Безбједно коришћење вјештачке интелигенције кључна вјештина будућности

Правилно и безбједно коришћење вјештачке интелигенције постаје кључна вјештина за грађане и јавну управу, али у свијету који се мијења брже него икад, једнако су важни отпорност, цјеложивотно учење и образовни систем који може да прати промјене.

То је поручено на панелу „Дигиталне вјештине и будућност рада: припрема грађана и јавне управе за дигитално доба“ у оквиру осмог Дигиталног самита Западног Балкана, који организује Министарство јавне управе под покровитељством Владе Црне Горе, а у партнерству са Савјетом за регионалну сарадњу (РЦЦ) и у оквиру предсједавања Црне Горе Берлинским процесом. Генерални спонзор догађаја је компанија МТЕЛ.

Директорка Научно-технолошког парка Валентина Радуловић сматра да се данас о дигиталним вјештинама не може учити онако како их је она учила када је била ђак.

„Нажалост, многи наставни програми су готово исти. И вјерујем да управо ту екосистем игра своју улогу, јер није ријеч само о академској заједници, већ о цијелом екосистему, и вјерујем да сваки дио и сваки актер у том екосистему мора бити свјестан сопствене реалности“, рекла је Радуловић.

Вјерује да би требало ставити фокус и на другачији начин учења, а ти другачији начини су већ добро познати у цијелом свијету и ријеч је о микроквалификацијама.

„Данас не можете годину дана учити, на примјер, како се програмира. То је нешто што је сада потпуно неодговарајуће, али можете учити мале дјелове сваког од различитих програмских језика и научити да размишљате алгоритамски како бисте све дјелове склопили у цјелину“, примијетила је Радуловић.

Додала је да се, када је ријеч о дигиталним вјештинама, често не помисли на професоре, а и они морају да промијене начин на који раде и то је процес.

„Веома ми је драго што се у Црној Гори ствари помало покрећу. Лично и професионално, вољела бих да те промјене и то кретање буду бржи. Али важно је да имамо то унапређење и да га стално држимо у фокусу“, рекла је Радуловић.

Шеф Групе за анализу и планирање информационог друштва у Министарству информисања и телекомуникација у Београду Милан Добријевић вјерује да вјештачка интелигенција неизбјежно мијења све и да је вјештачка интелигенција прије дванаест мјесеци и прије шест мјесеци била нешто друго него вјештачка интелигенција сада.

„Морам да се фокусирам на паметно коришћење вјештачке интелигенције, јер оно омогућава и самом појединцу да стекне основне дигиталне вјештине и да се унаприједи у сопственој стручности. Отпорност, уз одговарајуће алате вјештачке интелигенције, самомотивацију и људске вјештине, практично је непобједива“, рекао је Добријевић.

Свакако да ће, како је казао, у основи, знање, укључујући и начин коришћења вјештачке интелигенције на правилан и безбједан начин, бити примарна вјештина коју ће грађани, а посебно службеници, морати да стекну.

Предсједник Управног одбора и извршни директор компаније Дата Десигн ИЦТ Цортеx Бранимир Букилић сматра да ће вјештине засноване на технологијама вјештачке интелигенције 2030. године бити свуда око нас.

„Мислим да то не можемо избјећи. Али, наравно, истакао бих да морамо његовати и друге вјештине, оне стручне вјештине из наших индустрија и наших професија. Морамо бити добри у својој области рада или веома добро користити вјештачку интелигенцију као вјештину како бисмо изградили све своје процесе и учинили да они функционишу“, казао је Букилић.

Примијетио је да нови таленти стварају идеје уз помоћ вјештачке интелигенције, али је поставио питање да ли су то њихове идеје или идеје вјештачке интелигенције и то је нешто што тренутно види као највећи јаз између вјештина.

„Сада немамо прилику да развијамо таленте. Из перспективе компаније, ИТ компаније, када тај проблем посматрате чисто економски, нема економске логике да сада запослите нови таленат са факултета, јер су јуниорски девелопери, софтверски девелопери готово замијењени вјештачком интелигенцијом. И то је нешто што видим као највећи изазов у наредних неколико година. Морамо да стварамо нове таленте кроз ново формално образовање, а све се брзо мијења, и мислим да још морамо да смислимо како то да урадимо“, рекао је Букилић.

Шеф за међународне регулаторне послове у Деутсцхе Телекому Марк Васић сматра да су вјештине у области вјештачке интелигенције изузетно потребне.

„И говоримо о критичкој употреби вјештачке интелигенције, дакле не само о томе како је користити, како правилно писати промптове и како направити агента, већ и о томе да будемо веома свјесни шта се дешава, како могу да утичем на то, како можемо да је користимо на правилан и безбједан начин“, казао је Васић.

Према његовим ријечима, инфраструктура је кључна за будућу конкурентност Европе, укључујући Западни Балкан.

„Увијек је то једно од највећих или најважнијих питања. Али заиста, вјештине су можда и нешто важније од те врсте инфраструктуре, јер се све своди на људе, на то како користимо инфраструктуру, како можемо креативно да развијемо нове идеје, нове пословне моделе, облике комуникације, све. А оно што нам је потребно су заиста таленти и потребан нам је простор за креативност, и потребни су нам одређени услови да доведемо праве људе који ће стварати идеје. То значи да, из перспективе компаније, морате и да привучете људе који су веома срећни да раде са овом врстом нових алата. Морате им дати и мало простора да раде на новим идејама и да те идеје развијају“, мишљења је Васић.

ФОТО:Безбједно коришћење вјештачке интелигенције кључна вјештина будућности