Циљ финансијска подршка развоју и јачању предузећа

Објављено: 20.05.2021. 11:42 Аутор: Министарство економског развоја

Подгорица, (МИНА-БУСИНЕСС) – Кредитно-гарантни фонд, чије је оснивање Влада планирала у оквиру мјера подршке привреди за други квартал, требало би да омогући финансијску подршку развоју и јачању предузећа, како би комерцијалне банке могле да креирају и понуде повољније кредитне линије.

Министар економског развоја, Јаков Милатовић, је на радном састанку са представницима Министарства финансија и социјалног старања и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), поводом оснивања кредитно-гарантног фонда, казао да су на ту идеју дошли након интензивног разговора са привредном заједницом, која је више пута наглашавала да је управо то једна велика потреба Црне Горе.

„У тренуцима велике кризе, каква је тренутна, чини ми се да је недостатак кредитно-гарантне шеме или фонда показао додатно један институционални недостатак који је Црна Гора имала када је у питању приступ повољном финансирању“, рекао је Милатовић.

Он је навео да су банке, кроз повећање ризика у цјелокупној економији, недовољно одговориле на кредитне захтјеве привреде.

„Управо су институције, попут кредитно-гарантног фонда или шема, биле неопходне да помогну привреди и банкама да се дође до рјешења у оквиру којег би привреда имала приступ повољнијем финансирању у оквиру временског периода у којем имамо повећани системски ризик“, објаснио је Милатовић.

Он је саопштио да је партнер Влади на том пројекту Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), која ће подржати кредитно-гарантни фонд и шеме у дијелу техничке помоћи.

„Надам се да ће сарадња између ЕБРД-а и Владе дати врло брзо један опипљив резултат у дијелу креирања кредитно-гарантног фонда и шема на задовољство привреде, у дијелу лакшег приступа финансирању од комерцијалних банака“, додао је Милатовић.

Он је навео да је Црна Гора до сада била можда чак и једина земља у региону која није имала кредитно-гарантну шему и фонд.

Милатовић сматра да ће кредитно-гарантни фонд одговорити потребама привреде у актуелној коронавкризи, али и да ће омогућити да Црна Гора буде боље припремљена за сваку наредну кризу која буде долазила.

Шеф ЕБРД канцеларије у Подгорици, Јаап Спреy, казао је да мала и средња предузећа понекад нијесу била у могућности да обезбиједе финансирање и кредитирање.

„Тренутно видимо да постоји потреба да подржимо мала и средња предузећа да имају бољи приступ финансирању. Банке у Црној Гори јесу прилично ликвидне, али у исто вријеме видимо да постоји мањак информација о томе како предузећа дјелују и функционишу“, рекао је Спреy.

С обзиром да је коронакриза и даље присутна, све то, како сматра Спреy, чини да банке чекају и да желе да са што мање ризика наставе да подржавају приватни сектор.

Спреy је рекао да је у том дијелу кредитно-гарантни фонд добар корак.

„Мислимо да је пуно боље мобилизовати средства која су на располагању у банкарском сектору, умјесто да добијамо више кредита од међународних финансијских институција и усмјеравамо те кредите у Инвестиционо-развојни фонд (ИРФ), који вјероватно није спреман за управљање тако великим пакетом кредита намијењих приватном сектору“, додао је Спреy.

ЕБРД је, за потребе пројекта, ангажовала међународног консултанта Цримсон Цапитал, који ће, током прве фазе, помоћи у одређивању главних спецификација и захтјева за кризне гарантне шеме.

У овој фази ће бити развијен план дизајна, структуре, имплементације и операционализације кризне гарантне шеме и кредитно-гарантног фонда, а све на бази ранијег искуства Цримсон Цапитала.

Руководилац консултантског тима, Мицхаел Голд, рекао је да је циљ да се креира гарантни фонд уз помоћ најбољих пракси из цијелог свијета, а које ће се примијенити у контексту Црне Горе, како би се побољшао приступ финансирању предузећа која су погођена кризом.

„Мали бизниси, генерално у свијету, имају проблеме у финансирању. Предузећима, која немају пуно искуства у добијању кредита или немају пуно имовине да понуде као колатерал, тешко је да дођу до финансирања. И ту долази кредитно-гарантни фонд који пружа дјелимичну гаранцију за покривање неких ризика, што банкама даље олакшава одлучивање“, објаснио је Голд.

Он је рекао да су многе банке ликвидне и да имају средстава, али је питање како да их усмјере у предузећа и помогну им да преживе кризу, да расту и крерају више радних мјеста.

„Надамо се да ћемо најбоље што можемо осмислити фонд који ће помоћи компанијама да дођу до финансирања, преживе и постану конкурента“, казао је Голд.

Он је закључио да кредитно-гарантни фонд може у наредним годинама бити добар инструмент Црне Горе за подршку приватном сектору.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?