Бечићи: Бечки економски Форум 14 15. април 2008.

У Хотелу "Сплендид" у Бечићима, 14. и 15. априла 2008. године, одржао се Бечки економски форум (Виенна Ецономиц ФорумМонтенегро Меетинг), чији је овогодишњи домаћин била Црна Гора, а покровитељ предсједник Владе Мило Ђукановић. Главна тема овогодишњег Форума била је инвестициона политика и могућности улагања у Црну Гору и регион.





Министар саобраћаја, поморства и телекомуникација др Андрија Ломпар учествовао је и овога пута у раду Бечког Форума, и излагао ИИ дана одржавања скупа, на панелу Инвестиционе могућности у Црној Гори.

Овдје можете преузети презентацију активности министарства представљену на Бечком Економском Форуму у Бечићима.
Говор министра саобраћаја, поморства и телекомуникација Андрије Ломпара на Бечком економском Форуму:

Даме и господо,

Најприје желим, да вас и у моје име поздравим и пожелим добродошлицу у Црну Гору. Задовољство ми је да и овога пута учествујем у раду овог форума, имајући у виду тему овог дводневног скупа.

Инвестициона и укупна пословна клима у Црној Гори много је боља него претходне године, а у свим развојним концептима црногорске Владе апсолутни приоритет је даље побољшање услова да се у ову лијепу земљу привуче што више инвеститора који ће, у одговарајућем амбијенту, наћи интерес да на овим просторима остану што дуже. Управо пројекти у области саобраћаја пружају могућности дугорочног партнерства, а нарочито са аспекта приватно-јавног партнерства.
Полазећи од чињенице да развоја и унапређења економије нема без развијене саобраћајне инфраструктуре одмах ћу истаћи неколико кључних пројеката који су већ у овој фази предмет међународног интересовања и то не само финансијских институција већ и представника корпорација из сусједних земаља и Европе, које се или баве сличним дјелатностима или желе да пласирају капитал у инвестиције које ће им донијети дугорочну добит.

У овом тренутку за Црну Гору најзначајније је обезбиједити инвестирање у развој друмске инфраструктуре (путне) и њено повезивање са транспортним коридорима окружења и шире, жељезничке инфраструктуре, унапређење лучких услуга кроз повезивање Црне Горе са лукама на Медитерану (плави аутопутеви) и развој мултимодалног транспорта.

Када је ријеч о стратегији развоја путне инфраструктуре и друмског саобраћаја у Црној Гори је одмакао процес припрема за изградњу аутопута Бар-Бољаре (граница са Србијом). Уз свестрану подршку Свјетске Банке, ускоро ће бити завршене Студија изводљивости изградње два аутопута у Црној Гори (јадранско-јонски аутопут, 110 км и аутопут Бар-Бољаре 170 км), на којој ради реномирана консултантска компанија Лоуис Бергер из Француске и Студија о опцијама приватно-јавног партнерства за изградњу ових саобраћајница, на којој ради холандска компанија ЕЦОРYС. Према свим досадашњим истраживањима то су исплативи пројекти, који би се уз ангажовање страног капитала могли завршити у наредних 10 година. До краја маја мјесеца објединиће се резултати ових студија, са посебним акцентом на дионицу Подгорица Веруша ( дионица аутопута Бар-Бољаре), која је најскупља и најтежа за изградњу ( процјена је да ће км аутопута на овој траси коштати око14 милиона еура, док је просјечна цијена км аутопута на читавој траси Бар-Бољаре процијењена на око 10 милиона еура). Вјерујемо да је ово изазов и за потенцијалне инвеститоре и за пројектанте и градитеље. Упоредо са наведеним студијама интезивно се ради и на стварању правно-нормативног оквира који ће дефинисати амбијент у којем ће потенцијални партнери моћи да заштите своје интересе у складу са важећим међународним прописима. Истовремено, то ће бити и оквир за заштиту интереса и државе Црне Горе и њених грађана.

Студија изводљивости изградње два аутопута у Црној Гори, друга фаза Студија о опцијама партнерства приватно јавног сектора и трећа фаза, расписивање тендера за изградњу (додјела концесије или неки други аранажман зависно од исхода прве двије фазе) усклађене су тако да њихова динамика омогућава стварање предуслова и платформе за доношење одлука Владе ЦГ о моделу финансирања и изградње већ до краја маја ове године.

Све до сада урађено улива оптимизам у успјешну реализацију овог великог и за Црну Гору изузетно важног пројекта, којим ће се приступити приступ коридору X.
Није неважно поменути да ће у том сложеном послу бити примијењена и најбоља искуства сусједних земаља, будући да смо у протеклом периоду анализирали моделе финансирања и динамику изградње аутопутева, посебно у окружењу.

Други велики пројекат који такође треба да повеже Црну Гору са сусједима и Европом је реконструкција пруге Бар Београд ( дионице до границе са Србијом) Ово је иначе најкомликованија и најскупља пруга у Европи, која на 168 км дужине има 106 тунела, 107 мостова, 9 галерија и 371 пропуст. Првом фазом рехабилитације извршена је санација пруге, вриједна 15 милиона еура (кредит Европске инвестиционе Банке), а упоредо са тим реконструише се, модернизује и електрифицира пруга Подгорица Никшић, тај пројекат финансира Чешка Еxпортна Банка са 57 милиона еура. Црногорска Влада је усвојила стратегију реструктурирања Жељезнице Црне Горе (држава је власиник 68,9 % акција), са предложеним тзв. дезинтеграционим моделом. Овај процес је у току и по динамици основни елементи ове стратегије треба да се спроведу 2008. године чиме ће се раздвојити инфраструктура од превоза, обезбиједити одржавање инфраструктуре према посебном уговору између државе и управљача и успоставити концесиони аранжаман на објекте дуж пруге, потпуно одвајање путничког у теретног превоза и њихова приватизација. Кроз изналажење приватног партнерства на бази заједничког улагања створиће се претпоставке да се квалитет и инфраструктуре подигне, што ће подићи и ниво услуга у превозу, а дакако то ће значити и постепено отварање и либерализацију тржишта. У периоду до 2012. године кроз ИИ фазу рехабилитације реализоваће се пројекти које ће са 52 милиона еура кредитирати Европска Банка за обнову и развој, Европска Инвестициона Банка и Европска Агенција за реконструкцију. Реконструкција пруге Бар-Београд већ привлачи пажњу страних инвеститора, који такође желе да се на овом правцу успостави квалитетан мултимодални транспорт што је уско повезано и са модернизацијом и реструктурирањем Луке Бар, која са пругом чини јединствем систем. И у овој области дограђује се правно нормативни оквир са добрим изгледима да се прати динамика успостављена Националним програмом за интеграцију у Европску Унију.

Прва станица и на прузи Београд-Бар и на аутопуту Бар-Бољаре ( граница са Србијом) је Лука Бар. Својевремено пројектована на 5 милиона тона годишњег промета у најбољим годинама омогућила је претовар близу 3 милиона тона терета. На путу је да тај промет достигне већ наредне године јер захваљујући чињеници да пораст контејнерског транспорта у Сјеверно-јадранским лукама интезивно расте, прерасподјелом послова до гатова Луке у Бару стиже све више генералног терета. Да би се пораст посла дочекао спремно луци су непоходне знатне инвестиције у модернизацију терминала, а да потенцијални терет не би отишао у другом правцу нужан је и велики аганжман будуће лучке управе на отварању нових контејнерских и Ро Ро (бродских) линија према медитеранским транссхипмент центрима: Малта, Гиоиа Тауро, Таранто... Већ је усвојена Стратегија реструктурирања Луке Бар, а Законом о лукама дефинисане су све обавезе државе, која је сада већински власник, а такође и обавезе будућег партнера. Подсјећамо да Лука Бар има међународну репутацију фрекветне луке са квалитетним услугама за претовар свих врста терета и да пружа велики број могућности за комбиновани транспорт јер је повезана са пругом Бар Београд и са жељезничком мрежом региона и Европе. Већ су и потписани меморандум о стратешко пословној сарадњи на успостављању контејнерског воза Бар-Београд Будимпешта и Уговор који дефинише обавезе у овом послу, а за очекивати је да се кроз успостављање веза са лукама источног и западног Јадрана ускоро успостави и пројекат назван коридор Бар-Београд-Темишвар. Висока група Европске Комисије је уврстила луку Бар на листу лука од регионалног значаја преко којих ће се развијати тзв. XИ коридор плави аутопутеви (мотоwаy оф тхе Сеас), што ће умногоме допринијети развоју комбинованог транспорта у Црној Гори.

Простора за сарадњу и ангажман страног капитала има и у области цивилног ваздухопловства кроз програме реструктурирања и приватизацију аеродрома Подгорица и Тиват и приватизацију националног авиопревозника. Фреквенција авиопревоза у сталном је порасту, а све је већи број захтјева да се на још неким локацијама граде мањи аеродроми, што такође простор инвеститорима.

Дакле, могућности за све који желе да оплоде свој капитал, кроз актрактивне и дугорочно исплативе инвестиције у нашој држави су велике. Држава Црна Гора већ чини све да им одлуке о учешћу у тим капиталним пројектима олакша, посебно када се има у виду да свеукупног развоја и напретка нема без брзог и квалитетног развоја свих видова саобраћаја. У тим одлукама сви потенцијални инвеститори у надлежним министарствима црногорске Владе имаће изузетно захвалне и маxимално флексибилне партнере. Добро дошли у Црну Гору.