Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Саопштење: Министар правде Црне Горе Мираш Радовић разговарао са представником ОЕБС-а задуженим за слободу медија Миклошем Харастијем

Објављено: 17.07.2008. 01:30 Аутор: Насловна страна
Министар правде у Влади Црне Горе Мираш Радовић примио је данас представника ОЕБС-а задуженог за слободу медија Миклоша Харастија, који борави у једнодневној посјети Црној Гори.

Повод за посјету господина Харастија Министарству правде била је његова заинтересованост за будућа рјешења у црногорском медијском законодавству и Кривичном законику, са тежиштем на кривично дјело клевете и грађанске судске процедуре поводом заштите части и угледа и права личности.

Министар Радовић захвалио је ОЕБС-у на подршци приликом израде националног законодавства и упознао господина Харастија са важећом законском регулативом, која је предмет његовог интересовања.
Поводом судских процеса који се по грађанским тужбама воде против новинара и медијских кућа у Црној Гори, представника ОЕБС-а је посебно интересовало питање висине тужбеног захтјева и могућност његовог ограничења кроз законску регулативу.

Министар Радовић је подсјетио госта да је ријеч о грађанским тужбама, у којима грађанин сам одређује висину тужбеног захтјева, а да суд, који је независан и непристрасан, пресуђује о коначном износу новчане сатисфакције оштећеној страни. Он се накратко осврнуо и на ризике медијског извјештавања са судских процеса у Црној Гори, који могу довести до кршења претпоставке невиности и права жртава кривичних дјела.

Господин Харасти је подсјетио министра Радовића на неке аспекте прихваћених европских стандарда у области медијских слобода.

Министар Радовић је нагласио да сви системски закони који се доносе у Црној Гори пролазе експертизу ОЕБС-а, Савјета Европе и других релевантних европских институција, што ће бити случај и у будућој законодавној реформи.

На крају је оцијењено да медијске слободе, укључујући и слободу мишљења и његовог изражавања, нијесу апсолутне, већ да могу бити подвргнуте оним ограничењима која су неопходна у демократском друштву.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?