Активности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на прогаму побољшања квалитета сировог млијека дале значајне резултате

Добијање квалитетног производа од млијека условљено је прије свега производњом сировог млијека доброг квалитета, који је одређен параметрима хемијског састава и хигијенске исправности.

На хемијски састав млијека, садржај масти и протеина, утиче више фактора од којих су најбитнији раса, врста и квалитет хране, начин храњење и услови држања животиња. Хемијски квалитет откупљеног млијека у Црној Гори је стандардно веома добар.

Хигијенски исправно млијеко „здраво млијеко“ подразумијева, прије свега, млијеко са малим бројем микроорганизама, ниским садржајем соматских ћелија и резидуа (остаци антибиотика, пестицида, дезинфицијенаса и хормона). Због овога, посебну пажњу треба посветити укупном броју бактерија и броју соматских ћелија, јер су они показатељи здравствене безбједности млијека. Укупан број бактерија у млијеку показује каква је хигијена на фарми, прије свега каква је хигијена прије, у току и након муже. Број соматских ћелија указује на здравствено стање вимена, тј. да ли је у вимену дошло до развоја упалног процеса – маститиса. Сирово млијеко треба да садржи мање од 100.000 бактеријских колонија (ЦФУ) и мање од 400.000 соматских ћелија (Целлс) у милилитру млијека (ЕУ стандард). Уколико млијеко садржи већи број, значи да хигијена и здравствено стање вимена нијесу добри.

Узимајући у обзир параметре квалитета откупљеног млијека у односу на број микроорганизама сирово млијеко у Црној Гори и даље није у складу са ЕУ критеријума хигијене што директно указује да произвођачи млијека морају и даље радити на побољшању хигијене у свим фазама производње млијека (мужа, хлађење, чување до момента откупа/прераде).

До 2013. године премије за сирово млијеко обрачунаване су искључиво у односу на испоручену количину сировог млијека. Како би подстакли произвођаче сировог млијека да унапређују хигијенски квалитет млијека, од 2014. године уведене су премије које су везане за квалитет млијека. Тада се први пут уз основну премију уводи премија у односу на хигијенски квалитет млијека. Критеријуми за остваривање права на премију за квалитет одређивани су у односу на тадашње критеријуме за квалитет сировог млијека. Износ премија за квалитет постепено је повећаван док је за исти износ смањивана основна премија.

Заједно са увођењем премија по квалитету млијека креиране су мјере којима је произвођачима млијека омогућено да инвестирају у набавку опреме за мужу, хлађење и чување млијека. Организоване су бројне обуке, штампане брошуре о хигијени муже и поступању са сировим млијеком после муже. Ово из разлога што су управо нехигијена муже и услови чувања млијека узрок већег броја микророганизама у млијеку.

Од 2018. године уводи се критеријум да право на основну премију остварују само они произвођачи од којих се откупљује млијеко које је у складу са прописаним хигијенским стандардима док право на премију за квалитет имају само они произвођачи који предају млијеко које одговара ЕУ стандардима.

Уредбом о посебним захтјевима хигијене за производе животињског поријекла прописано је да број соматских ћелија у сировом млијеку не смије да буде више од 400.000 у мл млијека док су у односу на број микроорганизама дефинисани прелазни периоди за постепено испуњавање прописаних критеријума.

Тако је дефинисан критеријум од 1.000.000 микроорганизама у мл сировог млијека до краја 2018. године, затим 600.000 до краја 2021. године, 200.000 до краја 2024. године кад се очекивао улазак Црне Горе у ЕУ и дефинисано 100.000 микроорганизама у мл сировог млијека.

Влада Црне Горе у јуну 2018. године године донијела Национални програма за унапрјеђење квалитета сировог млијека са планом за поступање са неусаглашеним сировим млијеком. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове у блиској сарадњи реализују активности које су дефинисане овим планом, док је Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове задужена да полугодишње извјештава Владу и Европску комисију о реализацији националног програма.

Ради бољег и реалнијег приказа изузетног резултата који је постигнут у претходном десетогодишњем периоду важно је сагледати стање које је било прије и послије доношења Националног програма те ће у наставку бити дат преглед за период 2013-2023 година.

Као што је већ наведено хемијски квалитет сировог млијека је стандардно добар. Што се тиче хигијенских карактеристика сировог млијека постигнут је значајан напредак у односу на 2013. годину. Поређење се врши са 2013. годином да би се видјели ефекти уведених промјена као и са 2018. годином када је донијет Национални програм.

Просјечан број соматских ћелија током 2023. године био је 310.000 у мл. млијека, што у складу са стандардом од 400.000. У поређењу са 2013. годином постигнут је значајан напредак. Просјечан годишњи број соматских ћелија смањен је са 663.000 у 2013. години на 310.000 у 2023. години (смањење од 214%.). Ако се као референтни период узме период од доношења Националног програма (2018. година) смањење је од 150%. 

Укупан број бактерија у 2023. години у просјеку је износио 635.000 и овдје је направљен изузетан напредак, смањење од чак 636% у односу на 2013. годину кад је тај просјек износио 4 милиона бактерија, односно 190% у односу на 2018. годину кад је тај број био 1,2 милиона. Оно што се из података да закључити је константан тренд смањења просјечног броја микроорганизама у анализираним узорцима. 

Оно што такође треба напоменути је да укупан број бактерија значајно расте током топлијих мјесеци (мај-септембар), што знатно утиче на годишњи просјек (повећава га и за 20% на годишњем ниову).

Значајно је напоменути да начин на који су подаци обрађени не даје реалну слику хемијског, цитолошког и бактериолошког квалитета сировог млијека из откупа, јер су просјечне вриједности за све параметре калкулисане на основу узорака млијека, а не и на основу количине млијека коју репрезентује тај узорак. При обрачуну просјечних вриједности проблем представљају мали произвођачи са 1-2 краве, који не воде велику пажњу о хигијени производње млијека и тако кваре просјек.

Ово потврђује и податак о односу количине откупљеног сировог млијека које је у складу са ЕУ критеријумима у односу на укупно откупљене количине крављег млијека. Од укупно 28 милиона литара крављег сировог млијека које је откупљено у 2023. години, 86% (24,1 милиона литара) било је сирово млијеко које је у складу са ЕУ критеријумима, односно млијеко које има до 100.000 бактерија и 400.000 соматских ћелија.

И поред значајног напретка који је неоспоран и даље се имплементирају интензивне активности на унапређењу квалитета сировог млијека како би се достигли ЕУ стандарди. Мјере подршке се прилагођавају на начин да се износ премије за ЕУ квалитет повећава, настављене су мјере за унапређење квалитета сировог млијека, савјетодавне службе организују обуке на фармама док Лабораторија за млијеко континуирано даје инструкција свим откупљивачима о правилном узорковању.