- Влада Црне Горе
53. сједница Владе Црне Горе - 29.12.2021.
53. сједница Владе Црне Горе - 29.12.2021.
Влада Црне Горе је, на 53. сједници одржаној 29. децембра 2021. године којом је предсједавао премијер проф. др Здравко Кривокапић, утврдила Предлог закона о попису становништва, домаћинстава и станова с Извјештајем о спроведеној јавној расправи. У дискусији је истакнуто да ће се доношењем овог Закона ће се омогућити припрема, организација и спровођење пописа, у циљу добијања свеобухватних података о становништву, домаћинствима и становима у Црној Гори. Предложеним одредбама се на јасан начин правно регулишу надлежности, права и обавезе Управе за статистику, министарстава, јединица локалне самоуправе и других органа и организација у вези с припремама и спровођењем Пописа становништва. Такође, овим Законом се регулишу права и обавезе лица која се обухватају Пописом и лица која непосредно обављају послове Пописа, начин и обим прикупљања, употребе и заштите прикупљених података и објављивање резултата Пописа.
Утврђен је Предлог царинског закона с Извјештајем са јавне расправе. Наови Закон дефинише правни оквир за царинска правила и поступке на царинском подручју Црне Горе и прилагођен је условима модерне трговине. Његовом примјеном ће се олакшати проток робе која транзитира и улази или излази из Црне Горе, што ће побољшати конкурентност домаћих предузећа, заштитити финансијске интересе Државе и обезбиједити сигурност потрошача. Усаглашавањем Закона са европским законодавством стварају се претпоставке за изгадњу и имплементацију ИТ система који треба да олакшају и убрзају прекограничну трговину и смање трошкове учесника у трговини.
Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о платном промету с Извјештајем о спроведеној јавној расправи. Оцијењено је да се овим Законом се стварју предуслови за даљи развој платног промета у црној Гори у складу са савременим стандардима у ЕУ и свијету. Предложеним измјенама и допунама се, поред осталог, уводе двије нове платне услуге које се заснивају на интернетском и on-line рјешењима, омогућава лиценцирање нових пружалаца услуга, скраћује вријеме обраде налога за плаћање, повећава избор алата за плаћање, уз ниже трошкове. Такође, новим Законом ће се успоставити додатне мјере за смањење сигурносних ризика повезаних са електронским плаћањем и унаприједити заштита корисника платних услуга.
Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о инспекцијском надзору. Тим поводом оцијењено је да ће се предложеним прописом створити неопходни нормативни оквир који ће обезбиједити свеобухватно, уједначено, сразмјерно и ефикасније поступање инспектора, већи степен професионализма и квалитета рада инспекцијског органа, других органа, односно правних лица, а што је и од изузетне важности за субјекте надзора у смислу њихове правне сигурности и предвидивости. Поред осталог, предложеним Законом се први пут на цјеловит начин уређује превентивно дјеловање инспекција, ради остваривања циља инспекцијског надзора (спречавање настанка незаконитости и штете), тј. тежиште инспекција се усмјерава на превенцију, информисање, пружање стручне помоћи, праћење и анализу стања у областима, планирање надзора, како би се заштитило тржиште и грађани, и у крајњем подстакло законито пословање и бржи привредни развој.
Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама. У расправи је наглашено да ће се доношењем овог Закона, омогућити ефикасније остваривање права на слободан приступ информацијама уз смањење трошкова за кориснике и створити ефикасан инструмент за остваривање права грађана на приступ информацијама у посједу органа власти, уз одговарајуће осигуравање самог поступка по захтјевима за приступ информацијама, заштите јавног интереса, као и заштите одговарајућих посебних легитимних интереса. Са друге стране, измјене и допуне допринијеће и транспарентнијем раду органа власти, подстицању дјелотворнности, одговорности и афирмацији интегритета и легитимности органа власти.
Низ је новина којима ће се допринијети регулативним и имплементацијским побољшањима у области слободног приступа информацијама, како би сви идентификовани проблеми у пракси били превазиђени, а, поред осталог, то су: подаци означени степеном тајности нијесу у потпуности изузети од примјене закона; проширује се опсег информација које органи морају проактивно да објављују, а нарочито оних које се тичу финансија; предлажу се одређене измјене када је ријеч о ограничењу приступа информацијама, а у складу са Уставом и међународним документима, са посебним изузецима који се односе на јавне функционере и пореску тајну; предвиђене су измјене у односу на спровођење теста штетности, како би се одредба учинила прецизнијом и ефикаснијом у примјени; проширују се разлози за преовлађујући јавни интерес, са циљем да се осигура већа доступност информација у случајевима у којима постоји посебан јавни интерес за приступ информацији.
Влада је усвојила Тридесет први квартални извјештај о укупним активностима у оквиру процеса интеграције Црне Горе у Европску унију за период јул-септембар 2021 године, који ће по устаљеној процедури бити достављен на разматрање Одбору за европске интеграције Скупштине Црне Горе.
Донијете су мапе пута испуњења завршних мјерила за привремено затварање преговора у преговарачким поглављима 6 – Привредно право, 10 – Информатичко друштво и медији и 19 – Социјална политика и запошљавање.
Влада је донијела Одлуку о измјени Одлуке о утврђивању основне и доплатне листе љекова. Ревизија Листе љекова се врши у складу са Уредбом о критеријумима за стављање, односно скидање љекова са Листе љекова којом се уређују критеријуми, начин и поступак стављања, односно скидања лијека са основне и доплатне листе љекова, надлежности комисије за оцјену испуњености критеријума за стављање, односно скидање лијека са Листе љекова, као и начин утврђивања цијене лијека. Доношењем ове Одлуке ријешиће се више проблема, који се приоритетно односе на адекватнији и савременији фармакотерапијски третман болесних лица, али и за здравствени систем уопсте. Како би се субјекти који су укључени у ланац снабдијевања љековима упознали што раније са измјенама, предвиђено је ступање на снагу ове одлуке осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу Црне Горе“, а примјена се одлаже до 1. фебруара 2022. године.
Донијета је Одлука о износу додатка на основну зараду за дежурство и приправност за запослене у суду и државном тужилаштву.
Влада је донијела Одлуку о проглашавању заштићеног подручја Парк природе „Стари Улцињ”.
Донијета је Одлуку о престанку важења Одлуке о одређивању руководиоца израде Детаљног урбанистичког плана "Лепетане", општина Тиват и висини накнаде за руководиоца и стручни тим за израду Детаљног урбанистичког плана. Одлука је посљедица немогућности наставка израде овог ДУП-а, о чему је Влада одлучила на сједници од 26. новембра.
На основу Уредбе о активностима односно дјелатностима које емитују гасове са ефектом стаклене баште за које се издаје дозвола за емисију гасова са ефектом стаклене баште Влада је донијела Одлуку о образовању Комисије за спровођење јавне аукције за додјелу емисионих кредита. Одлуком су дефинисани задаци Комисије који, између осталог, подразумијевају: утврђивање листе оператера постројења пријављних у складу са јавним позивом за додјелу емисионих кредита; додјела бесплатних емисионих кредита у складу са Уредбом; додјела емисионих кредита из стабилизационе ресерве; спровођење јавне укције и продаја емисионих кредита постројењима на основу пријаве оператера постројења; као и припрема Предлога алокације средстава прикупљених на основу куповине емисионих кредита. Комисијом предсједава министар екологије, просторног планирања и урбанизма.
Влада је донијела Стратегију за превенцију и сузбијање тероризма, прања новца и финансирања теоризма за период 2022-2025. година, с Акционим планом за 2022- 2023. годину. Стратегијом је на цјеловит начин приказана национална политика у области превенције и сузбијања тероризма, прања новца и финансирања тероризма, дефинисан оквир дјеловања с циљем унапређења постојећих и развоја нових мјера, механизама и инструмената, а све у функцији стабилности и безбједности Црне Горе. Израдом овог документа, Црна Гора жели указати да превенција и сузбијање тероризма, прања новца и финансирање тероризма не представља питање којим се искључиво требају бавити војне, полицијске и обавјештајне службе, већ питање које треба да оснажи културу вођења мирног дијалога и међурелигијске и међукултуралне толеранције. Визија новог стратешког документа се огледа у потреби да грађани и вриједности Црне Горе буду заштићени од пријетњи тероризма, прања новца и финансирања тероризма. Стратешки циљ дефинисан овим документом подразумијева примјену међународних стандарда, поштовање људских права и унапређење националне и међународне сарадње како би Црна Гора изградила координиран и ефикасан систем за превенцију и сузбијање тероризма, прања новца и финансирања тероризма. Пратећим двогодишњим акционим планом дефинисане су мјере и активности које су неопходне за реализацију стратешког циља, као и јасно додијељене надлежности за све органе који ће имплементирати планиране активности. Укупан износ планираних новчаних средстава за реализацију предвиђених активности је 3.688.800,00 еура, од чега су средства из буџета у износу од 1.518.800,00 еура, а из донација 2.170.000,00 еура.
Донијета је Стратегија сајбер безбједности Црне Горе 2022-2026. године са Акционим планом за период 2022-2023. године. Подизање нивоа сајбер безјбедности на националном нивоу представља својеврстан залог за будућност, јер безбједан сајбер простор остаје важан предуслов стварања подстицајног амбијента за континурани економски развој, дигиталну трансформацију и пружање јавних услуга. Стратегија сајбер безбједности Црне Горе 2022-2026. године представља интерресорни документ који се односи на петогодишњи стратешки период и усмјерен је на унапређење укупних капацитета (законодавних, оперативних, људских, финансијских и техничких) за адекватан одговор на изазове и пријетње које долазе из сајбер простора у/и изван Црне Горе. Спровођењем Стратегије жели се креирати амбијент у којем су грађани, оператори критичних инфраструктура, привреда и јавна управа у Црној Гори заштићени у највећој могућој мјери од негативних аспеката сајбер пријетњи и криминала кроз континуирану едукацију о сигурном коришћењу информационо-комуникационих технологија у свакодневном животу и пословању, „know-how“ размјену са партнерима на националном, регионалном и међународном плану и имплементацију мјера заштите критичне информатичке инфраструктуре. Такође, Стратегијом се жели постићи да Црна Гора у области сајбер безбједности посједује одржив систем за ефикасно откривање и одбрану од комплексних вектора сајбер напада и пријетњи. Предвиђено је и успостављање новог тијела – Агенције за сајбер безбједност како би се постигла централизација сајбер експертизе, смањио одлив стручног кадра, омогућио ефиксанији одговор на сајбер нападе и заштитила критична инфоматичка инфраструктура.
Донијета је Стратегија развоја националног бренда 2022 - 2026 са Акционим планом за 2022. годину и Извјештајем о спроведеној јавној расправи. У дискусији је наглашено да национални бренд за Црну Гору представља средство помоћу којег жели да повећа привлачност Државе као мјеста за стране инвестиције, туризам, пословање и сл. Циљ изградње националног бренда је повећање препознатљивости Црне Горе, стварање њеног позитивног имиџа који подстиче конкурентност и боље позиционирање на иностраном тржишту. Поред креирања подстицаја за улагања у стратешке гране привреде, грађење бренда подразумијева и позиционирање домаћих производа на иностраном тржишту, чиме се повећава извоз и тражња за производима из одређене земље.
Влада је усвојила Информацију о поступку израде Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу. У Информацији се наводи да је, у склопу припреме предлога законских рјешења о испитивању поријекла имовине као обавезе утврђене програмским докуметима Владе за 2021. годину, урађена анализа која указује на потребу даљег размишљања у правцу модификације постојећег система одузимања имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу и усвајања система који ће омогућити ефикасније и ефективније одузимање незаконито стечене имовинске користи и истовремено борбе против тешких облика криминала али и јачање владавине права. Утврђено је да се промјена концепта система одузимања имовинске користи којом би се за покретање трајног одузимања искључио услов правоснажне осуђујуће пресуде, односно поред постојећег, увео нови модел, може спровести кроз измјене и допуне важећег Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу. Оцијењено је да реформа система одузимања имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу којом би се увео модел одузимања без претходне кривичне пресуде не само да је потребна, већ представљала саставни дио новог концепта на нивоу ЕУ. У том контексту задужено је Министарства правде, људских и мањинских права да у што краћем року достави текст Нацрта у складу са Пословником Владе Црне Горе надлежним органима на мишљење.
Усвојена је Информација о статусу активности на изради Просторног плана Црне Горе.
Влада је усвојила Информацију за пројекат изградње ХЕ Бук Бијела, Фоча, Република Српска, Босна и Херцеговина са аспекта заштите животне средине сходно UNECE Конвенцији о процјени утицаја на животну средину у прекограничном контексту – Espoo. У Информацији се наводи да је поводом овог пројекта, а у вези са поштовањем одредби Конвенције, на захтјев ресорног министарства покренут поступак пред Имплементационим комитетом за спровођење Espoo конвенције који је у току. Такође, инициране су билатералне консултације са надлежним органом Републике Српске, БиХ ради дефинисање активности за рјешавање отворених питања. У циљу ефикаснијег рјешавања питања договорено је формирање експертског тима, чије ће задужење бити да прегледа расположиву пројектну документацију, структуру и планирани режим рада хидроелектране „Бук Бијела“, те да усагласи надморску висину тачке прелива, односно максималну горњу коту до које будуће вјештачко језеро може да расте.
Усвојена је Информација о статусу планске документације потребне за реализацију пројеката изградње соларне електране на локалитету Бриска Гора и вјетроелектрана на локалитету Брајићи. Тим поводом, задужено је ресорно министарство да интензивира активности на изради планске документације, како би се створиле планске претпоставке за реализацију наведених пројеката.
Влада је усвојила Информацију о актуелним проблемима у ЈУ Дому старих „Грабовац'' у Рисну , са предлозима рјешења за превазилажење постојећих проблема у остваривању здравствене заштите корисника , у циљу интегрисања ове установе у јавни здравствени систем што ће омогућити писање електронских упута, електронских рецепата, набавку терапије и медицинских средстава неопходних за квалитетно лијечење и пружање контуиниране здравствене заштите, са приједлозима мјера. С тим у вези, задужене су надлежне институције да обезбиједе нормативне и финансијске услове за кадровско јачање и комплетно и несметано функционисање Дома старих у Рисну.
Усвојена је Информација у вези обезбјеђивања финансијских средстава из текуће буџетске резерве превозницима јавног превоза путника у друмском саобраћају. Имајући у виду да је сектор јавног превоза путника у друмском саобраћају један од најпогођенијих сектора, усљед пандемије вируса COVID -19, Влада је задужила Министарство финансија и социјалног старања да изврши плаћање у износу од 330.000,00 еура у циљу помоћи и подршке превозницима, по спецификацији достављеној од Министарства капиталних инвестиција.
Влада је усвојила Информацију о закључивању Анекса 2 Уговора о концесији за привредно коришћење бродоградилишне луке на подручју К.О. Бијела и прихватила Анекс 2 Уговора.
Усвојена је Информација о сарадњи са сусједним земљама. У Инфомацији се наводи да се Црна Гора води принципом „нултог проблема“ у односима са сусједима и тиме даје свој допринос отварању новог поглавља у односима у региону. Јачање сарадње са сусједним земљама један је од кључних услова за остваривање дуготрајне стабилности и европске перспективе, чиме се отварају нове могућности за просперитет свих држава Западног Балкана. Свој допринос регионалној сарадњи Црна Гора пружа и кроз учешће у раду у више од 30 регионалних иницијатива. Информација о сарадњи са сусједним земљама садржи пресјек билатералних односа са сваком од држава сусједа посебно, као и вањскополитичке активности кључних спроводилаца вањске политике на државном нивоу – предсједника Црне Горе, предсједника Скупштине, предсједника Владе, потпредсједника Владе и министра вањских послова, које су реализоване током 2021. године.
Влада је усвојила Информацију о функционисању Портала „Глас грађана – е-Петиције“. Ради се о порталу који омогућава јавности да утиче на процес креирања јавних политика, путем подношења електронских петиција Влади. У Информацији се наводи да је у периоду од децембра 2020. до децембра 2021. године поднијето 58 петиција, од којих највећи дио није расправљан у оквиру министарстава, односно грађани нису добили информације о петицијама које су поднијели (29 петиција). Од девет петиција које су стављене на гласање три су изгласане, са преко 3000 гласова грађана, док је 20 петиција одбијено. Тим поводом, Влада је задужила сва министарства да најкасније у року од 10 дана поступе по тренутно доспјелим петицијама и да отворе за гласање сваку петицију која је поднијета у складу с правилима портала. Комисији за поступање са петицијама наложено је да размотри правила портала како би евентуално ревидирали рокове, а у циљу бржег и ефикаснијег одговора институција на захтјеве грађана.
Донијет је Национални програм заштите потрошача 2022-2024, са Акционим планом за 2022. годину и усвојила Завршни извјештај о реализацији Националног програма заштите потрошача 2019-2021. У дискусији је наглашено да је циљ усвајања овог програма јачање система заштите потрошача на свим нивоима и његово даље унапређивање, у складу са стандардима и добром праксом ЕУ, и наставак испуњавања постављених циљева када је у питању политика заштите потрошача у складу са Законом о заштити потрошача и релевантним законима и стратешким документима. Националним програмом предвиђени су сљедећи оперативни циљеви: обезбиједити већи степен заштите потрошачких права и интереса кроз даље унапређење законодавног оквира и бољу примјену важећих института њихове заштите, унаприједити знање и информисаност потрошача и трговаца о њиховим правима и обавезама и успоставити ефикасан систем сарадње и координације са различитим стејкхолдерима значајним за имплементацију политике заштите потрошача.
Влада је усвојила Смјернице за ревитализацију и развој прерађивачке индустрије у Црној Гори. Оцијењено је да је, у условима веће изложености привреде негативном утицају епидемије на економску активност, имајући у виду величину и структуру црногорских предузећа, као и стагнирање стања у индустрији у задњој деценији, веома важна подршка привреди у увођењу нових технологија и улагања у повећање капацитета производње и прераде и задовољавање стандарда и сертификата, у циљу стабилног квалитета производње на дуги рок и већег учешћа на домаћем и страном тржишту.Утврђено је да уз постојећу структуру и врсту опреме у предузећима није могуће обезбиједити дугорочан раст производње. Повећање инвестиција у основна средства и нове технологије од кључног је значаја за покретање структурних промјена, раст продуктивности и конкурентности прерађивачке индустрије. Између осталог, закључено је да поред модела директних (green field) инвестиција, развојну политику и правце развоја треба усмјерити и на боље коришћење и тржишну валоризацију неактивираних потенцијала и расположивих просторних капацитета, нарочито у сегменту прерађивачке индустрије, путем brown field инвестиција на купљеном земљишту са пратећом инфраструктуром (нпр. напуштена војна постројења, касарне, празне хале, складишта), које инвеститор улагањем може да стави у функцију. Такође, констатовано је да би приступачнији услови у јавним набавкама умногоме подстакли домаће произвођаче да конкуришу у јавним набавкама, као и то да је потребно успоставити адекватну везу на релацији наука – привреда у погледу примјене и комерцијализације иновација.
Усвојен је Оперативни програм за имплементацију Стратегије паметне специјализације 2021-2024 с Акционим планом 2021-2022. Програм утврђује већи број јасно артикулисаних оперативних циљева, који на адекватнији начин доприносе реализацији стратешких циљева Стратегије паметне специјализације 2019-2024. Акционим планом за период 2021-2022 планирано је 12 оперативних циљева и 65 активности. За реализацију Плана је издвојено 73.510.932,74 еура, који су планирани на реалним основама и иако биљеже мања улагања приватног сектора, на чему ће се посвећено радити у наредном периоду, указују на пуну посвећеност државе да кроз улагања из буџета циљано стимулише улагање приватног сектора.
Влада је усвојила Програм за превенцију штетне употребе алкохола и алкохолом узрокованих поремећаја у Црној Гори за период 2022-2024. године са Акционим планом за 2022-2023. годину.
Прихваћен је Предлог за продужење рока важења државне гаранције по кредитном аранжману између Прве банке Црне Горе а.д. Подгорица – основана 1901. године и Стамбене задруге радника просвјете Црне Горе „СОЛИДАРНО“ Подгорица и прихватила Анекс И Уговора о кредиту.
Влада је усвојила Информацију о активностима на реализацији регионалног пројекта за успостављање Међународног института за одрживе технологије на простору Југоисточне Европе (SEEIIST) – „Хадронска канцер терапија и истраживање у области биомедицине помоћу протона и тежих јона”.
Донијета је Одлука о забрани складиштења дуванских производа на територији Слободне зоне “Лука Бар”. Примјена раније Одлуке, која је ступила на снагу 31.07.2021. године утицала је на смањење количина дуванских производа које су ускладиштене у Сободној зони „Лука Бар“, међутим констатовано је да се и даље врши смјештај ради складиштења дуванских производа, јер корисници којима истичу уговори о обављању дјелатности у Слободној зони „Лука Бар“ могу робу – дуванске производе пренијети на друге кориснике Слободне зоне којима су уговори на снази. Имајући у виду оперативна сазнања надлежних органа и међународних партнера која указују на понављајуће нестајање робе из Слободне зоне, као и отежано спровођење мјера царинског надзора над кретањем дуванских производа у зони, предлог Одлуке је усмјерен ка заустављању нелегалних активности које наносе штету и Буџету и међународној репутацији Црне Горе. Новом Одлуком се царински орган обавезује да донесе рјешење у складу са чланом 172 став 3 Царинског закона, којим је прописано да царинарница може да уведе одређене мјере забране или ограничења у вези са пословима који се обављају у слободној зони, имајући у виду врсту предметне робе или захтијеване мјере царинског надзора. На основу Одлуке Владе и наведеног рјешења царински орган ће укинути или измијенити појединачна одобрења о вођењу евиденције за складиштење дуванских производа и одредити рок за стављање залиха у друго царински дозвољено поступање или употребу у складу са законом.
Влада је утврдила Грански колективни уговор о измјени Гранског колективног уговора за здравствену дјелатност. Повећање зарада у здавству које је иницирала влада условило је измјену Гранског колективног уговора за здравствену дјелатност, на начин што су повећани коефицијенти и зарада медицинском кадру ће се увећати 30-40 %. У дискусији је истакнуто да је повећање зарада у здравственом систему само враћање дијела дуга државе онима који спашавају животе људи.
Усвојена је Информација о програму “Село сад” - посебна компонента Агробуџета Црне Горе за пољопривреду, шумарство и водопривреду. У информацији се наводи да је стање у пољопривредној производњи за коју је везано око 150000 становника Црне Горе отежано због пандемија вируса Covid-19 као узрока низа фактора који су се негативно одразили на сектор пољопривреде. Црна Гора је у великом степену увозно зависна, тако да су цијене инпута у пољопривредној производњи повећане у просјеку око 40%, чиме је доходак пољопривредних произвођача угрожен. Оваква ситуација обавезује да се у наредној години Влада фокусира и издвоји издашнији буџет за наредну 2022. годуну, па је Програмом предвиђено: Повечање давања-директна плаћања - 1.500.000 еура; Водна инфрастуктура - 400.000 еура; Путна инфраструктур - 500.000 еура; Набавка стоке и јачање сточног фонда - 600.000 еура; Кооператива и прерада на газдинствима -100.000 еура; Стимулација пластеничке производње - 200.000 еура; Набавка садног материјала - 100.000 еура; Поривљавање ријека и језера - 100.000 еура; Набавка адекватног садног материјала и пошумљавање опожарених површина и голети - 200.000 еура.
Влада је усвојила ажурирану Јединствену листу приоритетних инфраструктурних пројеката која укупно садржи 152 пројекта процијењене вриједности 6,3 милијарде еура.
Влада је усвојила Информацију о формирању цијене основне намирнице хљеба, која садржи сиже активности које ће Влада предузети у правцу праћења тренда цијена и мјера које ће предузети уколико дође до њиховог наглог раста. У Информацији се наводи да су надлежна министарства у интензивној комуникацији о овом питању са великим трговачким ланцима и великим пекарским произвођачима. Будући да од 1 јануара 2022. године престаје да важи Одлука о утврђивању максималне малопродајне цијене векне пшеничног бијелог хљеба, те да ће се цијене слободно формирати, надлежна министарства ће наставити разговоре са заинтересованим странама у правцу утврђивања трговачке марже на нижем нивоу, како би се спријечио раст цијена. У расправи је исказано очекивање да ће све стране приликом формирања цијена хљеба и утврђивања трговачких маржи показати висок ниво друштвене одговорности, имајући у виду значај који ова намирница има у дневној потрошњи домаћинстава.
Поред осталог, Влада је донијела и Одлуку о изради Измјена и допуна Просторно - урбанистичког плана Општине Херцег Нови.
