Говор министра уређења простора и заштите животне средине Бранимира Гвозденовића на конференцији Климатске промјене и одрживи развој у Југоисточној Европи и Медитеранском региону

Уважени Предсједниче Владе,
Господо министри,
Ваше екселенције,
Уважени учесници Конференције о климатским промјенама и одрживом развоју,

Нема дилеме да климатске промјене и њихов тренд представљају један од најзначајнијих изазова савременог човјечанства. Неблаговремено критеријумско одређење појма одрживог развоја допринијело је да индустријализација, као доминантан развојни облик у времену иза нас, услови нарушавање природне равнотеже, а неријетко и девастацију животне средине, условљавајући истовремено појаву климатских промјена. Интензивирање садејства ових фактора условило је да проблем климатских промјена постане кључно питање у међународним оквирима, које је подједнако предмет пажње и дјеловања свих релевантних субјеката са глобалног и локалног нивоа. Прогресиван раст концентрације природних гасова са ефектом стаклене баште константно доводи до прекомјерног загријавања атмосфере, узрокујући промјене климе и несагледиве посљедице на животну средину и здравље човјека. Посматрано из садашње перспективе, може се констаовати да се узрок у значајној мјери налази у неправовременом и адекватном одговору. Тек када су климатске промјене постале очигледне, а њихови погубни ефекти уочљиви, дошло је до раста свијести о радикалним опасностима које ова појава носи нашој планети.

Но и у спровођењу организоване реакције наше цивилизације, немамо право да се фаталистички односимо према феномену климатских промјена и да се пасивизирамо у страху од потенцијалних катаклизмистичких посљедица које могу услиједити. Умјесто тога, морамо разумјети да је историјски задатак наше и барем неколико наредних генерација да се тим трендовима супроставимо и пронађемо све могуће механизме координираног и на принципу партнерства заснованог дјеловања наших држава. Такав став не допушта изузимање ни једног субјекта који може утицати на позитиван исход. Иако се глобални проблеми могу ријешити само глобалним акцијама, посебно је важно да се општа свијест о значају овог питања оперативно преточи у задатке и појединачну одговорност држава, и свих одговорних субјеката на свим нивоима и структурама дјеловања. У том контексту, изузетан значај имају механизми регионалног дјеловања и сарадње. Њихов каталитички ефекат је незамјенљив.

Осјетљивост региона Медитерана, и одговорност да се очува јединствени биодиверзитет овог подручја, односно природна и културна баштина која је поставила темељ савременој цивилизацији, захтијевају безуслован и ургентан одговор. Доступни подаци и анализе, потврђују постојање угрожености биодивезитета, пријетње нестанку појединих биљних и животињских врста, ерозивне процесе и учесталу појаву природних хазарда који нарушавају јединствене амбијенталне и пејзажне вриједности. Наглашено продужење сушних периода, раст температуре и повећање поплавних, олујних и других елементарних непогода, свакодневно упозоравају и опомињу. Због тога су ресорно надлежни министри земаља региона, у посљедњих неколико година, предузели интензивне активности у јачању узајамне интерактивности и ангажовању у међународним активностима.

У октобру 2007. године, покренута је Београдска иницијатива за унапређење регионалне сарадње на плану климатских промјена, након чега је усвојен Оквирни акциони план за климатске промјене у Југо Источној Европи који је употпуњен Изјавом Министара на Првој тематској конференцији о климатским промјенама, одржаној у октобру прошле године у Сарајеву под покровитељством Савјета за регионалну сарадњу и Регионалног центра за животну средину.

Изузетну подршку у јачању регионалне сарадње, и индивидуалних капацитета нациоанлних субјеката, пружио је Регионални програм за реконструкцију животне средине (РЕРеП). Кроз консултације на министарском нивоу дефинисани су приоритети на регионалном и националном нивоу дјеловања од значаја за јачање билатералне и мултилатералне сарадње, што је од посебног значаја за државе са статусом кандидата и потенцијалних кандидатима за чланство у Европској Унији. У том смјеру орјентисана су и наша очекивања у погледу планираних активности под окриљем РЕНА мреже.


Иако је очигледно да Црна Гора, као и регион Југо Источне Европе у цјелости, не доприносе значајније у глобалним и регионалним оквирима порасту нивоа емисија гасова са ефектом стаклене баште, без изузетка се суочавамо са посљедицама утицаја климатских промјена које не познају границе, и погађују како развијене, тако и државе развоју. На иницијативу Црне Горе, као земље домаћина, основан је Регионалном форум за климатске промјене, као платформа за вођење дијалога о климатским промјенама на политичком нивоу и нивоу вођења секторских политика. Истовремено, у сарадњи са УНДП-ем припремили смо предлог Регионалног програма за климатске промјене који треба да омогући спровођење мјера прилагођавања у области туризма, обалних подручја и сектору пољопривреде.

Увјерени смо да на овим основама треба планирати оквире дјеловања у пост Кјото периоду, у сусрет очекиваним обавезама, како развијених, тако и држава у развоју. При том је техничку и финансијску подршку потребно учинити доступном и функционалном, у складу са заједничком, али подијељеном одговорночћу, полазечи од сопствених могућности и одговорностима, као једном од основних принципа у импелемнтацију Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским промјенама. Значајан елемент овако дефинисане политике суочавања са климатским промјенама, мора бити правилно балансирање тзв домаћих мјера и успостављање система за спровођење механизама доступних у оквиру Кјото Протокола, нарочито механизма чистог развоја (ЦДМ) од значаја у државама не чланицама Анекса И.

Као држава која Уставом дефинисана као еколошка, Црна Гора предузима мјере које на нивоу секторских политика треба да омогуће превентивно дјеловање и ублажавање погубних ефеката које промјена климе може имати на изузетност биодиверзитета и природних богатстава којим располажемо.

У том смислу наши напори су усмјерени на санацију претходних индустријских загађења, и модернизацију постојећих индустријских постројења. Уградњом савремених филтерских постројења на ТЕ Пљевља, као једном од кључних извора снабдијевања електричном енергијом, пружамо суштински допринос редукцији емисије гасова са ефектом стаклене баште. Ово је нарочито значајно полазећи од чињенице да сектор индустрије има највећи удио у емисијама угљен диоксида. Истовремено као држава са огромним хидропотенцијалом, енергетски развој смо тежишно конципирали на обновљивим изворима. Сектор саобраћаја, други по реду са аспекта удјела у емисијама стакленичких гасова, предмет је посебне пажње у циљу редукције аеро загађења, укључујући и редукцију гасова са ефектом стаклене баште. Пројектом изградње аутопута Бар-Бољаре омогућиће се радикално побољшање путне инфраструктуре, не само због њеног есенцијалног значаја за укупни друштвено-економски развој, већ управо полазећи од потребе и права сваког појединца на здраву животну средину.Планови усмјерени на ограничавање употрбе аутомобила само на возила са стандардом ЕУРО 5, те реализација Пројекта 650.000 садница и кампања Ова земља нам је дом, од изузетног су значаја у том погледу. Истовремено интензивирају се активности на интегрисању мјера адаптације у секторске политике развоја туризма и пољопривреде.

Увјерен сам да ће Конференција о климатским промјенама и одрживом развоју, кроз сагледавање оптималних модела за имплементацију мјера прилагођавања и ублажавања, пружити снажан подстрек напорима које предузимамо у националним оквирима, као и снажана замајац напорима региона у сусрет Конференцији у Копенхагену и пост Кјото периоуду. Историјски и културолошки посматрано, на овом подручју трагове су оставиле велике цивилизације попут Египта, старе Грчке и Римског царства. С друге стране, природа нам је, издашно подарила величанствене домете своје недостижне инспирације. Дубоко свјесни одговорности у том контексту, желим вас позвати да у току трајања ове конференције одговоримо очекивањима међународне заједнице, али и у контексту одговорности према прошлости и будућности планете и генерација које долазе.