Уводно излагање министра уредјења простора и заштите животне средине Бранимира Гвозденовића на 31. Сајму грађевинарства у Будви

И ове године као и тридесет година уназад, имамо прилику и задовољство да присуствујемо Сајму грађевинарства у Будви, учествујемо на манифестацијама сајма и промотивним догађајима, пратимо актуелну презентацију излагача, укратко, свједоци смо вишедеценијског развоја грађевинарства и хроничари смо најновијих достигнућа у тој области. Данас имам изузетно задовољство да саопштим, да ће један посебно значајан грађевински подухват који предузима Јадрански сајам са својим домаћим и страним партнерима, у потпуности измјенити слику овог дијела центра Будве, изградњом модерног, мултифункционалног сајамско-конгресног и хотелског комплекса, највише свјетске класе и стандарда. То значи да ћемо већ 33. или 34. Сајам грађевинарства организовати у новом сајамском комплексу, у условима и у рангу најпознатијих свјетских сајамских центара, ако не по капацитету онда сигурно по квалитету сајамске услуге, пратећих туристичких и других понуда.

Поштовани организатори, учесници и гости Сајма, данашњу сајамску манифестацију отварамо у сасвим другачијем економском и укупном привредном амбијенту, од прошлогодишњег. Позитиван тренд на макроекономском плану, остварен у неколико последњих година, заустављен је крајем 2008 године усљед поремећаја у глобалном економском и финансијском систему. Привредна кретања у Црној Гори у наредном периоду зависиће од развоја утицаја глобалних кретања и мјера предузетих у циљу подршке предузетништву, новом циклусу инвестирања и развојним плановима и пројектима у појединим приоритетним секторима. У документу Економске политике за 2009.годину предвиђене су мјере подршке и олакшице са циљем да се охрабре инвеститори и повећа њихова ликвидност. То се односи на смањење оптерећења на зараде, превремену отплату унутрашњег дуга, укидање накнаде за коришћење грађевинског земљишта, смањење цијена електричне енергије за мала и средња предузећа, настављање субвенционирања најугроженијих категорија становништва, као и повећање продуктивне капиталне потрошње тј. јачање инвестиција у инфраструктуру.

Након рекордног износа нето страних директних инвестиција, остварених у прошлој години, подстицајне мјере стварања позитивног бизнис амбијента у Црној Гори упркос глобалној економској кризи, су дале добре резултате па су према подацима ЦБЦГ стране директне инвестиције у Црној Гори од 01.01.- 30.06.2009. године износиле око 396 милиона . Наведене мјере и тренд прилива СДИ треба да створе и покрену нови циклус инвестирања, јер је у условима дјеловања финансијске кризе у првом кварталу ове године област грађевинарства суочена са проблемом неликвидности у одсуству банкарске подршке за реализацију започетих пројеката и нарочито је погођена.

Тај тренд је посебно изражен у сектору стамбене изградње и с тим у вези, проблемом блокираних средстава у незавршеним објектима. Ипак, очекивања су да ће се опште прилике у грађевинарству побољшати јачањем ликвидности банкарског система, инвестирањем у развојне пројекте који имају перспективу и компоненту одрживости на дужи рок, као и очекиваним инвестицијама у капиталну инфраструктуру која генерише активност грађевинске и других дјелатности.

Конкретно стање у грађевинарству Црне Горе карактеришу три основне појаве:

Значајно повећање обима инвестиција са тенденцијом даљег повећања угодинама које предходе прикључењу Црне Горе ЕУ;

Измјена структуре инвеститора изражена у доминантном учешћу страних инвестиција, као и инвестиција реализованих кредитима страних банака и међународних финансијских институција као што су Свјетска банка, ЕИБ, КфW банка и друге;

Инострана конкуренција на домаћем тржишту.
И поред смањења капиталног буџета који је остварен кроз ребаланс буџета за 2009. годину, Црна Гора у слиједећем мјесецу започиње изградњу свог и најважнијег највећег инфраструктурног објекта Аутопута Бар- Бољаре, вриједног преко 2,5 милијарде . Све неопходне припреме за почетак овог пројекта су већ урађене.

Влада Црне Горе интезивно и континуирано припрема неколико изузетно значајних греен фиелд инвестиција, који ће генерисати економски развој Црне Горе у наредним декадама. Свакако да је пројекат Велика плажа једна од највећих инвестиција и иницијатива у Црној Гори када је ријеч о одрживом развоју у туризму. Пројекат процијењен на око 10 милијарди представља једеинствен примјер одрживог туристичког комплекса, који треба да функционише као урбана заједница, која живи током цијеле године са комплексним и разноврсним садржајима као што су: туристички, стамбени, образовни, здравствени, рекреативни, пословни, конгресни и конференцијски. Очекује се да овакав пројекат значајно подстакне развој и изградњу саобраћајне, водоводне, енергетске и каналазационе инраструктуре, и подстакне укупни социо-економски аспект развоја локалног становништва, генерише и привуче значајан повратак образованих кадрова из дијаспоре и кроз мултипликативне ефекте у крајњем резултату има значајно повећање свих економских индикатора и животног стандарда грађана Црне Горе. Пројекат се тренутно налази у фази предквалификација која траје до 15.10.2009.године док је рок за достављање понуда 15.02.2010.године. Имајући у виду висину захтјеваних инвестиција у овај пројекат, те чињеницу да веома ограничен број инвеститора чак и на свјетском нивоу може обезбиједити финансијска средства, експертизу и кадрове за овакав пројекта, задовољни смо иницијалним интересовањем које је до сада исказано за пројекат Велика плажа. Вјерујемо да ћемо наћи партнера који ће реализовати дугорочно одржив пројекат у складу са нашим очекивањима.
Такође у припреми је слиједећи значајан и комплексан пројекат Луштица у Тивту, а преговори о дугорочном закупу и развоју ове локације од цца 640ха се успјешно приводе крају са компанијом Орасцом из Египта. Инвеститор ће на локацији изградити: осам хотела, релаксациони центар, голф терен, пристаништ, луксузне виле и апартмане,као и бројне јавне садржаје и објекте пратеће инфраструктуре. Укупна вриједност инвестуиције је цца 1 милијарда .

Поред наведених пројеката треба истаћи и пројекте који су такође актуелни: острво Св. Марко у Тивту, на коме се планира луксузни ресорт туристички комплекс највише класе а у току су преговори о дугорочном закупу и визији туристичког-комплекса Валданос код Улциња.

У области становања, Министарство је припремило Закон о становању и одржавању стамбеног фонда и Закон о приватно јавном партнерству и стамбеним задругама. Оба закона требају да подстакну и регулишу стамбену област, која је са социо-економског аспекта, као и аспекта интереса и развоја грађевинарства изузетно значајна и подстицајна.

Црногорски фонд за солидарну стамбену изградњу, који у сарадњи са локалном самоуправом тренутно реализује 326 стамбених јединица, у слиједећу годину улази са реализацијом пројеката изградње 1028 стамбених јединица у Подгорици, Никшићу, Будви, Беранама, Цетињу, Плаву, Жабљаку и Андријевици. Овим пројектима ће се створити услови за рјешавање стамбених питања грађана Црне Горе, под значајно повољнијим условима у односу на тржишне.

Важно је напоменутуи да Влада Црне Горе разматра пројекат којим ће се под повољним условима и субвенционираном каматном стопом, а у сарадњи са међународним финансијским институцијама омогућити рјешавање стамбених питања грађана, а једеан дио средстава ће се односити на запослене у државној управи, и као посебна категорија грађана који ће бити корисници кредита су млади брачни парови. У реализацији овог пројекта ће бити укључене финансијске институције, грађевинске фирме и Влада Црне Горе, све у циљу обезбјеђивања ниске куповне цијене стана и уз планирано субвенционирање каматне стопе. На овај начин ће се значајно подстаћи инвестициони циклус и укупно грађевинарство у области станоградње.

Интезивирани су радови на изградњи комуналне инфраструктуре. Један од најзначајнијих пројеката које Црна Гора реализује у овом периоду је изградња Регионалног водовода за црногорско приморје. Пројекат вриједан преко 70 милиона треба да обезбиједи додатних 1200 л/с воде за општине на црногорском приморју. Пројекат је у завршној фази, и са сигурношћу можемо очекивати да ће наредна туиристичка сезона бити дочекана без несташица воде за пиће. У областима водоснадбијевања и управљања отпадним водама посебно се истиче сарадња са њемачком КфW банком уз чију су се кредитну подршку реализовале бројне реконструкције водоводних и канализационих мрежа у Херцег Новом, Бару и Тивту. Уз подршку исте банке планира се изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у Херцег Новом ( вриједност пројекта 21 милион са канализационом мрежом) и Бару (вриједност пројекта 23 милион са канализационом мрежом). У слиједећој фази планирана је изградња постројења за пречишћавање отпадних вода за Котор и Тиват (заједничко постројење) и постројење у Сутромору. За ову фазу је предвиђен износ кредита од 25 милиона .

Поред КфW банке и са Европском инвестиционом банком (ЕИБ) је закључен уговор о кредиту за пројекте у области управљања отпадним водама у износу од 114 милона .
У области управљања чврстим отпадом постигнути су значајни помаци. Процијењено је да је за изградњу планираних шест санитарних депонија (у Бару, Котору, Никшићу, Бијелом Пољу, Беранама и Пљевљима) потребно обезбиједити око 70 милиона . Влада Црне Горе је за ове инвестиције обезбиједила кредите од Свјетске банке и ЕИБ банке, а са реализацијом пројеката ће се почети крајем ове и почетком 2010. године.

Све наведене инвестицуионе активности и планови већ довољно говоре са каквим интезитетом и динамиком Влада Црне Горе зацртава трасу свог будућег развоја и свеобухватно се суочава са глобалном економском кризом. У директној вези са имплементацијом и реализацијом свих наведених и других планираних пројеката је активност Министарства уређења простора и заштите животне средине да кроз комплексан процес управљања простором и законом утврђених процеса уређења простора и изградње објеката, омогући брзу и ефикасну реализацију свих наведених значајних пројеката.

Општи услови у области управљања простором су значајно унапријеђени рјешењима Закона о уређењу простора и изградње објеката са ефикасним процедурама за изградњу објеката као подстицај предузетничкој иницијативи, новом инвестирању и квалитетној валоризацији простора. Такође интезивно се ради на оперативном уклањању бизнис баријера у процесу изградње објеката, посебно са аспекта комуналног опремања грађевинског земљишта, рада јавних комуналних предузећа и ефективност рада служби на локалном нивоу. Уз већ системски изједначен положај страних и домаћих инвеститора и подстицајно утврђених рјешења у области својинско правних односа, Црна Гора представља једну од најатрактивнијих дестинација за инвестирање у свијету.

Сходно наведеном, црногорско грађевинарство се данас налази пред великим изазовом, јер у врло кратком року мора учинити снажан напредак у својој организованости и спремности за конкурентност на домаћем и глобалном тржишту. То подразумјева изналажење нових начина организовања црногорских грађевинских друштава и усвајања нових начина пословања, нових метода, техника и технологија, као и посебно улагање у развој људских ресурса у грађевинарству. Друштва морају бити флексибилна и иновативна и континурано усавршавати своје пословање. Прије свега морају имати стратегију којом могу остварити бољу позицију од конкуренције, бити способна преобликовати постојеће пословне методе и стварати нове вриједности за кориснике и инвеститоре.

Влада Црне Горе је препознала суштинске и структурне проблеме црногорског грађевинарства, па је у току израда докумената Стратегије развоја грађевинарства у Црној Гори до 2020.године, свеобухватног и комплесксног стратешког документа, чији је основни циљ да идентификује и усмјери развој грађевинарства у Црној Гори, да би се у највећој мјери искористили сви сопствени потенцијали на најефикаснији начин.

Стратешки циљ овог документа јесте да грађевинарство постане иновативна привредна грана, да задовољи потребе веома динамичне црногорске економије на ефикасан начин, да постане дио грађевинарства ЕУ, да пружа конкурентне услуге на међународним пројектима и испоручује производе тј. објекте са стандардним квалитетом. Стратегија ће дефинисати и мјере имплементације кроз Акциони план, у којима ће се предвидјети начин превазилажења садашње уситњености грађевинске оперативе, неоспособљености да одговори захтјевима потражње и све развијеније конкуренције у погледу организационе, кадровске и техничке оспособљености. Усвајње Стратегије је предвиђено крајем ове године.

Интеграција Црне Горе у ЕУ подразумјева, када је грађевинарство у питању, хармонизацију техничке регулативе, као основу система квалитета. Систем грађења квалитета у грађевинарству заснива се на техничким прописима и стандардима, који поред осталог омогућавају лакши и једноставнији проток услуга и материјала у свјетску економију. Стандардизација подразумјева успостављање основног институционалног оквира за примјену и контролу тог процеса. У том сегменту је неопходно је усвојити десет Еурокодова до 2014. године. Еурокодови од слиједеће године ступају на снагу у земљама ЕУ са обавезном примјеном. Поред Еурокодова је потребно уградити у домаће законодавство остале ебвропске директиве, које се односе на грађевинске материјале, енергетску ефикасност, услуге, геотехнику, ФИДИЦ услове уговарања и ИСО стандарда за управљање.

Имају8ћи у виду Споразум о стабилизацији и придруживању, затим Национални програм за интеграцију Црне горе у ЕУ за период 2008-2012. године, Министарство уређења простора и заштите животне средине је аплицирало код Делегације Европске комисије за пројекат из програма ИПА 2010 (инструмент предприступне помоћи) и кандидовало пројекат Постизања највишег безбједносног и техничког квалитета црногорског грађевинарства. Овај пројекат обухвата израду програма усвајања Еурокодовам, и као пилот пројекат Еурокод 8 израду националног анекса дио И Пројектовање конструкција за отпорност на земљотрес општа правила, сеизмичке активности и правила за изградњу . Сврха овог пројекта је стварање предуслова за усклађивање националних прописа и стандарда за прорачун конструкција са прописима и стандардима ЕУ и изградња капацитета за њихово успјешно усвајање, имплементацију и употребу.

Када је област уређења простора и просторни развој у питању, 2008.год. је била изузетно значајна. Усвојен је Просторни план Црне Горе до 2020.год. и Закон о уређењу простора и изградњу објеката. Усвајањем тих базичних докумената, створена је основа за вођење конзистентне, дугорочне политике управљања, организације и уређења простора. Такође су усвојени плански документи: Студија локације Арсенал Тиват и Детаљни просторни план аутопута Бар-Бољаре, чиме су створени плански услови за реализацију оба пројекта, од којих је пројекат Порто Монтенегро, у оквиру локације Арсенала у току реализације. У току је израда три државне стидије локације у оквиру ППППН Скадарско Језеро. Започети су послови на изради сљедећих планских докумената: Просторни план подручја посебне намјене Бјеласица и Комови; ДПП за простор вишенамјенских акумулација на Морачи; ППППН за Дурмиторско подручје; ПУП Општине Улцињ; као и више студија локација за различита атрактивна подручја. У наредном периоду приступиће се изради и доношењу сљедећих државних планских докумената: Просторних планова посебне намјене за НП Проклетије; НП Ловћен; и НП Скадарско језеро; затим ДПП за Јадранско-јонски аутопут; Јадранску магистралу; мини хидроелектране, за трасу новог далековода и подводног кабла. Министарство је, као што се види из презентованих активности, уложило огромне напоре и постигло изузетне резултате у доношењу државних стратешких планских докумената, који су основ и предуслов за будућу изградњу и инвестиције. При том се веома интезивно радило на подизању капацитета рада како министарства, тако и локалних управа у процесима израде, доношења и имплементације планова ангажовањем реномираних страних консултаната, одржавањем семинара и радионица на којима су се презентовала искуства добре праксе из свијета и тиме доприносило едукацији актера на овим пословима.

Цијели систем управљања простором заокружен је у законодавном и извршном смислу формирањем три инспекцијске службе које врше надзор над примјеном Закона о уређењу простора и изградњу објеката, а то су: Инспекција заштите простора, Инспекција за урбанизам и Инспекција за грађевинарство. Спроводи се опсежна активност на сузбијању и потпуној елиминацији бесправне градње, кроз координиран рад све три инспекције.

Министарство све чешће користи институте урбанистичких и архитектонских међународних конкурса за добијање најбољих урбанистичких или архитектонских рјашења за најатрактивније локације, као што су нпр: међународни конкурс за добијање планско-концептуалног рјешења Велике плаже у Улцињу, међународни конкурс за добијање Идејног урбанистичко-архитектонског рјешења центра Бара. Намјера нам је да и на локацијама које су у фази припреме тендера, уведемо сличну праксу.

Када је локални ниво планирања у питању, уочава се неуједначен ниво у процесу доношења планских докумената. У позитивном смислу предњаче: Главни град Подгорица, општине Будва, Котор и Никшић. Анализирајући планску документацију ове 4 општине, донесене у задње двије године, постоји могућност реализације 11 милиона квадрата нове бруто грађевинске површине, тј. изградње нових објеката различите намјене.

Све наведено доказује да су створени сви предуслови и да постоје изузетни потенцијали за будући развој Црне Горе, за нове инвестиције и за нову изградњу у Црној Гори. Шанса је на свима нама.

Уважене даме и господо, учесници и домаћини сајма, користим прилику да вас још једном поздравим и зажелим успјешан рад. Захваљујем се на пажњи и проглашавам, 31 Сајам грађевинарства у Будви отвореним.