Говор министра правде Мираша Радовића на презентацији пројекта Реформа система правне помоћи стварање ефикасног и одрживог система правне помоћи

Говор министра правде Мираша Радовића на презентацији пројекта Реформа система правне помоћи стварање ефикасног и одрживог система правне помоћи

Цијењени партнери, уважени представници медија, поштовани гости,
даме и господо,

Представља ми особито задовољство поздравити Вас на почетку презентације пројекта Реформа система правне помоћи стварање ефикасног и одрживог система правне помоћи, коју Министарство правде Црне Горе организује у сарадњи са Програмом за развој Уједињених нација.

Данас ћете бити детаљно упознати са пројектом, чија реализација представља један од наших најважнијих задатака, зацртаних Стратегијом реформе правосуђа и Акционим планом за њену имплементацију. Овим документима Министарство правде у сарадњи са другим институцијама система и међународним партнерима поставило је главне циљеве, носиоце мјера и динамику реализације обавеза за период од 2007-2012. године. На тај начин, усуђујем се рећи, добро смо каналисали процес реформе црногорског правосуђа, са циљем његовог преображаја у модерни европски правосудни систем. Као један од стратешких циљева поставили смо јачање доступности правосуђа, а као један од главних задатака у том сегменту, и то за 2009. годину, одредили смо доношење Закона о правној помоћи.

Први извјештај Комисије за спровођење Акционог плана за имплементацију Стратегије реформе правосуђа, за полугодишњи период децембар 2007-јул 2008. године, показао је висок степен реализације планираних мјера. За овај период била је планирана имплементација 121 мјере. Од овог броја 71% или 86 мјера предвиђено је као једнократна активност, а 29% или 35 мјера су континуираног карактера. Реализоване су 42 једнократне мјере, а у континуитету се реализује 35 мјера, што значи да је реализовано 77 мјера или 63,63%, док је дјелимично реализовано 29% мјера. Стога се може говорити о задовољавајућем степену реализације мјера у првом извјештајном периоду. Када је ријеч о поглављу јачања доступности правосуђа, са задовољством могу истаћи да у овом сегменту нијесмо имали нереализованих мјера. Као један од најважнијих задатака на том пољу имамо избор најоптималнијег модела пружања бесплатне правне помоћи, који ће добити своју законску форму у 2009. години.

Комисија за имплементацију Акционог плана за спровођење Стратегије реформе правосуђа припрема Други извјештај о степену реализације мјера из Акционог плана, и прелиминарни рад показује задовољавајући степен испуњености планираних обавеза. Дозволите ми да изразим захвалност свима који су радили и који ће радити на пројекту реформе система правне помоћи, а посебно нашим партнерима из ОЕБС-а, Савјета Европе, УНДП-а, Фонда за отворено друштво, те владама краљевина Холандије и Норвешке


Овом приликом бих желио да подсјетим да и Устав Црне Горе И међународни правни инструменти о људским правима којима је наша држава приступила гарантују право на правично суђење, које обухвата многе сапекте судског поступка, а један од њих је и право на приступ суду, односно право субјеката да било који захтјев у вези са својим грађанским правима и обавезама изнесу пред суд. У тијесној вези са овим правом је и принцип једнакости средстава, који подразумијева да свака странка у судском спору мора имати разумну могућност представљања свог случаја суду, под условима који неће њега или њу довести у неповољнији положај у односу на противну страну, као и могућност страна у кривичном и грађанском поступку да могу износити аргументе у односу на понуђене доказе и ставове.

Право на приступ суду и право на једнакост средстава остали би на нивоу теоретских и илузорних, за случај када не би постојао уређен систем правне помоћи, који укључује и право на бесплатну правну помоћ, када је то неопходно због комплексности судске процедуре или самог случаја о коме суд одлучује. Због тога постоји обавеза државе да код постојања сложених правних случајева или сложених судских процедура, односно када интереси правде то захтијевају, странци у судском спору обезбиједи правну помоћ преко адвоката или другог стручно обученог лица, како би се остварио дјелотворан приступ суду. Таква обавеза несумњиво произилази из значаја права на правично суђење, које према интерпретацији Европског суда за људска права има тако важно мјесто у демократском друштву, да не долази у обзир његово рестриктивно тумачење.

Устав Црне Горе гарантује право на правну помоћ, а начин остваривања овог права конкретизује у законима о судским поступцима. За Законик о кривичном поступку може се рећи да углавном на задовољавајући начин регулише питања стручне одбране окривљеног. Међутим, таква оцјена није карактеристична и за грађанске судске поступке, иако Закон о парничном поступку познаје право на предузимање процесних радњи преко пуномоћника и помиње тзв. сиромашко право, односно право странке која нема довољно егзистенцијалних средставада јој се постави квалификовани пуномоћник. Основне замјерке правном систему у овом дијелу састоје се у чињеницама да нема довољно јасних упутстава о томе који је ниво имовинског стања релевантан да би се странци осигурало право на бесплатну правну помоћ и што нијесу препознате службе које ће се бавити овим видом правних услуга.

Свјесни потребе да развијамо ефикасан систем права на правну помоћ, као и недостатака у погледу постојећих могућности за остваривање овог права, у оквиру стратешког циља јачања доступности правосуђа, предвидјели смо да у овој години буде спроведена важна реформска активност на припреми и доношењу Закона о правној помоћи, која представља полазни основ за избор креативног модела у складу са потребама црногорског правосудног система, који ће бити имплементиран у будућем закону. Ову анализу Влада Црне Горе је усвојила на првој сједници у овој години.

Намјера да кроз доношење посебног закона о пружању правне помоћи потврђује спремност Црне Горе да као многе европске државе уреди овај институт и обезбиједи услове за његову примјену, са посебним нагласком на бесплатну правну помоћ, с обзиром на то да се од државе очекује да помогне појединцима који због слабог имовног стања, личног хендикепа или специфичне ситуације у којој се налазе нијесу у могућности да остваре своја права пред државним органима.

Како свако демократско друштво тежи ефикасности, ефективности у одлучивању о правима појединца и да правда сваком појединцу буде доступна, чему баријера не смије бити имовно стање или лично својство лица чија су права угрожена, сигурни смо да ће доношење посебног закона у овој области допринијети даљем развоју и афирмацији права на правично суђење у Црној Гори. У припреми закона потрудићемо се да прихватимо релевантне међународне стандарде и праксу, прилагођавајући их нашој реалности и нашим потребама. У том смислу, од изузетног значаја је подршка наших добрих партнера, ОЕБС-а, Савјета Европе, Фонда за отворено друштво, УНДП-а и влада краљевина Норвешке и Холандије, која се не исцрпљује само кроз имплементацију овог пројекта, већ заузима значајно мјесто и у другим реформским активностима за област правосуђа. Због тога им још једном упућујем изразе искрене захвалности.