Саопштење: Нови Закон о електронским комуникацијама

Влада Црне Горе, на сједници од 28.02.2008. године, усвојила је Приједлог Закона о електронским комуникацијама, чији обрађивач и предлагач је Министарство саобраћаја, поморства и телекомуникација. Стратегија електронских комуникација, која је донесена 2006. године, указала је на недостатке и нејасноће у постојећем законском оквиру који регулише предметну материју, па је сходно томе, наведена Стратегија сугерисала конкретне измјене овог оквира као приоритетну активност за њену имлементацију.

Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, Црна Гора се обавезала на потпуну имплементацију регулаторног оквира Европске Уније из 2002. године. Имајући у виду да је у претходном периоду донијет сет закона који се односе на конкуренцију, заштиту потрошача, стандардизацију, заштиту података, електронско пословање и сл., указала се неизоставна потреба за доношењем новог, квалитетнијег и хармонизованог са европским директивама, Закона о електронским комуникацијама.

Нови Закон о електронским комуникацијама формира јединствен регулаторни оквир за све електронске комуникационе услуге и мреже, без обзира коју врсту сигнала преносе, укључујући и мреже за пренос и дифузију сигнала радија и телевизије, што подразумијева да регулацију електронских мрежа обавља само један регулаторни орган. Спровођење регулаторног оквира за медијске садржаје, остаје у надлежности Агенције за радио-дифузију, будући да је раздвојеност регулаторног оквира за медијске садржаје од регулаторног оквира за електронске мреже и услуге, један од основних постулата права ЕУ.

Закон о електронским комуникацијама је у потпуности кориснички орјентисан, што најбоље илуструје чињеница да 30 % законске материје директно третира заштиту права корисника, односно да је 48% казнених одредби консеквенца за непоштовање законских одредби које третирају права корисника.

Иновираним регулисањем односа између претплатника и оператора, омогућено је да се на најквалитетнији начин заштите корисници од одредби које фаворизују једну страну уговорницу, па ће се тако по први пут у уговорима између оператора и претплатника морати јасно прецизирати мјере квалитета понуђене услуге, цијене и тарифе, као и стицање информације о тарифама, потом право на раскид уговора, поступак рјешавања спорова и право на раскид дугорочно уговорених обавеза.

Осим наведеног, овим Законом се спрјечава уцјењивање корисника од стране оператора, да се искључиво опремом коју он испоручи може приступити одређеној услузи. Наиме, обезбијеђена је потпуна слобода корисника у избору даваоца услуга, јер је успостављено право корисника да може сачувати и свој број као знак личне идентификације, уз истовремену потпуну слободу промјене даваоца услуга. На овај начин, постигнута је потпуна либерализација у сектору електронских комуникација.

Такође, овим Законом се импулс успоставља као категорија и обрачун стварног обима извршене услуге, а не као обрачун очекиваног, што је до сада био случај, па су се на тај начин корисници могли довести у заблуду по основу економске оправданости цијене услуге.

Када је у питању рјешавање спорова, више се не санкционишу само корисници ( како је до сада била пракса), него и оператори, уколико прибјегну самовољном поступању према корисницима.

У циљу заштите животне средине и здравља људи, у текст Закона су инволвиране и одредбе којима је по први пут успостављена обавеза периодичног мониторинга нивоа електромагнетног зрачења емисионих објеката у урбаним срединама.

Важно је напоменути, да је, због мултидисциплинарности Закона и великог интересовања за његову припрему, у изради Приједлога Закона осим службеника ресорног Министарства, учествовало и око двадесетак сарадника из владиног, невладиног и приватног сектора, као и експерата Европске Уније и Свјетске трговинске организације.