Како помоћи дјеци да боље читају, разумију прочитано и јасније изражавају своје мисли? О овим питањима разговарале су представнице осам европских земаља на онлајн састанку организованом у оквиру иницијативе Конзорцијума институција за развој и истраживање у образовању у Европи (ЦИДРЕЕ), посвећеном унапређивању читалачких и језичких вјештина ученика и ученица.

Састанку је присуствовало 17 представница из осам земаља, а Завод за школство Црне Горе представљала је Биљана Ћулафић, наставница црногорског-српског, босанског, хрватског језика и књижевности у ЈУ Основној школи „Павле Ровински“ у Подгорици.

Повод за разговор били су резултати међународног ПИСА истраживања, који указују на изазове у развоју читалачке писмености у бројним европским земљама. Учеснице су размјењивале искуства о томе зашто ученици и ученице имају потешкоћа у читању и разумијевању текстова, шта може допринијети бољим резултатима и како настава може више подржати развој ових вјештина.

Као неке од изазова издвојиле су промјене у друштву, све већи утицај дигиталних технологија и посљедице пандемије коронавируса. Биљана Ћулафић посебно је нагласила значај знања, компетенција и мотивације наставника и наставница, истичући да њихова улога може бити веома важна у подстицању дјеце да читају, разумију и критички промишљају о ономе што прочитају.

Посебна пажња посвећена је говорним вјештинама, које представљају важну основу за учење читања и разумијевање сложенијих текстова. Ћулафић је указала на то да дјеца имају све мање прилика за непосредну комуникацију, разговор и размјену мишљења, како у породици тако и у школи, док све више времена проводе уз дигиталне уређаје.

Учеснице су истакле да је за развој говора и језика важно да дјеца од најранијег узраста имају довољно прилика да разговарају, постављају питања, слушају друге и слободно изражавају своје мисли. Због тога је посебно важно подстицати непосредну комуникацију у породици и образовним установама, нарочито у предшколском узрасту и првим разредима основне школе, уз пажљиво и примјерено коришћење дигиталних уређаја.

Једна од кључних порука састанка била је да развој читалачке писмености није само задатак наставника и наставница језика. Сви предмети пружају прилику да дјеца уче како да читају, разумију и тумаче различите текстове, повезују информације и самостално долазе до закључака. Зато је важно да наставници и наставнице у свим областима наставе подстичу ове вјештине и имају подршку у њиховом развијању.

Учеснице су оцијениле да постојећи предметни програми представљају добру основу за учење, али су указале и на потребу њиховог даљег унапређивања. Размјена искустава показала је да је за боље резултате потребно повезати квалитетне наставне програме са континуираном подршком наставницима и наставницама и стварањем окружења у којем се читање, разговор и учење подстичу сваког дана.

Развој читалачких и језичких вјештина важан је не само за успјех у школи већ и за свакодневни живот. Дјеци помаже да разумију информације, изразе своје мишљење, уче самостално и активно учествују у друштву. Зато је његовање читања и језика заједнички задатак и породице, и школе, и заједнице у цјелини.