Западни Балкан има прилику да искористи развој вјештачке интелигенције, али успјех зависи од инфраструктуре, знања и регионалне сарадње

Западни Балкан има прилику да искористи развој вјештачке интелигенције, али ће успјех зависити од улагања у инфраструктуру, развоја домаћих стручних капацитета, квалитетних података, јасних правила и институција које могу осигурати њену одговорну и ефикасну примјену.

То је поручено са панела „Вјештачка интелигенција (АИ): прилике, изазови и будуће перспективе“,одржаног у оквиру осмог Дигиталног самита Западног Балкана у Херцег Новом који организује Министарство јавне управе под покровитељством Владе Црне Горе у партнерству са Савјетом за регионалну сарадњу (РЦЦ) и у оквиру предсједавања Црне Горе Берлинским процесом. Генерални спонзор догађаја је компанија МТЕЛ.

Шеф Међународне уније за телекомуникације (ИТУ) Јарослаw К. Пондер поручио је да, упркос убрзаном технолошком развоју, човјек мора остати у средишту дигиталне трансформације, уз истовремено обезбјеђивање безбједне и сврсисходне употребе нових технологија.

Подсјетио је да се ИТУ, као специјализована агенција Уједињених нација за информационе и комуникационе технологије, више од 160 година бави развојем телекомуникација и да су ранији технолошки таласи, попут ширења интернета и широкопојасног приступа, такође отварали питања промјене пословних модела и прилагођавања друштва.

Говорећи о управљању вјештачком интелигенцијом, Пондер је нагласио да међународна сарадња не смије остати само на нивоу начела, већ треба да донесе конкретне резултате кроз изградњу капацитета, размјену знања и приступ инфраструктури.

„Што више сарађујемо, боље резултате постижемо“, поручио је Пондер, истичући значај заједничких стандарда и интероперабилности, како би се избјегло стварање нових дигиталних силоса.

Према његовим ријечима, све државе треба да буду укључене у глобалне разговоре о управљању АИ, без обзира на то да ли већ развијају сопствене моделе или тек стварају услове за њихову примјену. Посебно је указао на могућност да и мање економије, уз одговарајућу подршку и регионално повезивање, развијају сопствена рјешења.

Пондер је као важне приоритете издвојио поуздану дигиталну инфраструктуру, пројекте које предводе владе и развој вјештина, укључујући едукацију крајњих корисника о одговорној и безбједној употреби вјештачке интелигенције.

На значај инфраструктуре указао је и Боро Јакимовски, представник АИ антене „Везилка“ у Сјеверној Македонији, која је дио ширег европског екосистема за развој вјештачке интелигенције.

Објаснио је да АИ антене, заједно са центрима за високоперформансно рачунарство и европским центрима за дигиталне иновације, имају задатак да помогну малим и средњим предузећима, јавној управи и истраживачкој заједници да користе напредне технологије.

Посебно је истакао подршку Европске уније, кроз Заједничко предузеће, развоју суперрачунарске инфраструктуре и омогућавању приступа њеним ЕуроХПЦ капацитетима.

Према његовим ријечима, приступ рачунској снази може бити пресудан за компаније које немају средства да самостално финансирају развој и обуку АИ модела.

„Таква подршка може подстаћи развој нових производа, стартапа и дигиталних услуга“, додао је Јакимовски.

Он је, међутим, нагласио да инфраструктура сама по себи није довољна. Потребно је развијати стручна знања, подстицати коришћење доступних ресурса и јачати сарадњу међу земљама Западног Балкана.

Посебан потенцијал види у развоју језичких скупова података и модела прилагођених језицима региона, као и у већој подршци компанијама које могу да прерасту почетне развојне фазе и пласирају своје производе на европско тржиште.

Представница Европске комисије задужена за иновације и координацију политика у области вјештачке интелигенције Михаела Лафонт, у онлине обраћању, представила је улогу европских центара за дигиталне иновације у подршци предузећима и јавном сектору на Западном Балкану.

Према њеним ријечима, у региону дјелује 11 европских центара за дигиталне иновације, који помажу компанијама, посебно малим и средњим предузећима, као и јавним институцијама, у процесу дигиталне трансформације.

„Подршка обухвата четири главне области: тестирање технологија прије улагања, приступ финансирању, повезивање са пословним партнерима и развој вјештина запослених“, навела је Лафонт.

Она је нагласила да предузећа прије улагања треба да утврде које им је рјешење заиста потребно, како би избјегла непотребне трошкове и изабрала технологију која одговара њиховим пословним циљевима.

Истакла је и значај развоја европских технолошких рјешења, уз оцјену да Европа треба да јача сопствену отпорност и капацитете, умјесто да се ослања искључиво на моделе и технологије развијене на другим тржиштима.

Славица Томовић, доценткиња и представница МонтЕДИХ-а, првог и за сада јединог европског центра за дигиталне иновације у Црној Гори, говорила је о конкретним препрекама са којима се компаније суочавају приликом увођења нових технологија.

Објаснила је да предузећа најчешће не долазе са прецизно дефинисаним проблемом из области вјештачке интелигенције, већ са практичним изазовима у пословању.

„Њима често недостају знање о доступним рјешењима, приступ одговарајућој експертизи и сигурност да ће улагање донијети очекиване резултате. МонтЕДИХ им зато пружа могућност да технологију тестирају у реалним условима прије него што донесу одлуку о инвестицији“, рекла је Томовић.

Као примјер навела је сарадњу са произвођачем маслина, којем је помогнуто да унаприједи контролу квалитета производње. Развијено рјешење користило је камеру, рачунски модел и ласерски модул за препознавање страних тијела на пријемној линији и предвиђање категорија квалитета маслина.

Модел је трениран на подацима прикупљеним у самом производном погону, што је омогућило прилагођавање конкретним потребама компаније.

Томовић је навела да је кроз активности центра пружено више од 200 услуга, укључујући 50 услуга тестирања технологија прије улагања.

„Компаније нијесу увијек заинтересоване за најнапредније рјешење, већ за оно које могу да приуште и користе“, поручила је Томовић.

Као наредни корак издвојила је бољу повезаност постојећих институција и програма подршке, како успјешни пилот-пројекти не би остајали само експерименти, већ добили прилику да прерасту у одрживе производе и изађу на европско тржиште.

Руководилац дигиталног тима УНДП-овог Регионалног центра за Европу и Централну Азију, Андреас Паwелке, упозорио је да усвајање стратегија и политика за вјештачку интелигенцију представља тек почетак процеса.

Позивајући се на искуства УНДП-а из више од 25 земаља у којима су спроведене процјене спремности за АИ, истакао је да многе државе већ имају стратегије и регулаторне оквире, али да институције често још немају капацитете да их спроведу у пракси.

УНДП је 2024. године, у сарадњи са Владом Црне Горе, радио на процјени спремности земље за примјену вјештачке интелигенције, која представља једну од основа за развој националне стратегије.

Паwелке је нагласио да АИ трансформација не може бити задатак само једног министарства или институције задужене за дигитализацију. Она ће утицати на читаву јавну управу, јавне финансије, економију и тржиште рада.

Посебно је указао на питања одговорности, транспарентности и људског надзора када се вјештачка интелигенција и АИ агенти користе у раду државних институција.

Као примјер сложености овог процеса навео је улагања у велике податковне центре, која, поред технолошких и економских користи, отварају питања потрошње енергије и воде, коришћења земљишта и капацитета локалних власти да управљају посљедицама таквих пројеката.

Међу приоритетима за регион издвојио је и развој језичких података. Ако језик није довољно заступљен у подацима на којима се АИ модели обучавају, њихова употреба на том језику може бити ограничена.

Због тога је позвао на регионалну сарадњу у дигитализацији и припреми језичких података за употребу у вјештачкој интелигенцији, посебно имајући у виду количину документације која је и даље доступна само у папирном облику.

Директор и главни стратег за мобилне мреже и 5Г у компанији 4иГ из Будимпеште, Пáл Зарáндy указао је на то да ће даљи развој вјештачке интелигенције захтијевати значајне промјене у дигиталној и комуникационој инфраструктури, али и одговарајуће регулаторне и правне оквире.

Према његовим ријечима, АИ се не своди на генерисање текста, обраду докумената и развој софтвера. Све већа примјена очекује се и у аутономним дроновима и другим системима физичке вјештачке интелигенције, који захтијевају другачије капацитете повезивања.

Зарáндy је навео да регион већ располаже важним ресурсима, укључујући радио-фреквенцијски спектар, 5Г мреже и податковне центре, али да ће се инфраструктурне потребе даље мијењати.

Посебно је истакао сателитску повезаност уређаја, односно неземаљске комуникационе мреже, као једну од технологија која би могла добити све значајнију улогу у повезивању уређаја са АИ системима.

Говорећи о сарадњи 4иГ-а са компанијом СпацеX, навео је да постоји амбиција да се сателитска повезаност директно са уређајима уведе међу првима у Европској унији и на Западном Балкану. Најавио је и планове за тестирање технологије у Мађарској и Албанији, уз укључивање универзитета.

Ипак, оцијенио је да главна препрека комерцијалној примјени није нужно техничка, већ регулаторна и правна.

„Прави изазов у овој области сада је на регулаторном и правном плану, а не толико на техничком“, поручио је Зарáндy.

Као још један могући правац развоја поменуо је орбиталне АИ податковне центре, односно инфраструктуру за обраду података у свемиру. Према његовим ријечима, развој оваквих система додатно ће повећати потребу за повезивањем сателитских и земаљских комуникационих мрежа.

Зарáндy је нагласио и значај сарадње привреде и универзитета, као и повезивања технолошких компанија, истраживачких институција и партнера из Европске уније, како би се нове технологије тестирале и развијале и на Западном Балкану.

ФОТО И ВИДЕО:Западни Балкан има прилику да искористи развој вјештачке интелигенције, али успјех зависи од инфраструктуре, знања и регионалне сарадње