Бољи животни стандард свих грађана – императив Владе Црне Горе

Када је у децембру 2020. године 42. Влада Црне Горе започела свој мандат, наслиједјено стање црногорског друштва била је висока стопа ризика од сиромаштва наших грађана. Наиме, по подацима Еуростата, сваки четврти грађанин Црне Горе живи у ризику од сиромаштва, што је, на жалост, најгори показатељ на европском континенту. Поређења ради, у Чешкој тек сваки десети грађанин живи у ризику од сиромаштва. Додатно, када се посматра неједнакост у Црној Гори која је, будимо искрени, видљива голим оком, показатељ који мјери неједнакост, Гини коефицијент, је међу највећима у Европи. Ово говори у прилог томе да новостворена вриједност исказана кроз раст БДП-а у претходном вишегодишњем периоду у Црној Гори није била равномјерно расподијељена. Напротив, разлике између богатих и сиромашних грађана, значајно су продубљене.

Глобална економска криза изазвана Цовид пандемијом додатно је погоршала параметре који третирају сиромаштво и неједнакост. Историјски највећи пад економске активности од 15% у прошлој години (уједно највећи у Европи), био је праћен порастом неликвидности привреде и повећањем незапослености, што је у крајњем довело до рекордног минуса у буџету од око 450 мил. еура, или 11% БДП-а. Црна Гора је за длаку избјегла банкрот, због чега смо посебно поносни на успјешну емисију обвезница у децембру 2020. године, којом је нова Влада успјешно стабилизовала јавне финансије.

Криза изазвана Цовид пандемијом заправо је јасно указала на све привредне слабости и недостатке црногорског економског система којима су се претходне Владе или неуспјешно бавиле или се једноставно нијесу жељеле бавити у довољној мјери. Превелика зависност од туризма, који заузима четвртину економске активности, недовољна продуктивност и слаба конкурентност економије прецизно осликани највећим трговинском дефицитом у Европи, висока дугорочна и незапосленост међу младима уз истовремено присутан дефицит радне снаге у појединим областима, значајно учешће сиве економије, снажна демографска криза са негативним трендовима, висок јавни и спољни дуг, евидентан регионални диспаритет, други најгори кредитни рејтинг у Европи, као и недостатак правне државе, само су неки од нагомиланих проблема црногорске економије.

Тежак посао прилагођавања економије постпандемијској стварности је сада пред нама. У том смислу, Влада је покренула бројне реформске активности које ће се ефектуирати кроз Програм економског опоравка, као кључну стратешку одредницу за генерисање динамичнијег економског раста и развоја и креирање нових радних мјеста. Програм ће бити утемељен на диверсификацији економије, инвестицијама у инфраструктуру и зелену економију, санирању демографске кризе, структурним реформама у областима пореске политике, унапређења корпоративног управљања, дигитализације, сузбијања корупције, борбе против сиве економије, боље социјалне и здравствене заштите, побољшања услова на тржишту рада, смањење регионалних разлика, унапређењу предвидљивог пословног и иновационог амбијента. Укратко – Програм економског опоравка има за циљ да изгради снажнију, отпорнију и праведнију економију Црне Горе која засигурно мора бити суштински боља од ове коју смо наслиједили.

Јасно је колико је тежак посао пред нама. Наравно, Влада Црне Горе има политичку вољу да се бори са наведеним економским аномалијама што је до сада показала конкретним дјелима. Упркос рецесији и наслијеђеној неповољној ситуацији у јавним финансијама, одлучним резовима у непотребној потрошњи која је карактерисала претходне буџете, постигли смо значајне резултате: нисмо повећали порезе, социјална давања нису смањена, док су нека чак и повећана, плате и пензије су остале на истом нивоу а грађане и привреду смо сачували од нових намета. Црногорски грађани и привредници добро памте ранија констатна повећања ПДВ-а, увођење кризног пореза, бројних парафискалних намета па чак и такси за СИМ картице и електрична бројила. Ова Влада није уводила сличне мјере иако је данашња ситуација многоструко сложенија него у годинама када су претходне Владе уводиле овакве намете. Вриједно је напоменути и чињеницу да је нова Влада у кратком року усвојила два велика пакета мјера за подршку привреди и грађанима у борби против економских посљедица Цовид пандемије. Преко 320 милиона еура је инвестирано у мјере које су помогле да се очувају радна мјеста кроз субвенционисање зарада у оквиру угрожених дјелатности. Додатно, кроз конкретну новчану подршку и умањење рачуна за електричну енергију помогли смо рањиве категоријае становништва (укупно скоро петину грађана Црне Горе). Не мање важно, Влада је покренула снажну подршку у дијелу стимулативних олакшица за ново запошљавање радника са Завода за запошљавање.

Додатна пажња борби против сиромаштва посвећена је буџетом за 2021. годину који има наглашену социјалну димензију. Влада је увела универзални дјечји додатак за дјецу узраста до 6 година, и обезбиједила бесплатне уџбенике за све основце. Ово је заиста најбоља инвестиција у економску будућност Црне Горе јер је образовање и снажнија брига о дјеци кључ друштвеног опоравка наше земље.

Повећањем минималне нето зараде на 250 ЕУР, са досадашњих 222 ЕУР, Влада је показала да жели креирање социјално инклузивног друштва и смањење екстремних разлика у дохотку. У оквиру Министарства финансија и социјалног старања, основана је Дирекција за социјалну правду, која ће бити надлежна за праведну и закониту расподјелу помоћи најугроженијим грађанима. За разлику од наших претходника, средства из буџетске резерве, ова Влада никада није и неће користити за личне и партијске интересе којима су се индиректно куповали избори, већ ће подршка државе усмјерена на оне којима је најпотребнија. А таквих су нам претходне Владе оставиле нажалост много. Влада је такодје иницирала и израду Закона о измирењу обавеза према бившим радницима из рударске и металске индустрије, а све у циљу исправљања учињене неправде од стране претходних Влада.

У контексту лимитираности црногорске монетарне политике коју спроводи Централна банка Црне Горе, на пораст цијена основних животних намирница Влада је дјеловала промптно предузетим мјерама ради заштите најугроженијих, у мјери могућег: ограничила је цијену бијелог пшеничног хлеба, смањила ПДВ на јаја (са 21% на 7%), и дала препоруке о ограничењу трговачких маржи. Такође, Влада је подијелила значајне количине уља најугроженијим грађанима. Наравно, знамо да то није довољно; у наредном периоду Влада ће кроз креирање социјалних програма за поједине категорије становништва наставити да пружа подршку материјално угроженим грађанима. Истовремено, израда транспарентног социјалног картона је Владин приоритет.

Свакако, кључну подршку социјалној политици Владе даће очекивани привредни раст у 2021. години, који су индуковани сјајним резултатима туристичке сезоне на које смо посебно поносни. Мало ко је прије само пар мјесеци вјеровао у Владине већ постигнуте пројекције о реализацији туристичке сезоне, након катастрофе која је одлукама претходних власти прошле године задесила наш туризам. Успјешна туристичка сезона, у још једној пандемијској години, главни је покретач привредног раста Црне Горе. Ови резултати показују како се, захваљујући паметним и правовременим одлукама Владе може реализовати снажан опоравак црногорске привреде који нам је сада добра база за даљу подршку социјалној и економској политици Владе.

Према до сада доступним подацима, реализација буџета за прво полугодиште премашила је планове; депозити у банкарском сектору (као добар одраз кретања у туристичкој сезони и привреди уопште) на крају јула ове године су били на историјском максимуму и за 12% већи у односу на крај јула 2019. Зато ће банкарски сектор у наредном периоду бити наш главни партнер у стабилизацији, опоравку и развоју привреде, измедју осталог и кроз Кредитно гарантни фонд, на чијем активирању активно радимо, као и кроз праведнија и ефикаснија улагања од стране Инвестиционо развојног фонда, који је у претходном периоду служио партијским интересима раније владајуће структуре која је немилице трошила финансијске ресурсе ИРФ-а због чега су његови домети у контексту пружања подршке привреди данас смањени.

Влада има одлучну политичку вољу, неопходно знање и јаку дисциплину за борбу против сиромаштва и неједнакости кроз динамичнији економски развој и праведнију социјалну политику. Повећање животног стандарда и брига о социјално рањивим категоријама су од почетка мандата историјски задатак нове Владе. Тако ће и остати! Бар док онај број у ризику од сиромаштва са почетка овог текста на сведемо на онај у Чешкој!

За спровођење неспорно тешких реформских мјера требаће нам много заједничког рада, међусобног повјерења, разумијевања, напора и одговорности. Морамо тежити кохезији у Црној Гори која једоставно више никада не смије бити држава у којој је сваки четврти грађанин у ризику од сиромаштва. Новостворена вриједност мора бити праведно расподијељена како би омогућили дугорочно бољи животни стандард свих грађана Црне Горе. То је наша обавеза према свим грађанима Црне Горе коју морамо испунити по сваку цијену.