49. сједница Владе Црне Горе - 1.12.2021.

Влада Црне Горе је, на 49. сједници одржаној 1. децембра 2021. године којом је предсједавао премијер проф. др Здравко Кривокапић, утврдила Предлог закона о остваривању права на финансијску подршку лицима која су била запослена у привредним друштвима у сектору рударске и металске индустрије с Извјештајем са јавне расправе.

Утврђен је и Предлог закона о измјенама и допунама Закона о ефикасном коришћењу енергије. Измјенама и допунама се приступило како би се постојеће законско рјешење унаприједило у погледу усаглашавања са правним оквиром ЕУ са циљем увођења Националног енергетског и климатског плана као кључног планског документа у области енергетске ефикасности, као и побољшања правног основа за бољу примјену постојећих и доношење будућих подзаконских аката, посебно по питању уређивања проблематике енергетске ефикасности у зградама.

Влада је донијела Уредбу о начину утврђивања накнаде за коришћење непокретности у државној имовини. Уредбом је прописано да концесионар, ради коришћења непокретности у државној имовини, плаћа накнаду која се утврђује у складу са Правилником о Методологији за процјену вриједности имовине, у складу са законом.

Донијета је Уредба о критеријумима за формирање максималних цијена љекова. Циљ овог прописа је да се опредијељеним редовним буџетским средствима за набавку љекова грађанима обезбиједи доступност квалитетних, безбједних и ефикасних љекова, по најповољнијој цијени, уз чињеницу да је Црна Гора мало тржиште за које произвођачи и носиоци дозволе за лијек нијесу много заинтересовани. Уредбом је прописано да се користи методологија међународног поређења цијена, која је најчешће коришћена метода у већини земаља Европске уније, за ограничење цијене љекова. Утврђене су референтне земље: Република Србија, Република Хрватска и Румунија, као упоредиве земље у погледу бруто националног дохотка по глави становника, нивоа цијена љекова, опште економске ситуације, здравственог система, система рефундирања љекова и асортимана љекова. Максимална цијена лијека на велико формира се у односу цијене лијека на велико у Црној Гори и просјечне упоредиве цијене лијека на велико у референтним земљама, док се максимална цијена лијека на мало формира тако што се на цијену лијека на велико зарачунавају трошкови промета на мало у висини до 18%.

Ради усаглашавања са Законом о Војсци, Влада је донијела Уредбу о престанку важења Уредбе о бројној величини, саставу и начину ангажовања активне резерве Војске Црне Горе и Одлуку о бројној величини уговорне резерве Војске Црне Горе. Законом је установљен нови концепт резервног састава Војске, који се састоји од уговорне и стратегијске резерве, а не активне и неактивне резерве као што је било прописано раније. Новом Одлуком је одређено да се уговорна резева састоји од 30 резервних официра, 30 резервних подофицира и 40 резервних војника.

Влада је донијела Одлуку о Енергетском билансу Црне Горе за 2022. годину који обухвата: Биланс електричне енергије, Биланс угља, Биланс нафте, нафтних деривата и биогорива, Биланс природног гаса и биланс топлотне енергије за даљинско гријање и/или хлађење и индустријску употребу. Документ је припремљен на бази података о билансу електричне енергије добијених од стране Електропривреде Црне Горе, ЦЕДИС-а, ЦГЕС-а, произвођача електричне енергије у Црној Гори, биланса угља од стране Рудника угља, као и процијењеног промета нафтних деривата од стране нафтних компанија. Такође, узете су у обзир и потребе појединих привредних субјеката (Унипром КАП, Тошчелик Никшић, неколико грађевинских фирми и др.) који поједине енергенте набављају у сопственом аранжману. У 2022. години бруто потрошња електричне енергије планирана је на 3.571,93 GWh, а покрива се: производњом из сопствених извора 3.519,15 GWh, салдом (увоз/извоз) 52,78 GWh. Учешће електричне енергије из хидроелектрана у укупној планираној производњи електричне енергије у 2022. години је 53,33%, термоелектране 37,42%, вјетроелектрана 9,15% и соларних електрана 0,10%. Од укупних потреба за енергијом, Црној Гори недостаје значајан дио, који је у 2020. години износио, 43,60%, у 2021. години се процјењује недостатак од 43,30%, а у 2022. години се планира на 47,09%. Највећи утицај на укупни дефицит енергије имају нафтни деривати и природни гас, који по плану за 2022. годину чине 46,57% укупне потрошње енергената, а за потребе домаћег тржишта се у потпуности увозе.

Донијета је Одлука о утврђивању годишњег броја дозвола за привремени боравак и рад странаца за 2022. годину. Годишња квота дозвола утврђена је у укупном броју од 20.454, од чега се издваја 5.000 дозвола које Министарство економског развоја на захтјев Завода за запошљавање може додатно распоредити за поједине намјене, у складу са потребама тржишта рада. Највише дозвола је опредијељено за грађевинарство – 4.625, услуге смјештаја и исхране – 4.563 и остале услужне дјелатности 2.370. Одлука треба да омогући успостављање равнотеже између потреба запошљавања домаће радне снаге, посебно на сезонским пословима и наглашених потреба послодаваца у одређеним дјелатностима, када те потребе не може у потпуности задовољити понуда на домаћем тржишту рада.

Влада је донијела Одлуку о измјенама Одлуке о специјалном додатку. Измјеном се додатак за полицијске службенике у сједишту Сектора полиције посебне намјене, Противтерористичке јединице полиције и Групе за противдиверзиону заштиту повећава са 10 % на 30 % основне зараде, а за полицијске службенике Посебне јединице полиције и Јединице за подршку и логистику са 10 % на 20 %. Такође, у складу са препорукама Заштитника људских права и слобода, предвиђен је и додатак на основну зараду запосленима у Управи за извршење кривичних санкција који раде у Б, Д и Ф одјељењу Затвора за дуге казне.

У складу са Законом о сигурности поморске пловидбе, Влада је донијела Одлуку о оснивању Националног одбора за олакшице у поморском саобраћају. Национални одбор се оснива ради спровођења и давања препорука за унапређење мјера, активности и технолошких поступака којима се олакшава обављање међународног поморског саобраћаја и проток путника, пртљага, терета и/или поште и за имплементацију јединственог националног прозора у поморству („Maritime Single Window“).

Влада је донијела Одлуку о измјени Одлуке о одређивању изворишта намијењених за регионално и јавно водоснабдијевање (јавним водоводом) и утврђивању њихових граница. Основни разлог за доношење Одлуке садржан је у потреби имплементације Закона о водама и чињеници да су у претходном периоду у Црној Гори оформљење три нове општине: Гусиње, Петњица и Тузи, које су се издвојиле из постојећих општина Плав, Беране, односно Главног града Подгорица, усљед чега је неопходно постојећу Одлуку измијенити и допунити извориштима која се користе за јавно водоснабдијевање на територији новоформираних општина.

Усвојена је Информација о извођењу хитних интервентних радова у сврху регулације и заштите од штетног дејства вода. Комисија образована од стране Управе за воде извршила је преглед рјечних корита у општинама Андријевица, Беране, Бијело Поље и Мојковац. Након теренског прегледа и распложивих геодетских и катастарских подлога, Комисија је дала анализу и потребу за процјеном даље опасности, као и оцјену постојећег стања и предлог санационих мјера за извођење хитних интервентних радова. Такође је констатовала у својим извјештајима негативне процесе у рјечним коритима и дала предлоге интервентних мјера. У циљу спрјечавања евентуалне експлоатације материјала приликом извођења неопходних радова, те што ефикасније реализације радова ради заштите од поплава, Влада је задужила Управу за воде и Министарство одбране да закључе Споразум којим ће се ангажовати инжењерска јединица за извођење послова.

Влада је усвојила Извјештај о примјени Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и квалитету спроведених јавних расправа у припреми закона и стратегија за 2020. годину.

Усвојен је Програм мјера за унапређење стања ухрањености и исхране у Црној Гори са Акционим планом од 2021. до 2022. године. У дискусији је наведено да усвајање овог Програма произилази из потребе да се настави са усклађивањем националних активности које још увијек нису испуњене у складу са регионалним препорукама донесеним од стране Свјетске здравствене организације за европски регион (Европски акциони план за храну и исхрану 2015-2020). Програм има за циљ да подржи активности на нивоу Владе и друштва како би се значајно побољшало здравље и добробит становништва, смањиле здравствене неједнакости и ојачало јавно здравље. Пушење, неправилна исхрана и употреба алкохола и даље представљају три водећа превентабилна фактора који доводе до пријевременог оболијевања и умирања. Повећана тјелесна маса, повећан унос хране која има високу енергетску вриједност, унос засићених масти, транс-масти, шећер и со, као и исхрана са ниским уносом воћа, поврћа и интегралних житарица водећи су фактори ризика и приоритетни проблеми које овај Програм жели ријешити. Средства потреба за реализацију мјера садржаних у овом Програму износе 325.000 еура, а обезбијеђена су из редовног буџета здравственог система Црне Горе и донација.

Влада је усвојила Информацију о покретању Code for Montenegro - платформе за укључивање бројних релевантних актера у рјешавању дигиталних проблема и изазова грађана Црне Горе. У циљу позиционирања Црне Горе као друштва развијених организационих, људских, стручних капацитета који обезбјеђују повјерење грађана, Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија ће успоставити Code for Montenegro платформу за укључивање бројних релевантних актера у рјешавање дигиталних проблема и изазова грађана Црне Горе, у виду бројних типова програма сарадње. Платформа  је настала из потребе да се добре праксе у дијелу дигиталне трансформације и јавне управе, из приватне индустрије, цивилног и академског сектора пренесу на јавну управу, а функционисаће на волонтерској основи. Имајући у виду да су технологија и људи најбитнији за дигиталну трансформацију, платформа ће омогућити спајање знања и искуства јавних службеника и сарадњу са партнерима из приватног, ICT, цивилног сектора из земље и иностранства.

Усвојена је Информација о формирању Консултативног тијела глобалних лидера на пољу дигиталне трансформације, којим ће координирати Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија. У Информацији се наводи да је дигитална трансформација један од шест стратешких приоритета Владе и један од главних стубова реформе јавне управе, даљег дигиталног развоја Црне Горе, модернизације и транспарентности њеног рада, као и повећања ефикасности и квалитета услуга које јавна управа пружа грађанкама, грађанима и привреди. Узори Црне Горе, у дијелу дигиталне трансформације, су земље које су већ постигле завидан ниво дигиталног развоја, као што су Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Аустралија, Нови Зеланд, Канада и земље Европске уније, чији експерти су чланови овог тијела, који ће консултативно и на волонтерској основи, својом експертизом и савјетима из области дигиталне трансформације, дигитализације јавне управе и медија оснажити наше тимове у даљим процесима развоја Црне Горе. Задаци овог тијела су сарадња, савјетовање, размјена експертизе, искустава и добрих пракси у областима динамичне дигитализације јавне управе, изградње капацитета за дигиталну владу, едукације јавних службеника и владиних тимова у дијелу иновација и дигитализације, усвајања нових технологија и сајбер безбједности.

Влада је прихватила Предлог за уступање Општини Тиват на привремено коришћење локације „Опатово“ у Тивту. У том контексту, Влада је дала сагласност да се бивше војно складиште „Опатово“ уступи на привремено коришћење за потребе смјештаја Службе заштите Општине Тиват, до изградње нове ватрогасне станице, а најдуже до привођења намјени локације, у складу са важећим планским документом.