Саопштење: Прослава ''Дана обале'' у региону Медитерана

Дан обале Медитерана установљен је под окриљем Регионалног центра за програм приритетних акција из Сплита који дјелује у оквиру УНЕП/МАП-а и обљежава се 24 октобра. Ријеч је о јединственом догадјају којим се подиже свијест јавности о вриједностима обалних подручја и значају примјене интегрисаног приступа у планирању намјене и управљању обалним подручјима. Овај дан је посвећен прослављању живота на обалама Медитерана, односно заштити природних вриједности и одрживости интеракције човјекових активности и очувања животне средине.Прославу овогодишњег Дана обале организује Регионални центар за Програм приоритетних акција (ПАП/РАЦ) који дејлује у оквиру Медитеранског акционог план (МАП) Програма за животну средину Уједињених нација (УНЕП), у сарадњи са Министарством за животну средину и шумарство Турске, општином Датца-Мугла, Мугла Универзитетом и Друштвом за подводно истраживање из Турске. Ово је трећа година од када се обиљежава Дан Обале у региону Медитерана. Главни догађај ће се одржати у Датца-Мугли, у Турској, 24. октобра 2009. године. Поводом овогодишњег Дана обале, г-дин Жером Бињон, члан Парламента Француске и политичар који је активан у области управљања обалним подручијима биће именован за медитеранског Амбасадора Обале. Прослави испред Црне Горе присуствује представник Агенције за заштиту животне средине.

У оквиру манифестације биће организована техничка панел дискусија за експерте и низ активности у циљу подизања нива свијести шире јавности. Панел дискусија под називом Протокол о интегралном управљању обалним подручјима Медитерана- ИЦЗМ Протокол: за бољу будућност наших обала има за циљ промовисање значаја ратификације и спровођења ИЦЗМ Протокола, као и представљање достигнућа земаља Медитерана у области управљања обалама. Манифестацији ће присуствовати представници страна уговорница Барселонске конвенције, као и низ експерата, представника владиних и невладиних организација, чланова академских институција, књижевника и представниак медија из Турске. Прослави испред Црне Горе присуствује представник Агенције за заштиту животне средине који ће том приликом презентовати мјере националне политике у обалсти заштите животне средине од значаја за интегрисано управљање обалним подручјима.


Медитеранско обално подручје у дужини од 46 000 км има низ значајних и осјетљивих екосистема као што су: плаже, дине, гребени, лагуне, мочваре, естуари, делте и стјеновите обале, што представља једно од најважнијих богатстава Медитерана. Међутим, медитеранско обално подручје је одувијек било привлачно мјесто за подизање насеља. Стопа урабнизације 1995. године била је 62%, а предвиђено је да ће 2025. године достићи 72%; на сјеверу ће доћи до пораста стопе урбанизације са 67% на 69%, док се на југу очекује пораст са 62% на 74%. Ипак, највећи проблем у вези са непрестаним растом броја становника и развојем инфраструктуре представља линеарна природа обалне урбанизације што има за посљедицу да је готово 40% укупне дужине обалног подручја већ заузето.

Осим тога, Средоземно море представља један од најпрометнијих пловних путева на свијету, на коме се одвија 15% укупног бродског саобраћаја, а током наредних десет година очекује се раст транзита за 23%. Експерти за климатска питања предвиђају да ће током 21. вијека на Медитерану доћи до пораста температуре ваздуха у распону од 2.2 Ц° до 5.1 Ц°, значајног пада количине падавина, између -4 и -27%, пораста сушних периода, пораста учесталости и јачине екстремних климатских непогода као што су топлотни таласи, суше или поплаве, и пораста нивоа мора до 50цм. Сви ови догађаји ће оставити тешке посљедице на пољопривреду и риболов, здравље људи и енергетски сектор.

Један од најважнијих корака којим би се земљама омогућило да боље управљају својим обалним зонама и да изађу на крај са новонасталим изазовима који се тичу заштите животне средине обалних подручја је усвајање ИЦЗМ протокола. Сматра се да је нови Протокол, који представља јединствени законски инструмент у читавој међународној заједници, прави пут ка обезбјеђивању одрживог развоја обалних подручја. Ово нарочито полазећи од чињенице да се на тај начин осигурава усклађивање економских, друштвених и циљева и приоритета заштите животне средине у дугорочној перспективи.

МАП и ПАП/РАЦ подржава владе Словеније и Француске због труда који су уложиле у процесу ратификације ИЦЗМ Протокола. Поводом овогодишњег Дана обале, МАП и ПАП/РАЦ позивају остале уговорне стране Конвенције о заштити животне средине мора и обалног подручја Средоземља (Барселонска конвенција) да слиједе примјер Словеније и Француске и да хитно ратификују овај важни законски документ.

Министарство уређења простора и заштите животне средине придружује се напорима које МАП и ПАП/РАЦ предузимају у погледу ступања на снагу ИЦЗМ протокола који поред тога што уводи у примјену практичне инструменте којим се омогућава контролисање интензивне урбанизације и одрживи развој обале, истовремено уанпређује ефикасност примјене мјера адаптације на климатске промјене.

Од значаја за унапрјеђивање оквира за имплементацију Протокола је и организација Радионица по питању управљања постројењима за пречишћавање отпадних вода, праћења квалитета морске воде за купање и рекреацију, које ће бити органозована у сарадњи МАПа и Хидрометеоролошког завода и Јавног предузећа за управљање морским добром, уз подршку Министарства уређења простора и заштите животен средине, у првој половини новембра.

Поред Министарства прослави Дана обале се придружују и Јавно предузеће за управљање морским добром, Институт за биологију мора и Завод за заштиту природе Црне Горе.