Анализа консолидоване јавне потрошње за други квартал 2020. године

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

Након позитивних макроекономских кретања у 2019. и почетком 2020. године као и успјешно спроведене фискалне консолидације, којом је унапријеђена фискална позиција, Црна Гора се у марту мјесецу суочила са пандемијом вируса ЦОВИД-19, која је опредијелила економска кретања у досадашњем периоду године.

У циљу ограничавања негативних посљедица пандемије по здравље становништва, Национално координационо тијело за заразне болести донијело је низ наредби, мјера и препорука које су омогућиле стављање епидемије под контролу. Са друге стране, спровођење мјера усмјерених на заштиту здравља становништва, као и прекид међународног путничког саобраћаја, узроковало је значајно ограничење економске активности, а што је за посљедицу имало и пад наплате прихода буџета. У исто вријеме, потреба додатног финансирања здравственог система као и имплементација мјера усмјерених на помоћ привреди и грађанима у суочавању са негативним посљедицама пандемије узроковало је потребу прерасподјеле унутар јавне потрошње како би се у условима значајног пада прихода обезбиједила ликвидност буџета односно редовно сервисирање свих јавних функција државе и пакета мјера помоћи привреди и грађанима. У том циљу, ревидирани су планови прихода и расхода кроз усвојени Закон о измјенама и допунама Закона о буџету за 2020. годину који је донешен у јуну мјесецу.

Како би се ограничили негативни ефекти пандемије на привреду и грађане, Влада Црне Горе донијела је три пакета мјера. Први пакет мјера донешен 19. марта био је интервентног карактера, усмјерен на пружање помоћи најугроженијим категоријама становништва и стварање услова за ликвидност привреде и Буџета, а доминантно су га карактерисале сљедеће мјере:

• - исплата једнократне помоћи најугроженијим категоријама корисника социјалних давања и пензионерима;
• -             могућност одлагања кредитних обавеза према Инвестиционо-развојном фонду, као и могућност одлагања обавеза по основу пореза на доходак физичких лица и доприноса за обавезно социјално осигурање, као и обавеза по основу Закона о репрограму пореских потраживања;
• - хитна кредитна подршка Инвестиционо-развојног фонда за оне гране привреде које су најтеже погођене усљед забране рада;
• -         одлагање свих немандаторних расхода од стране потрошачких јединица и привредних друштава у већинском власништву државе како би се обезбиједила ликвидност Буџета у периоду значајног пада економске активности и посљедично томе прихода буџета;
• - одржавање континуитета у извођењу капиталних пројеката кроз обезбијеђено авансно плаћање извођачима радова и извршиоцима услуга ангажованим на овим пројектима.

Други пакет мјера усвојен 24. априла био је усмјерен на стварање услова за очување радних мјеста и бржи опоравак економије. У том циљу мјере су креиране у форми директног субвенционисања зарада запослених, при чему је висину субвенција опредјелјивало да је привредним субјектима као корисницима субвенција обављање дјелатности било: забрањено односно ограничено, при чему су посебно таргетирани туризам и пољопривреда као стратешке гране економије Црне Горе. Такође, у циљу обезбјеђивања ликвидности привреде, у континуитету је пружана финансијска подршка кроз повољне кредитне линије Инвестиционог развојног фонда, као и дефинисан ажурнији повраћај ПДВ-а и продужавање лимита царинске гаранције за одложено плаћање царинског дуга. Као и у оквиру првог пакета мјера, исплаћена је једнократна помоћ угроженим категоријама становништва која се због негативних посљедица епидемије налази у стању социјалне потребе, а која није била обухваћена првим сетом мјера.

Трећи пакет мјера усвојен 23. јула садржи краткорочне и дугорочне мјере умјерене на опоравак привреде Црне Горе кроз диверсификацију привреде и повећање домаће производње. Препознате су кључне секторске политике у сарадњи са привредом (ИТ сектор, туризам, пољопривреда и индустрија укључујући енергетику) и разрађене кроз нови концепт брзих продора. Вриједност трећег пакета процијењена је на ниво од преко 1,0 млрд.€.

Јавни приходи у периоду јануар – јун 2020. године износили су  837,1 мил.€ или 18,2% процијењеног БДП-а (4.607,3 мил. €). У односу на планиране, приходи су мањи за 9,6 мил.€ или 1,1%.  Поредећи са упоредним периодом претходне године, наплата прихода је мања за  94,2 мил. € или 10,1%, услијед пада економске активности узроковане пандемијом вируса ЦОВИД-19.

Јавна потрошња у периоду јануар – јун 2020. године износила је  1.054,5 мил.€ или 22,9% БДП-а, и мања је за 3,6 мил.€ или 0,3% у односу на план, док је у односу на исти период претходне године већа за 84,5 мил.€ или 8,7%, услијед потребе додатног финансирања здравственог система као и имплементације мјера усмјерених на помоћ привреди и грађанима.

Полазећи од кретања прихода и расхода, у периоду јануар – јун 2020. године, остварен је дефицит јавних финансија у износу од  217,4 мил. € или 4,7% БДП-а, што је за 5,9 мил.€ или 2,8% више у односу на планирани.

У прилогу: Анализа консолидоване јавне потрошње за ИИ квартал 2020. године.доцx