Одржан ИВ округли сто на тему израде Стратегије за Роме

У Хотелу "Подгорица", 07.марта одржан ИВ Округли сто на тему израде Стратегије за Роме. Округлисто је организован у сарадњи са Пројектом за етничке односе, уз помоћ Британске Амбасаде.
У раду округлог стола учешће су узели представници Владе РЦГ, међународних организације, дипломатских представништава,представници ромских удружења, као и независни експерти.
Овај округли сто је наставак претходна три скупа на којима се дискутовало о оквирној стратегији за Роме у Црној Гори, а који су одржани у спетембру 2005. год., и фебруару и октобру 2006. године. Ове дискусије су довеле до израде првог нацрта Стратегије за Роме у Црној Гори коју је сачинио професор Небојша Вучинић, кроз учешће у овом пројекту.
На Округлом столу је разматран предлог друге верзије, гдје су учесници имали прилику да својим сугестијама побољшају текст овог документа.

ГОВОР МИНИСТРА НИМАНИЈА НА ОТВАРАЊУ

Поштоване даме и господо,


уважена госпођо Плакс, Ваша екселенцијо Амбасадоре Дајсон, цијењени учесници округлог стола и представници медија.

Не могу а да не кажем да ми чини изузутну част и задовољство, ма колико ово звучало устаљено и неизбјежно, прилика да вас могу поздравити у своје лично име и у име Министарства за заштиту људских и мањинских права Владе РЦГ.


Моје задовољство је тим веће што се, са нашим старим пријатељима из Пројекта за етничке релације, налазимо на самом крају једног веома важног посла. Ако је мјерило наше успјешности реализација досадашњих активности које смо са Пројектом за етничке релације покретали, онда и овај посао на изради Стратегије за Роме има своје предодређење успјешности.

На нашем црногорском простору, како се обично каже на овој балканској вјетрометрини, се оправдано може говорити о историји мултиетничности, мултиконфесионалности и интеркултурализма. Народи на овим просторима су живљели вијековима у миру и заједништву, једни са другима, иако су у одређеним историјским периодима тензије и анимозитети међу нацијама нарастале, кулминирале и резултирале конфликтима мањег или већег обима.

Чињеница са којом се и на овом мјесту треба похвалити јесте та да и у годинама крвавог распада југословенске федерације, када су етнички инспирисани ратови достизали кулминацију у нашем непосредном окружењу, Црна Гора је успјела да сачува свој унутрашњи мир.

Не само да се успјело у сачувању унутрашњег мира, него је Црна Гора у овим тешким временима отворила широм своја врата и постала уточиштем колонама избјеглих и расељених лица. У једном моменту, избјегличка и расељеничка популација је достигла до броја од једне четвртине од укупног становништва Црне Горе.

Без обзира на указане чињенице, Црна Гора као самостална и независна држава има додатну обавезу да права мањина подигне на још већи ниво, на ниво развијених мултиетничких демократија, јер то је основно опредјељење не само Владе Републике Црне Горе, већ и огромне већине грађана.

Како наћи магичну формулу суживота, како обезбједити сваком грађанину да сачува и развија свој национални идентитет, своју културу, вјеру и језик, а осигурати истовремено да то не иде на уштрб стабилности нормалног живота заједнице као цјелине, да не угрожава суверенитет и територијални интегритет државе која треба да гарантује равноправност и недискриминацију свих својих грађана, то су питања која се намећу и траже одговор. Једно од могућих рјешења јесте примјена међународних стандарда и активна политика и однос према свим мањинама у Црној Гори.

Како учинити додатни напор да и онај дио Црне Горе који је, поред тога што представља мањинску националну заједницу, због свих често помињаних разлога, недовољно интегрисан и маргинализован, постане уистину саставни дио црногорског друштва? Нажалост, Роми су и у Црној Гори, а и на другим просторима гдје живе, она заједница која тражи посебну пажњу и посебан однос.

Иако смо као држава приступили регионалном пројекту "Декада ромске инклузије", Црна Гора једина од земаља у окружењу нема свеобухватну стратегију о Ромима. Управо нам је и намјера била да израдом једног оваквог документа дефинишемо и области које нису обухваћене Акционим планом за имплементацију Декаде. С тога Стратегију за Роме треба посматрати као скуп мјера и активности које се предвиђају за наредни четворогодишњи период, а у циљу општег побољшања положаја ромске популације и њене боље интеграције у друштвене токове Црне Горе. Нема сумње да Стратегија сама по себи неће направити никакав помак на пољу побољшања живота и укључености Рома у свеукупна друштвена кретања, она као документ представља једну добру полазну основу али тражи активну партиципацију свих социјалних партнера. Веома битна ствар је њена живост и реалност, што је, чини ми се, битна претпоставка њеног спровођења.

Ја се искрено надам да ћемо и данашњим радом допринијети да овај важан документ добије онакве контуре које су прихватљиве за све актере, али прије свега да добијемо документ чија ће се вриједност оцијенити у његовом спровођењу у пракси. Ово је година која је проглашена годином једнаких могућности, па и Стратегија није ништа друго до покушај да се Ромима да шанса, односно створе претпоставке за једнаке шансе и могућности у црногорском друштву.

На крају бих желио да се захвалим Пројекту за етничке релације, нашем старом и добром партнеру на многим пословима које смо заједно покренули и реализовали; захвалност упућујем и уваженом професору Небојиши Вучинићу који је уобличио текст који је данас предмет разматрања и са којим, као неоспорним познаваоцем области људских и мањинских права, министарство тијесно сарађује; хвала и свим представницима владиних ресора који показују интересовање за ову проблематику; наравно, и међународним асоцијацијама који су стално присутну у овој проблематици; као и невладином сектору као незаобилазном актеру ових процеса; и наравно хвала и медијима који показују већи сензибилитет за питања мањина и који преносе широј јавности неопходне информације.

У нади да ће и данашњи дан протећи у једном плодном и конструктивном разговору, најсрдачније вам захваљујем за вашу пажњу.