64. сједница Владе Црне Горе - 31.03.2022.

Влада се, на 64. сједници одржаној 31. марта 2022. године којом је предсједавао премијер проф. др Здравко Кривокапић, упознала са Извјештајем о резултатима екстерне ревизије у привредним друштвима у већинском власништву државе Црне Горе за период од 2016. до 2020. године. Циљ овог Извјештаја је скретање пажње на значај екстерне ревизије у процесу управљања и извјештавања, као и на исказане резерве ревизора у погледу материјално значајних грешака у рачуноводственом евидентирању и извјештавању у претходном периоду, са намјером да се исте отклоне у што краћем року, а све у интересу државе као највећег акционара али и свих грађана који из сопствених средстава, кроз плаћање пореза и других даџбина, финансирају рад одређеног броја ових друштава. Из података презентованих у овом Извјештају, може се закључити да код значајног броја привредних друштава то није био случај у претходном периоду. У прилог томе је и податак да је у 2020. години, од укупно 32 привредна друштва обавезника ревизије, чак код њих 17 ревизор исказао резерву у погледу (не)усклађености финансијских исказа са међународним стандардима, док је у случају једног привредног друштва био уздржан од изражавања мишљења. Само 14 привредних друштава добило је позитивно мишљење екстерне ревизије на усвојене финансијске исказе. Такође, анализом података утврђено је да се у значајном мјери проблеми на које указују ревизори годинама уназад не рјешавају. У том погледу, Влада је задужила Министарство финансија и социјалног старања да отпочне са активностима измјена и допуна Закона о ревизији у циљу успостављања обавезе спровођења екстерне ревизије финансијских исказа за сва привредна друштва у већинском власништву државе Црне Горе. 

Дата је сагласност на План рада и финансијски план ДОО „Montenegro Works” за 2022. годину. 

Влада је усвојила Извјештај о јавном дугу Црне Горе на дан 31. децембар 2021. године. Укупан државни дуг (без депозита), на 31.12.2021. године, износио је 4.090,02 милиона еура, или 83,27% БДП-а. Укупан државни дуг укључујући депозите, на крају 2021. године, износио је 3.625,19 милиона еура или 73,81% БДП-а. Спољни дуг износио је 3.688,48 милиона еура, односно 75,10% БДП-а, док је унутрашњи дуг износио 401,54 милиона еура, односно 8,18 % БДП-а. У односу на крај 2020. године, дошло је до смањења државног дуга у укупном износу од 240,81 милиона еура, што је резултат смањења спољњег дуга за 146,79  милиона еура, и смањења домаћег дуга за 94,02 милиона еура. До смањења спољњег дуга дошло је прије свега усљед отплате дуга по основу Еурообвезница емитованих 2016. године у износу од 227,45 милиона еура, као и других кредитних аранжмана закључених са ино кредиторима. Домаћи дуг је смањен у највећој мјери усљед отплате државних записа у износу од 41,70 милиона еура и главнице по основу краткорочних и дугорочних кредита у износу од око 43,61 милиона еура. 

Донијета је Одлука о образовању Координационог тијела за вршење надзора над спровођењем Одлуке о одобравању привремене заштите лицима из Украјине. Одлуком је дефинисано да Координационо тијело прати и координира активности и мјере које предузимају надлежни органи и институције у циљу спровођења Одлуке, односно ради остваривања права лица из Украјине на смјештај, здравствену заштиту, основно и средње образовање, информације о правима и обавезама, рад, спајање породице, исправе и право на подношење захтјева за међународну заштиту, као и сарађује са међународним организацијама које се баве правима избјеглица и миграната и Црвеним крстом Црне Горе. С тим у вези Влада је одобрила преусмјеравање средстава са потрошачке јединице Министарство финансија и социјалног старања на потрошачку јединицу Министарство унутрашњих послова у износу до 2.000.000,00 € за спровођење Одлуке о одобравању привремене заштите лицима из Украјине. 

Влада је донијела Одлуку о оснивању Комисије за антидопинг. Усвајањем ове одлуке Црна Гора је у потпуности ускладила национално законодавство са међународним стандардима у области антидопинга. Одлуком је прописано да Комисију за антидопинг образује Влада, те да се у њеном саставу налазе представници Црногорског олимпијског комитета, Параолимпијског комитета и Савјета за спорт, а истом руководи директор који се бира путем јавног конкурса, чиме се обезбјеђује потпуна функционална независност Комисије. 

Донијета је Одлука о измјенама и допунама Одлуке о образовању Комисије за спровођење јавне аукције за додјелу емисионих кредита. Измјенама Одлуке прописан је непаран број чланова Комисије ради лакшег доношења одлуке на сједницама. Такође, додатно је дефинисано да је задатак Комисије и утврђивање текста јавног позива који садржи број емисионих кредита за додјелу. 

Влада је утврдила амандмане на Предлог закона о измјенама и допунама Закона о акцизама. Предложеним амандманима, поред осталог, даје се могућност остваривања права на повраћај дијела плаћене акцизе приликом набавке гасних уља која се користе као моторно гориво за индустријске и комерцијалне сврхе, за правна лица и предузетнике који су регистровани и обављају дјелатност такси превоза. Предвиђено је да је право на повраћај дијела плаћене акцизе за ову дјелатност могуће остварити у износу до 7 % оствареног промета. 

Донијет је Акциони план за спровођење Шенгенског акционог плана за 2022. годину и усвојен Извјештај о имплементацији Акционог за спровођење Шенгенског акционог плана за 2021. годину. Имплементацијом мјера из Акционог плана обезбиједиће се наставак активности на усклађивању са захтјевима Шенгена, напредак у спровођењу законских, регулаторних и институционалних реформи потребних за остваривање циљева ШАП-а, као и додатно унапређење административних, инфраструктурних и техничких капацитета сагласно ШАП-у. 

Влада је донијела и Акциони план за спровођење Стратегије интегрисаног управљања границом за 2022. годину и усвојила Извјештај о имплементацији Акционог плана за спровођење Стратегије интегрисаног управљања границом за 2021. годину. Акциони план представља извод из Оквирног Акционог плана за спровођење Стратегије интегрисаног управљања границом за период 2020-2024. година. Сачињен на основу оствареног напретка у овој области у процесу приступања Црне Горе у ЕУ, са посебним освртом на свеобухватне припреме за преузимање одговорности за управљање спољним границама Европске уније и за усклађивање са захтјевима Шенгена. Активности садржане у овом документу заједнички су дефинисали органи укључени у интегрисано управљање границом, а планиране мјере, као и систем координације, обезбиједиће постизање циљева утврђених Стратегијом. Законом о буџету у 2022. години, за Развој система интегрисаног управљања границом, планирано је 3.621.867,67 милиона еура, за реализацију 26 пројеката. 

Донијет је Програм изградње, реконструкције, одржавања и заштите магистралних и регионалних путева за 2022. годину и усвојен Извјештај о реализацији Програма за 2021. годину. Програмом за 2022. годину планирано је да се за редовно и инвестиционо одржавање, реконструкцију и изградњу државних путева обезбиједи 106.445.004,80 € у циљу наставка или почетка изградње и реконструкције цирка 350км регионалних и магистралних путева, и то: 213км у сјеверној регији, 89км у централној регији и 75км у приморској регији. 

Влада је усвојила План припреме љетње туристичке сезоне за 2022. годину. Циљ израде Плана је стварање предуслова за унапређење амбијента пословања туристичко-угоститељске привреде, што треба да резултира достизањем прихода од туризма из 2019. године и амортизацијом негативних ефеката рата у Украјини. Будући да се туристичка индустрија Црне Горе развија брже од институционалних и системских механизама који јој пружају подршку, интенција Плана је да се поспјеши интегрисаност и координисаност у раду државних и институција на локалном нивоу, у циљу стварања успјешне љетње туристичке сезоне и креирања квалитетног и изражено диверзификованог туристичког производа. 

Усвојен је План рада за 2022. годину уз Програм сарадње Владе Црне Горе и Дјечијег фонда Уједињених нација (UNICEF). 

Влада је усвојила Информацију о потребним средствима за реализацију мјера подршке привреди и грађанима из Програма интервенција на тржишту пољопривредних производа и производа рибарства и аквакултуре. У Информацији се наводи да је ријеч о неисплаћеним средствима по захтјевима из 2021. године, као и захтјевима за које је процес оцјењивања окончан у 2022. години. Тим поводом је задужено Министарство финансија и социјалног старања да за ову намјену обезбиједи средства из Текуће буџетске резерве у износу од 271.382,75 еура. 

Усвојена је Информација о стварању услова за изградњу прерађивачких капацитета у сектору рибарства Црне Горе „Crnogorski REGROW“ са предлогом мјера. Концепт пројекта Црногорски REGROW заснива се на формирању Црногорског кластера плавог раста и јачању капацитета чланова кластера сектора рибарства и аквакултуре кроз изградњу погона за прераду рибе и других морских организама, који потичу из привредног риболова и узгоја, у Индустријској зони општине Котор. У дискусији је исказано увјерење да ће реализација тог пројекта и изградња првих савремених прерађивачких капацитета у сектору морског рибарства, услужног карактера са одређеним капацитетима за складиштење и чување рибе и других морских организама у највећој мјери допринијети стабилизацији, организацији и повећању ефикасности сектора рибарства Црне Горе. 

Влада је усвојила Информацију о иницијативи за измјене уговора о концесији за изградњу малих хидроелектрана на територији Општине Андријевица и прихватила анексе уговора о концесијама за изградњу малих хидроелектрана на дијелу водотока Умски поток, на дијелу водотока Штитске ријеке, као и на дијелу градског водовода Кркори. 

Усвојена је Информација о уређењу права преноса удјела у концесионом друштву „Manira Hydro” д.о.о. Мојковац из Уговора о концесији на основу енергетске дозволе за изградњу мале хидроелектране „Електрана Мишнића“ на дијелу водотока Мишнића поток. 

Влада је усвојила Информацију о реализацији Уговора о концесији за детаљна геолошка истраживања и експлоатацију минералне сировине мрколигнитног угља „Глисница", Општина Пљевља и прихватила Анекс 1 Уговора. 

Усвојена је Информација о захтјеву за продужење концесије привредног друштва „Џек Пот“ доо, за приређивање посебних игара на срећу у казину „The Queen of Montenegro“ на локацији хотел „Falkeinsteiner hotel Montenegro”, Народног фронта бб, Бечићи – Будва.  С тим у вези, задужена је Управа прихода и царина да у року од 5 дана достави Министарству финансија и социјалног старања Предлог одлуке у вези са предметом привредног друштва „Џек Пот“ доо за продужење концесије, који ће одмах по пријему бити упућен Влади на одлучивање. 

Влада је усвојила Информацију о активностима на реализацији приоритетних пројеката из области туризма за период јул – децембар 2021. године. Према подацима који су презентовани у Информацији, констатовано је да се већина пројеката у извјештајном периоду, и поред ограничења изазваних пандемијом COVID-19, реализује у складу са обавезама из уговора и инвестиционих програма, са мањим одступањима у погледу динамике реализације планираних активности. 

Усвојена је Информација о активностима реализације „Посебног програма улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе“ за период јул – децембар 2021. године. 

Влада је усвојила Информацију о потреби увођења једнократног новчаног давања за новорођенчад.

Мјера се односи на једнократно новчано давање за новорођенче у износу од 1.000 еура за новорођене током 2022. године у црногорским општинама у којима је у 2020. забиљежен негативан природни прираштај, а 500 еура у свим осталим општинама. Негативни природни прираштај забиљежен је у 17 општина, а позитивни у 7. Ова мјера је дугорочна. 

Усвојена је Анализа правног оквира за развој електронских услуга. За потребе ове Анализе прибављен је списак приоритетних услуга чијом би се реализацијом убрзала дигитална трансформација и грађанима омогућила једноставнија комуникација и остварирање својих права, за чим се посебно указала потреба током пандемије COVID-19.  Анализом је обухваћена 21 приоритетна услуга, са аспекта општих прописа који су кључни за развој дигитализације, као и посебних прописа којима се ближе уређује пружање ових услуга. 

Влада је усвојила Информацију о склапању уговора са банкама у циљу успостављања Система за електронску наплату. Овај систем грађанима омогућава плаћање административних такси и осталих јавних прихода, електронским путем уз употребу платних картица, како би електронску услугу могли извршити без одласка на шалтер институција. Такође један од сегмената овог система омогућава успостављање централизоване евиденције наплате свих јавних прихода како би се омогућила једноставна провјера и верификација наплате у циљу превазилажења досадашњих појава злоупотребе приком уплате јавних прихода. Једна од кључних активности у циљу реализације овог пројекта је потписивање уговора са банкама о прихватању платних картица путем интернета како би се електронска плаћања могла реализовати. Уговоре је потребно склопити појединачно са банкама које испуњавају техничке услове за реализацију овог пројекта, а то су: Хипотекарна банка, Црногорска комерцијална банка и НЛБ банка. 

Усвојена је Информација о спроведеној процедури јавне набавке Oracle лиценци у 2022. години за државне институције. У дискусији је истакнуто да је Планом јавних набавки за 2022. годину предвиђено покретање отвореног поступка за набавку услуга „Набавка техничких Oraclе лиценци за органе државне управе који своје информационе системе заснивају на Oracle технологијама“, укупне вриједности 553.719,01 ЕУР-а без ПДВ-а, односно 670.000,00 ЕУР-а са ПДВ-ом. Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија је спровело неопходне процедуре за реализацију поступка јавне набавке и након вредновања понуде донијета је Одлука о избору најповољније понуде, према којој је понуда CoreIT д.о.о. из Подгорице оцијењена као исправна и најповољнија. У Информацији се наводи да се ради о првој обједињеној набавци Oracle лиценци за државне институције јер су до сада институције самостално вршиле набавку за своје потребе. На овај начин је направљена уштеда у Буџету за око 40% у односу на укупан износ који би Држава морала да опредјелјује када би институције наставиле да самостално врше набавку за своје потребе. Такође, усвојена је и Информација о спроведеној процедури јавне набавке Microsoft лиценци и давању овлашћења за потписивање Enterprise Agreement-а за период 2022-2024. године. 

Влада је усвојила Информацију о успостављању Система за електронску идентификацију и аутентификацију и Система за електронску наплату, као и повезивање са Порталом електронске управе. Имплементацијом Система за електронску идентификацију и аутентификацију створени су неопходни предуслови грађанима да уз употребу нове личне карте могу обавити сигурну и безбједну идентификацију за све електронске услуге које се налазе на Порталу електронске управе, без одласка на шалтер. Када је у питању електронско плаћање, у сарадњи са Министарством правде, људских и мањинских права међу најчешће коришћеним, одабране су пилот услуге, које се односе на Издавање увјерења из казнене евиденције и Издавање увјерења из прекршајне евиденције. Грађани ће имати могућност да на порталу еУправе потврде свој идентитет, путем нове личне карте и изврше потребна плаћања, за ове услуге. Након што и остале институције ажурирају своје електронске услуге на порталу еУправе и доставе неопходне податке биће им омогућено да унаприједе квалитет својих услуга, што ће грађанима и привреди додатно олакшати процедуру електронског плаћања. Систем за електронску идентификацију и аутентификацију и Систем за електронску наплату биће пуштени у продукцију почетком априла 2022. године и доступни грађанима на Порталу електронске управе. 

Донијет је Акциони план за спровођење Стратегије за смањење ризика од катастрофа за период 2022 – 2023. година. За спровођење свих активности овог Акционог плана неопходно је обезбиједити финансијска средства у износу око 13.000.000,00 еура. Финансирање планираних активности вршиће се из Буџета Црне Горе, буџета јединица локалних самоуправа, средствима Фонда за заштиту и спашавање, кредитима, реализацијом програма и пројеката финансираних из ЕУ фондова и фондова других међународних организација, као и других извора. 

Влада је усвојила Извјештај о раду Савјета за реформу јавне управе за 2021. годину. У дискусији је наглашено да је реформа јавне управе приоритет ове Владе. Савјет за реформу јавне управе промовише висок квалитет услуга грађанима, стварање јавне управе која ће допринијети економској стабилности, повећању квалитета живота и конкурентности привреде, а све у циљу испуњавања услова за чланство у ЕУ. Као круна преданог рада свих актера који су били укључени у развијање новог стратешког оквира, Савјет је припремио Предлог стратегије реформе јавне управе 2022-2026, са пратећим Акционим планом за период 2022-2024, која је усвојена на Влади крајем прошле године. 

Усвојен је Завршни извјештај о реализацији Стратегије за заштиту лица с инвалидитетом од дискриминације и промоцију једнакости 2017-2021. У Извјештају се наводи да су за цјелокупни петогодишњи период трајања стратешког документа предвиђене укупно 162 активности. Од наведеног броја активности потпуно је реализовано 114 активности, односно 70%, дјелимично је реализовано 18 активности, односно 11,2%, док је нереализованих 30 активности, односно 18,5%. Доминанти разлози због чега 30 активности није реализовано се огледају у: потреби проактивнијег приступа свих надлежних органа и партнерских организација, посебно у дијелу који се односи на непотпуно усклађивање правног оквира са Конвенцијом УН о правима лица с инвалидитетом, недовољан ниво финансијских средстава за реализацију одређеног броја активности и утицај пандемије вируса COVID-19, који је онемогућио реализацију активности које се односе на организацију конференција и округлих столова у периоду када су на снази биле строге рестриктивне мјере. 

Влада је усвојила Извјештај о спровођењу Стратегије инклузивног образовања у Црној Гори 2019-2025, за 2021. годину. У извјештају се наводи да су реализоване 64 активности – 80%, у току је или се континуирано реализује 12 – 15%, док су нереализоване 4 активности – 5 %. Специфичност реализације активности током 2021. године је била је под утицајем пандемије изазване вирусом COVID-19, која се огледала у непосредној подршци током наставног процеса, организовању одговора на основу онога што се у теренском раду и кроз комуникацију показало као неопходно. 

Усвојена је Информација о процесу израде Медијске стратегије Црне Горе 2022- 2026. У Информацији се наводи да је Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија је у сарадњи са својим партнерима припремило Нацрт Медијске стратегије Црне Горе 2022-2026, као и пратећи Акциони план 2022-2023 који је на јавној расправи 20 дана, почевши од петка, 11.03.2022. године. Наведена Стратегија и Акциони план ће након спроведене јавне расправе ићи у даљу процедуру према Владиним тијелима и међународним партнерима. Такође, документи ће бити послати на увид Савјету Европе. Овом Стратегијом јасно ће се дефинисати циљеви, правци развоја и будући планови како би се обезбиједило повољно окружење за слободу информисања, проток идеја и мишљења у остваривању јавног интереса, као и за уређено медијско тржиште. На овај начин желе се створити услови за рад, који ће допринијети унапређењу амбијента за слободно и професионално новинарство, односно да грађанима буде омогућено право на истиниту, правовремену и цјеловиту информацију. 

Влада је усвојила Информацију о гласању за усвајање Нацрта одлуке Европске банке за обнову и развој под називом „Суспензија и измјена приступа Руске Федерације ресурсима банке у складу са чланом 8.3 Споразума о оснивању банке“ и Нацрта одлуке Европске банке за обнову и развој под називом „Суспензија и измјена приступа Бјелорусије ресурсима банке у складу са чланом 8.3 Споразума о оснивању банке“. Влада је прихватила нацрте одлука и овластила Министра финансија и социјалног старања да гласа за њихово усвајање. 

Донијете су одлуке о изради Измјена и допуна Просторно - урбанистичког плана Општине Рожаје и Просторно - урбанистичког плана Општине Беране, са одлукама о одређивању руководилаца израде ових планских докумената и о висини накнада за руководиоце и стручне тимове. 

Влада је донијела и Одлуку о измјени Одлуке о изради Измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана Општине Колашин, са Одлуком о измјени Одлуке о одређивању руководиоца израде Измјена и допуна Просторно- урбанистичког плана Општине Колашин и висини накнаде за руководиоца и стручни тим. 

Усвојена је Информација о неопходности увећања издвајања за одбрану до висине од 2% БДП у 2022. или 2023. години. 

Влада је донијела Одлуку о распуштању Скупштине општине Будва. лмајући у виду да, и након упозорења од стране Владе Скупштина општине Будва није одржала сједницу, односно није обезбиједила остваривање својих функција и вршење законом утврђених обавеза, чиме је доведено у питање остваривање права грађана, оцијењено је да су се стекли законски услови за доношење ове Одлуке. Функцију Скупштине општине Будва, до њеног конституисања, вршиће Одбор повјереника који је именовала Влада. 

Усвојена је Информација о валоризацији вода хидроакумулационог објекта Билећко језеро. У Информацији се указује на потребу да се послије 57 година вишенамјенског коришћења вода међуграничне ријеке Требишњице од стране БиХ, Републике Српске и Хрватске утврде права Црне Горе и да се та права адекватно заштите и валоризују. Рјешавање правичне расподјеле хидроенергетског потенцијала Хидросистема „Требишњица“ које у цјелости користе друге државе је веома важно питање за Црну Гору која несумњиво полаже право на коришћење вода Билећког језера, по свим домаћим и међународним прописима и законима који уређују ову материју. Процјењује се да Црној Гори припада површина од око 40 % слива Билећког језера, као и 24 % од укупне запремина акумулације. У том контексту, формиран је експертски тим, који ће заступати Црну Гору у поступку утврђивања права у валоризацији вода Билећког језера. 

Влада је донијела Уредбу о измјенама Уредбе о условима, начину и динамици спровођења мјера аграрне политике за 2022. годину – АГРОБУЏЕТ. Разлог за измјене Агробуџета су додатне субвенције за производњу житарица и касног меркантилног кромпира у циљу смањења негативних ефеката које рат у Украјини има на црногорску пољопривреду, повећања површина под овим културама у Црној Гори, обезбјеђивања већих количина основних пољопривредно-прехрамбених производа, те смањења увозне зависности, а на основу Закључака Владе Црне Горе бр. 04-1683/2 од 17. марта 2022. године. Тачније, измјенама и допунама се прописује износ субвенција до 500€/ха за производњу житарица и 400€/ха за производњу касног меркантилног кромпира. Субвенционисање производње касног меркатнилног кромпира у износу од 400€/ха обухватиће произвођаче ове културе у сљедећим општинама: Рожаје, Петњица, Беране, Андријевица, Бијело Поље, Гусиње, Плав, Мојковац, Колашин, Пљевља, Жабљак, Шавник, Плужине и Никшић. Такође, измјене и допуне имају за циљ да ублаже раст цијена инпута у пољопривредној производњи, тако да је предвиђена и додјела 2.500 бесплатних пластеника, односно додјела пољопривредних ваучера у износу од 200,00 еура на које имају право регистрована пољопривредна газдинства уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, закључно са 1. мартом текуће године. За потребе тржишних интервенција за набавку инпута за пољопривредну производњу, у условима поскупљења на тржишту, а све у циљу олакшица према пољопривредним произвођачима, додатно је опредијељен 1.000.000,00 еура за ове намјене. Ово посебно из разлога поскупљења сточне хране, у првом реду концентрата.