Интервју министра саобраћаја, поморства и телекомуникација др Андрије Ломпара, објављен у недељном магазину БГ Економист

Аутор: Драгица Лалатовић
Прелиминарни резултати студије изводљивости показују да је саобраћајница од Бара до границе са Србијом економски исплатива - Деоница од Подгорице до Матешева за Владу апсолутни приоритет
Иако је у великом ишчекивању да почне изградња најављеног аутопута од Бара до Бољара на граници са Србијом, црногорска јавност мало зна колико је тешко и компликовано донијети једну такву одлуку и колико посла треба завршити прије самог почетка градње.
Влада у оставци премијера Жељка Штурановића је почела израду најважнијих докумената неопходних за доношење одлуке о градњи, прије свега аутопута од Бара према граници са Србијом, а веома су велики изгледи да ће нова Влада овај пројекат ставити у сам врх својих економских и политичких приоритета.
Аутопут Бар - Бољаре, као и Јадранско-јонска магистрала представљају како екстерно-интегративни, тако и интерни циљ: повезивање југа, централног и сјеверног дијела земље
И поред чињенице да у основној Транс Европској Транспортној Мрежи, установљеној 1996. године одлуком Европске комисије, којом су обухваћени сви видови саобраћајних веза између европских земаља, Црне Горе нема на предвиђеним коридорима и њиховим гранама, међународна заједница, ипак, у оквиру даље разраде показује спремност да се Црна Гора посебним саобраћајницама прикључи главним паневропским коридорима. Аутопутеви Бар - Бољаре, као и Јадранско-јонски пут, представљају како екстерно-интегративни, тако и интерни циљ, а то је повезивање југа, централног и сјеверног дијела земље.
Позитивна рачуница
Зашто није лако доћи до одлуке, иако је извјесно да ће до краја ове године почети градња аутопута Бар - Бољаре, јер прелиминарни резултати физибилити студије, коју ради на тендеру изабрана консултантска кућа Луј Берже, показују позитивну економску рачуницу, којој у прилог иде и повећана фреквенција саобраћаја минулих година?
Министар саобраћаја, поморства и телекомуникација у Влади Црне Горе, Андрија Ломпар, истиче за Економист магазин да је тренутно у току укупно пет паралелних активности, неопходних за почетак градње. Ради се просторни план земље који треба да усвоји Скупштина Црне Горе, (који је у међувремену повучен из скупштинске процедуре и око којег се води велика полемика), ради се детаљни урбанистички план, идејно рјешење, физибилити студија и студија о приватно јавном партнерству. Ломпар се нада да ће до априла бити усвојен просторни план, након којег мора постојати детаљни урбанистички план, како би све било у складу са законима о изградњи грађевинских објеката, о јавним набавкама и Закону о путевима, односно комплетним правним оквиром.
1,7 млрд евра изградња 170 км аутопута
Свјесни ризика да Скупштина Црне Горе усвајајући просторни план из којег треба да проистекне детаљни урбанистички план, може да каже да аутопут неће ићи том него неком другом трасом, са министарством за економски развој покушали смо да смањимо тај ризик, ангажујући 25 стручњака из области шумарства, водопривреде, енергетике, саобраћаја и културе, као и пет представника општина, који ће помоћи да траса буде чиста и да не буде у сукобу са било којим интересом, каже министар Ломпар.
Да се не би чекало да сви документи, како хијерархија налаже, буду готови, ангажовани су и консултанти за израду физибилити студије и студије о приватно јавном партнерству. Крајем априла имаћемо резултате физибилити студије за правац Бар - Бољаре, студију о приватно јавном партнерству као и готов пројекат за дионицу Подгорица - Матешево. Надам се да ћемо тада имати задовољен и правни оквир, односно усвојене хијерархијски све документе. Тада ће Влада бити у прилици да донесе одлуку, која ће се тицати финансијског модела, односно извора финансирања и саме шеме финансирања, истиче министар.
Профит концесионару

Аутопутеви Црне Горе: Подгорица - Матешево апсолутни приоритет
Пројект менаџер консултантске куће Луј Берже, која ради физибилити студију, Ричард Вајт потврдио је да је у економском смислу аутопут Бар - Бољаре изводљив. За четири аутопутне траке имамо предвиђене трошкове. Интензитет саобраћаја на постојећем путу од Колашина и даље ће 2012. године бити 8.000 возила дневно и зато је опција аутопута она коју преферирамо, јер ће 2027. године, до када претпостављамо да ће аутопут бити изграђен, ниво саобраћаја у цијелом коридору бити готово неподношљив - достизаће 18.000 возила дневно. Када се направи аутопут, повећаће се интензитет саобраћаја и број путовања у сјеверној регији, каже он.
Министар Ломпар истиче да се све ради уз подршку Свјетске банке, која ће се појавити као финансијер у некој форми, а вјероватно и као гарант приватно јавном партнерству. Изградња километра пута коштаће од 8,5 милиона до 14 милиона евра, зависно од броја мостова и тунела, односно просјечно 10 милиона евра, што значи да ће свих 170 километара коштати око 1,7 милијарди евра. За Владу је свакако приоритет 44 километра аутопута од Подгорице до Матешева, што је уједно и најтежа дионица на оба аутопута, али ипак треба сачекати резултате физибилити студије. Најпесимистичкија варијанта финансирања по мишљењу министра Ломпара је кредит, друга варијанта је извођачки кредит и трећа приватно јавно партнерство.
Савјетник Луј Бержеа за приватно јавно партнерство и концесије, Дејвид Џерет каже да ће се концесијама подробније позабавити Свјетска банка посебном студијом о финансирању. Ми ћемо се у том пројекту бавити стратегијом наплате путарине. Већ смо утврдили да ће бити шест евро-центи по километру, што је европска пракса. Због тога ће, истина, бити мало веће оптерећење на споредним путевима, али људи су спремни да плате цијену ради уштеде на времену. То показују испитивања која смо спровели. То значи да смо прилично сигурни да ће возачи прихватити обавезу плаћања путарине, изричит је Џерет.
Консултанти препоручују и да закони треба да штите концесионара као и Владу.Веома је, наиме, битно знати да концесионар долази у ову причу да оствари профит и њему се то мора омогућити. Све док је тај профит у разумним границама, консултант ће се позабавити финансирањем и савјетоваће Владу на који начин се могу привући концесионари, као и колико ће профита остварити од пројекта. Министар Андрија Ломпар обећава да је, уколико буде неопходно нешто мијењати у постојећем правном оквиру, спреман је да то одмах предложи Влади.