агенција и међународних финансијских институција знатно погоршало. Сви су обазриви, инвеститори, банкарски сектор. Јако је тешко наћи новац за инвестиције и на међународном тржишту. Једноставно, глобална ситуација је таква. Чињеница је да се негативне посљедице већ осјећају, у којој мјери ће наша привреда бити погођана не можемо са прецизношћу рећи. Нису све компаније исте и нису пословале исто. У неким компанијама би се проблеми осјетили и да није било кризе. Ипак, чинимо све да тај удар на привреду буде што мањи.

8. Које су промјене предложене у Буџету за ову годину у односу на претходну?

Закон о буџету Црне Горе за 2009. годину је креиран на начин да представља наставак вођења економске политике која има за циљ очување макроекономске стабилности и повољног економског амбијента у ситуацији глобалне економске кризе.

Једна од новина у Закону у буџету за 2009. годину је повећање капиталних издатака у износу од 217 милиона еура у односу на 85 милиона еура колико је било опредијељено у 2008. години. Такође, предвидјели смо наш гарантни портфолио у износу око 150 мил еура, чиме ће Влада Црне Горе обезбиједити дугорочне кредитне линије банкарском сектору од међународних финансијских институција (ЕИБ, КфW) у циљу подршке малим и средњим предузећима у туризму, пољопривреди и другим секторима. За реализацију пројекта Посао за Вас опредијељена су финансијска средства у износу од 18,15 милиона еура у циљу подстицања активног запошљавања и стварања услова за лакши приступ изворима финансирања за физичка и правна лица која желе да се баве малим и средњим бизнисом.

Смањењем пореза на доходак физичких лица са 15% на 12%, као и смањењем стопа доприноса за обавезно социјално и здравствено осигурање, створен је простор за повећање нето зарада. Износ од 53 мил. , који је раније представљао примитак буџета, биће додатан импулс јачању привреде и индивидуалне потрошње. Такође, од јануара 2009. године укинуте су накнаде за ауто-путеве и коришћење грађевинског земљиста, па средства у износу од од 28 мил еура, која су, такође, представљала примитак буџета, остављена на нивоу економије за јачање инвестиционе потрошње.

Доношењем одлуке о смањењу цијена електричне енергије за сектор мале и средње привреде и најугроженије грађане, Влада Црне Горе ће, кроз умањење пореских потраживања које држава има према Електроприведи, у 2009. години субвенционисати 8 милиона еура у циљу јачања ликвидности за малу и средњу привреду Црне Горе.

9. ММФ прогнозира мањи раст БДП-а у Црној Гори него што је Влада планирала, па самим тим очекује буџетски дефицит? Какве су Ваше оцјене?

Црна Гора је мала економија и реализација мање инвестиције могла би да значајно измијени ситуацију. С друге стране, у најгорем сценарију, изостанак великих планираних инвестиција могао би да се негативно одрази на буџет. Ми смо припремили различите сценарије економског раста и спремни смо за сваку ситуацију. Иако је данас тешко било шта предвидјети, пуно се ситуација промијенила од октобра, када се криза, почела преливати до данас. Ипак, оптимиста сам, вјерујемо да ћемо реализовати велике пројекте планиране за ову годину, што ће допринијети и стабилности и ликвидности буџета.