Женева: Говор министра за заштиту људских и мањинских права Фуада Ниманија на Форуму Уједињених нација о питањима мањина

Поштоване Даме и Господо,

Са нескривеним задовољством што присуствујем једном оваквом скупу, желим да Вас поздравим у име Владе Црне Горе и у своје лично име.

Покушаћу да Вас у наредних неколико минута, уважене учеснике скупа, упознам са ситуацијом у Црној Гори по питању образовања мањина.

У Црној Гори политика образовања почива на принципима демократије, поштовања грађанских и људских права и обезбјеђења једнаких могућности за све. Императив реформе образовања у Црној Гори јесте постићи квалитетно образовање за све.

У складу са текућим друштвено - економским промјенама и тенденцијом глобализације и укидања граница, школа треба да младе људе припреми за живот у мултикултурној Европи и демократском друштву. С тога, реформисани образовни систем у Црној Гори своја полазишта базира на кључним релеватним међународним документима Уједињених нација, Савјета Европе, Организације за европску безбијендост и сарадњу и Европске уније.

Црна Гора је 2001. године објавила КЊИГУ ПРОМЈЕНА, која представља основни документ који садржи циљеве и смјернице на којима се темељи реформа образовног система у Црној Гори.

Након тога, донијет је сет закона из области обазовања и васпитања, и то:
-Општи закон о образовању и васпитању
-Закон о предшколском васпитању и образовању
-Закон о основном образовању и васпитању
-Закон о гимназији
-Закон о стручном образовању
-Закон о образовању одраслих
-Закон о високом образовању
-Закон о васпитању и образовању дјеце са посебним потребама
-Закон о просвјетној инспекцији
-Закон о научно истраживачкој дјелатности .

Закон о признавању и вредновању образовних исправа је усвојен у Скупштини Црне Горе 26.12.2007.године. Овим законом је скраћено вријеме у вредновању-нострификацији образовних исправа, знатно смањен новчани износ за поступак нострификације, укинуте су постојеће баријере у процесу нострификације, успостављена је сарадња са ЕНИЦ центрима у окрућењу који се баве овом проблематиком. И у Црној Гори је, у оквиру ТЕМПУС програма, формиран центар који размјењује потребне информације са центрима у окружењу. Сада је веома лако провјерити наставне планове и програме појединих факултетских профила и упоредити их са постојећим плановима и програмима у Црној Гори. Ово је велика олакшица за све грађане који желе извршити вредновање својих образовних исправа, па и за припаднике мањина.

Општим законом о образовању и васпитању обезбеђује се доступност и једнакост свих градјана у стицању образовања и васпитања. Распоредом установа на територији Црне Горе, обезбјеђује се грађанима једнака доступност у стицању образовања и васпитања (члан 8). Грађани Црне Горе су једнаки у остваривану права на образовање, без обзира на националну припадност, расу, пол, језик, вјеру, социјално поријекло или друго лично својство (члан 9).

Такође, наведеним законом и посебним законима из области образовања и васпитања, предвиђени су, између осталих, и сљедећи циљеви образовања и васпитања: развијање свијести, потребе и способности за очување и унапређење људских права, правне државе, природне и друштвене средине, мултиетичности и различитости; развијање свијести о националној припадности, култури, историји и традицији; обезбјеђивање основног образовања свим грађанима; васпитавање за поштовање националних вриједности историје и културе, као и за уважавање културних и осталих особености других народа; развијањење демократских ставова, толеранције и кооперације (у школи и изван ње) и поштовања права других; васпитавање за међусобну толеранцију, поштовање различитости, сарадњу са другима, поштовање права човјека и основних слобода, а тиме и развијање способности за живот у демократском друштву.

Законом о високом образовању у члану 7, прописано је да у остваривању права на високо образовање није дозвољена дискриминација по основу: пола, расе, брачног стања, боје, језика, вјере, политичког или другог убјеђења, националног, етничког или другог поријекла, припадности националној заједници, имовинском статусу, онеспособљености (инвалидности) или другом сличном, основу, положају или околности. Такодје, Правилником о садржају и облику диполоме и допуне дипломе (супплемент), вођењу матичне књиге студената, евиденцији и садржају јавних исправа које издаје универзитет и установе високог образовања је чланом 6, став 2 речено да" када се настава одређеног студијског програма изводи на језику националне мањине, односно на неком од страних језика, диплома се штампа и на језику на којем се настава изводи".

Када је у питању образовање националних мањина у Црној Гори, може се са сигурношћу рећи да је Црна Гора задњих година направила значајан позитиван искорак у том правцу, како по питању доношења и усвајања нове законске регулативе која дефинише ову област, тако и у приступу рјешавању овог питања.

Образовање мањина је дио укупног државног интегралног образовног система који уважава специфичност националних мањина и гарантује им могућност образовања на свом матерњем језику уз очување њиховог националног и културног идентитета.

У новим образовним програмима који су урађени у склопу реформе образовања, из области матерњег језика, познавања друштва, историје, музичке и ликовне културе, у значајној мјери су уградјени и интегрисани садржаји који репрезентују језик, стваралаштво, историју и културу мањинских народа у Црној Гори.

У оквиру Савјета за опште образовање формирана је стручна Комисија за образовање националних и етничких група, која има задатак да посебно проучи и да мишљење Савјету о новим образовним програмима који су битни за очување идентитета мањинских народа у Црној Гори.

За реализацију образовних програма на албанском језику који се имплементирају у основном, средњем и високом образовању, за највећи број предметних програма обезбијеђени су уџбеници на матерњем албанском језику. За предмете који због малог тиража нијесу урађени уџбеници на албанском језику, надлежни Савјет је на препруку Комисије за образовање националних и етничких група одобрио коришћење уџбеника из региона (Косово, Албанија).

Остварујући принципе мултикултуралности и етничке толеранције у Црној Гори, нови реформисани образовни програми садрже и једну значајну новину, а то је њихова отвореност. Овим измјенама, омогућено је да школа и локална заједница могу предложити и уредити 15 до 20% образовног програма у складу са својим потребама и специфичностима.

Образовање осталих мањина, прије свега Бошњака, Муслимана и Хрвата у Црној Гори, саставни је дио јединственог образовног система и реализује се кроз концепт заједничких предметних програма, јер језик којим исте говоре је дио јединственог језичког система. Поред интегрисаних садржаја у редовне предметне програме, мањинске заједнице имају и додатну могућност да у новим предметним програмима од значаја за њихово школовање, предложе и уреде још око 20% укупног садржаја ових програма, које ће посебно изучавати у складу са својим ближим потребама и интересовањима.

Упознавањем са матерњим језиком и са другим језицима, односно читањем књижевних текстова нациналне књижевности и књижевности других народа, развијају се осјећаји културног идентитета ученика и осјећај поштовања и толеранције према другим народима и њиховој култури. Основна премиса учења матерњег језика јесте: ИНТЕГРАЦИЈА БЕЗ АСИМИЛАЦИЈЕ!

Значајну новину у реформи образовања, представљају и нови урађени образовни програми из историје у основном и средњем образовању. Ови програми уважавају историјске чињенице и из истих су одстрањени садржаји који имају елементе националног заноса и увредљиви су за друге народе.

Са аспекта различитости матерњег језика националних мањина у Црној Гори препознатљиве су двије мањинске националне заједнице односно два мањинска народа: Албанци и Роми.

Образовање на албанском матерњем језику:
Када је у питању организовање наставе на албанском матерњем језику у Црној Гори, може се констатовати да је Црна Гора у највећој мјери испоштовала и остварила домаће и међународне стандарде у погледу организовања и извођења наставе на албанском матерњем језику.

У Црној Гори, у складу са Уставом и законом, школе које изводе наставу на албанском језику чине дио јединственог школског система. Настава на матерњем албанском језику, у срединама у којима значајан дио становништва чине припадници албанске националне заједнице организована је по нивоима:

-предшколског васпитања и образовања,
-основног образовања и
-средњег образовања.

Такодје, на Универзитету Црне Горе организоване су учитељске студије на албанском језику за потребе школовања наставног кадра. Студије су основане у складу са важећим нормативима националног система квалитета у високом образовању.

- У предшколским установама васпитно образовни рад на албанском матерњем језику је организован у општинама Улцињ и Подгорица;
- У основном образовању настава на албанском језику организована је и изводи се у 5 општина: Улцињ, Бар, Подгорица, Плав и Рожаје. У току школске 2003/04. године ову наставу је похадјало 3.458 ученика или 4,7% ученика укупне популације у основном образовању Црне Горе.
-У средњем образовању настава на албанском језику је организована у три општине: Улцињ, Подгорица и Плав. Ову наставу је у току 2003/04. године похађало 1.062 ученика или 3,34% ученика укупне популације средњег образовања у Црној Гори.

Може се рећи да је образовање на албанском матерњем језику у Црној Гори посвећена одговарајућа пажња и да представља дио јединственог школског система.

Образовање Рома
Министарство просвјете и науке у склопу реформе образовног система, значајну пажњу посвјећује интеграцији Рома у формални образовни систем, са циљем да се за ову популацију обезбиједи квалитетно основно образовање и тиме помогне њихова укупна интеграција у црногорско друштво.

Када је у питању школовање ромске националне мањине и изучавање ромског матерњег језика у Црној Гори, може се констатовати да постоје значајни проблеми у интеграцији ове националне мањине у формални образовни систем. Проблеми школовања Рома огледају се у сљедећем:

- недостатак потребног наставног кадра;
- ромски језик није стандардизован и Роми у Црној Гори говоре различитим дијалектима који су веома различити;
- не постоје потребни уџбеници за изводјење наставе на ромском језику.

Роми према обављеним истраживањима у Црној Гори и шире, представљају најсиромашнији слој становништва, при чему је као један од основних узрока њиховог екстремног сиромаштва, у спроведним истраживањима, означена њихова висока неписменост (изнад 50%), што је значајно више од неписмености домицилног становништва у Црној Гори (2,35% неписмених, попис становништва из 2003.год.).

Министарство просвјете и науке је у оквиру шире подршке образовању Рома и смањењу њиховог укупног сиромаштва, предузело низ значајних мјера како би се повећала обухватност ромске дјеце у формални образовни систем, и то:

-у задње двије године додијелило је бесплатне уџбенике и прибор свим, ромским ученицима који су се уписали у први разред основне школе;
- у циљу стварања шире подршке друштва за интегрецију ромске дјеце, у основним школама од стране Министарства просвјете и науке је организована широка медијска кампања под слоганом "СВИ ЗАЈЕДНО У ШКОЛУ";
- такође, у циљу обезбјеђења потребне материјалне подршке ромској дјеци, у свим основним школама у којима има ромске дјеце, организовано је прикупљање уџбеника, одјеће и обуће за ромске ученике. Акција се одвијала под слоганом "Књига и одјећа за друга";
- на факултету у Никшићу, ради обезбеђења ромског наставног кадра, уписано је 6 ромских студената на одсјеку за васпитаче;
- у основним школама и вртићима (општине Подгорица, Никшић и Беране обухваћеним пројектом Ромска образовна иницијатива-РЕИ), уведени су Ромски асистенти у наставни процес;
- министарство је успоставило и посебну базу података преко које прати бројно стање и постигнућа ромских ученика;
- у једном броју средњих школа у Црној Гори, извршен је упис ромских ученика по принципу афирмативне акције.

Министарство просвјете и науке, у координацији са Заводом за школство, је путем едукације наставног и васпитног кадра у школским установама ( вртићи и основне школе) створило повољан амбијент и услове за интеграцију и социјализацију ромске дјеце. Интеграцију ове дјеце са посебном пажњом прате управе школских установа, педагошко - психолошка служба, као и стручне службе Министарства и Завода за школство.

Значајан број наставног кадра, запошљеног у установама у којима наставу похађају ромска дјеца, прошао је семинаре пројеката "ЗА МИР И ТОЛЕРАНЦИЈУ" и "Степ Бy Степ", што је допринијело бољем разумијевању потреба ромске популације.

Задњих година, захваљујући спроведеним мјерама Министарства, као и помоћи међународних донатора, дошло је до значајног повећања броја ромских ученика у основном образовању Црне Горе. У последње 3 године број ромске дјеце у основном образовању, годишње се повећавао по стопи од око 20%.
Број ромских ученика у основном образовању:
Шк. год. 2001/02 2002/03 2003/04 2004/05 2005/06
______________________________________________________________________
Бр. уч. Рома 536 826 1006 1169 1236

У јануару 2004. године, Министарство је са Фондом за отворено друштво и УНИЦЕФ-ом, започело пројекат "РОМСКА ОБРАЗОВНА ИНИЦИЈАТИВА (РЕИ)", чији је циљ изградња једног доброг и одрживог модела школовања ромске дјеце у формалном образовању Црне Горе.

Посебан квалитет пројекта РЕИ јесте увођење Ромских асистената у школе, који сарадјују са родитељима дјеце и наставним кадром како би ромска дјеца квалитетно извршавала своје обавезе.

У оквиру пројекта РЕИ који већ даје добре резултате у срединама у којима се спроводи ( Подгорица, Никшић и Беране), значајно је смањено одсуство са наставе ромске дјеце, а постигнути успјех на крају године је бољи него раније. Број ромске дјеце у основном образовања, у општинама Беране и Никшић, у текућој школској години повећао се за око 40 %.

Циљ пројекта РЕИ јесте изградња доброг и одрживог модела школовања ромске дјеце у формалном образовању.
Проблеми у школовању Рома:
оВелики број Рома су избјегла лица са Косова и не познају службени језик
о( око 5000 Рома су расељена лица);
онедостатак прикладне гардеробе и адекватног смјештаја у ромским породицама;
-ослабљена економска моћ породице;
-традиционални - номадски начин живота;
-незаинтересованост породице за школовање дјеце, и друго.

Планиране активности у образовању Рома:
оНаставак медијске кампање "Сви заједно у школу" са циљем даљег повећања броја ромских ученика у формалном образовању,
оДодјела бесплатних уџбеника, одјеће и обуће за ромске ученике,
оНаставак пројекта Ромске образовне иницијативе (РЕИ),
оСистемско праћење успјеха ромских ученика у школама,
оУкључивање у активности везане за Акциони план "Декада инклузије Рома 2005-2015"
оРеализација пројеката везаних за "Ромски образовни фонд".

Министарство је активно укључено у пројекат "Декада инклузије Рома 2005 -2015. година". У циљу планиране имплементације Акционог плана Декаде укључења Рома 2005 - 2015. година, министарство је разрадило потребне циљеве и индикаторе, који ће омогућити квалитетно праћење резултата и мјерење успјешности интеграције Рома у формални образовни систем.

Министарство просвјете је у току 2004. године, активно учестовало у изради Националне стратегије за рјешавање трајног статуса избјеглих и расељених лица у Црној Гори. Планирана је израда посебних пројеката који ће конкурисати за средства која ће бити обезбиједјена за подршку Декади инклузије Рома у оквиру формираног ромског "Образовног фонда ". Министарство просвјете и науке почетком 2007. године подржало је програм стипендирања Рома редовних и ванредних ученика средњих школа, као и студената Универзитета Фондације за стипендирање Рома, са износом од 14.000 еура, али овај изузетно важан програм и даље је претјерано завистан од страних донација.

Одређене афирмативне мјере према припадницима мањина постоје и на државном Универзитету. Сенат Универзитета усвојио је Препоруке факултетским јединицима позивајући их да гдје је год то могуће приступе афирмативној акцији мањина приликом уписа.

Чланом 17 ставом 1. Закона о мањинским правима и слободама, прописано је да мањине и њихови припадници имају право да оснивају васпитно - образовне установе. Школске 2006/07 године у Улцињу, основана је и почела са радом прва приватна гимназија на албанском језику Дрита. Гимназија Дрита је лиценцирана од стране Министарства просвјете и науке и изводи јавно важећи образовни програм који је усвојио надлежни Савјет за опште образовање.

Ставом 2. члана 17. закона о мањинским правима и слободама дефинисано је да је финансирање васпитно-образовне установе обавеза њеног оснивача. Такође, чланом 32. Закона о мањинским правима и слободама мањинама и њиховим припадницима је омогућено примање материјалне и финансијске помоћи од домаћих и страних организација, фондација и приватних лица. Ако се ради о помоћи из иностранства која је упућена мањинским удружењима, установама, друштвима и невладиним организацијама, остављена је могућност да држава може обезбједити одговарајуће пореске и друге олакшице или ослобађања од царине.

Општим законом о образовању и васпитању обезбедјује се изводјење наставе на матерњем језику за припаднике националних и етничких група: "У општинама у којима већину или значајан дио становништва чине припадници националних и етничких група настава се изводи и на језику националних, односно етничких група". Када се настава изводи на језику припадника националних односно, етничких група, обавезно се учи језик који је у службеној употреби. Школа је дужна да ученику који прати наставу на нематерњем језику, пружи одговарајућу помоћ у учењу језика на којем се настава изводи" (члан 11 Закона).

Такође, и чланом 13 Закона о мањинским правима и слободама, предвиђено је да мањине и њихови припадници имају права на школовање на свом језику и на одговарајућу заступљеност свог језика у општем и стручном образовању, у зависности од броја ученика и финансијских могућности државе. Ова права се остварују кроз посебне школе или посебна одјељења у редовним школама, и то у свим степенима васпитања и образовања.
Чланом 14 Закона о мањинским правима и слободама прописано је да, одјељење са наставом на језику и писму мањине може се основати и за мањи број ученика од броја утврђеног за рад те установе, а који не може бити мањи од 50 % броја ученика предвиђених прописима из области образовања. Директор јавне образовне установе која има потребу за коришћењем сниженог прага за отварање мањинског језичког одјељења се обраћа Министарству просвјете и науке које, сходно законским могућностима, одобрава оформљење таквог одјељења. До сада је било оваквих случајева које је Министарство просвјете и науке рјешило позитивно.

У складу са чланом 114 став 2 Општег закона о образовању и васпитању, у школама у којима се настава изводи на језику припадника националних и етничких група, педагошка евиденција штампа се и води на језику који је у службеној употреби и на језику припадника националних, односно етничких група.

Одредбама члана 115 став 3 Општег закона о образовању и васпитању, прописано је да се у школи у којој се настава изводи на језику припадника националних и етничких група, јавне исправе штампају се и издају на језику који је у службеној употреби и на језику припадника националних и етничких група.

Припадници националних мањина остварују своје право на учење матерњег језика у складу са законом и Уставом ЦГ. Ово право не уживају припадници ромске мањине у Црној Гори која по попису становништва из 2003 године број укупно 2601 припадника, а што је мање од 0,5% становништва РЦГ. Ово право није могуће обезбиједити припадницима ромске националне мањине и због тога што у Црној Гори не постоји стручан наставни кадар за изводјење наставе на ромском језику. Такодје, ромски језик није стандардизован и не постоје одговарајући уџбеници на овом језику.

Хрватска мањина у Црној Гори која је углавном насељена у Боки Которској, добила је сагласност од Министарства просвјете и науке да организују часове додатне наставе из хрватског матерњег језика, што се реализује. Уз финансијску помоћ Матице Хрватске обезбјеђен је професор хрватског језика, који ПУТЕМ ОВОГ курсА даје часове ученицима из општина Тиват и Котор.Основна школа у Тивту је уступила простор за ову намјену. Овај курс није дио формалног образовања.