Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Архивска грађа из Пољске у Црној Гори након више од једног вијека; Влаовић: Архивска грађа из Пољске важан сегемент који свједочи о историји црногорског народа

Објављено: 02.08.2023. 14:36 Аутор: Министарство култутре и медија

Преузимањем архивске грађе из Централног архива историјских записа у Варшави и њеним повратком у Црну Гору, послије више од једног вијека, враћен је значајан сегмент аутентичних докумената који свједочи о црногорској историји, култури и традицији.

То је поручено на представљању архивске грађе из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе, коју је Централни архив историјских записа у Врашави поклонио Државном архиву Црне Горе. Ова вриједна архивска грађа садржи 1525 докумената (2469 странице) и 3 књиге (711 страница).

Министарка културе и медија, Маша Влаович, је тим поводом истакла да је архивска грађа нераскидиви дио сваког савременог друштва, његова меморија и хроничар времена.

“Настала кроз слојевите друштвено-историјске процесе, какве Црна Гора памтим представља важан извор у научно-истраживачком раду како појединца тако и институција ”, казала је Влаовић.

Истакла је да смо захвални држави Пољској и њеним архивским службама јер ова вриједна грађа свејдочи о важном периоду црногорске историје, а посебно на активности и рад Министарства војног Књажевине и Краљевине Црне Горе у периоду од 1894 - 1914. године, што нам потврђује посвећеност Црне Горе у вјековној борби за слободу.

Она је казала да добијена документа представљају изузетну вриједност како са научно-истраживачког аспекта, тако и са аспекта допуне нашег архивског фонда, а све захваљујући добрим односима двије државе и институцијама система.

"Архивски материјал живи само уколико се чита и истражује, а читањем преузетих докумената, која су првенствено војног карактера, не можемо а да не примијетимо да је и у тој сфери и времену култура имала важно мјесто и улогу”, рекла је Влаовић.

На крају је поручила да гест Пољске према Црној Гори, говори о искрености пријатељства двије европске земље и изразила жељу да се наставе и додатно унаприједе дугогодишњи и динамични односи.

В.д. директора Државног архива Црне Горе, Данило Мрваљевић. истакао је да је овај догађај од изузетне важности за Државни архив, али и за црногорску културу и државу.

"А како је овдје ријеч, у првом реду, о архивској грађи Министарства војног из времена Књажевине/Краљевине Црне Горе, утолико овај догађај има додатни значај, имајући у виду славну историју црногорске војске и витешку традицију Црногораца, стварану кроз вишевјековну борбу за слободу своје земље, која је крунисана на Берлинском конгресу 1878. године међународним признањем наше земље као независне и суверене државе”, рекао је Мрваљевић.

Мрваљевић је казао да се преузимањем архивске грађе из Централног архива историјских записа у Варшави “вратили на своје мјесто и један каменчић у мозаик хиљадугодишње црногорске историје”.

Отправница послова у Амбасади Пољске, Малгорзата Лакота Мицкер, казала је како је та држава за вријеме Другог свјетског рата изгубила велик и значајан дио своје архивске грађе.

"Изузетно нас радује што смо били у прилици да вратимо Црној Гори значајан дио њене архивске грађе, имајући у виду колико је иста важна за културни идентитет једног народа, а ово је само један од доказа да се међународни односи између Црне Горе и Пољске темеље на принципима међусобног поштовања и пријатељства”, рекла је Лакота Мицкер.

Мр Вукота Вукотић, архивски савјетник, је приликом презентовања архивске грађе казао је да највећи дио ове грађе, припада, према свом настанку, фонду Министарства војног Књажевине/Краљевине Црне Горе и настао је у периоду од 1894. до 1914. године.

“Поред тога, у материјалу повраћеном из Пољске има и докумената који се односе на Црногорску Народну Скупштину, неке друге институције и културни живот наше земље”, додао је Вукотић.

Истакао је да је значај ове грађе у томе што се овим путем употпуњавају постојећи фондови, чиме се и проширује знање о Црној Гори тога доба.

"У добијеном материјалу из Пољске имамо и један проглас сердар-екрема Омер-паше Латаса из 1862. године, једне од најмрачнијих страница наше историје”, рекао је Вукотић.

qdeqwdWD

QDQdqdqfe4F

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?