ЦРНА ГОРА НАПРАВИЛА ВЕЛИКИ ИСКОРАК У БОРБИ ПРОТИВ СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ: НЕФОРМАЛНА ЕКОНОМИЈА ПАЛА СА 20,6% НА 12,4% БДП-а

Кључни налази новог Ipsos истраживања важна су потврда правца који је Министарство финансија поставило кроз Програм за сузбијање неформалне економије 2024–2026. године. Наиме, евидентирано је значајно мање рада „на црно“, више формалног запослења и одговорније понашање грађана и привреде, што је директан резултат спровођења политика за сузбијања неформалне економије. Обим неформалне економије међу регистрованим приватним предузећима и предузетницима смањен је са 20,6% БДП-а у 2022. на 12,4% у 2026. години, односно за 8,2 процентна поена.

Истовремено, резултати показују да промјена није остварена само на папиру, она се види на тржишту рада, у понашању грађана и у односу привреде према ризику неформалног пословања.

Највидљивија промјена остварена је у области формалног рада што за Министарство финансија представља  један од најважнијих ефеката спроведених политика јер више запослених у формалном систему значи већу сигурност радника, бољу заштиту њихових права и снажнију основу за одржив економски раст.

Напредак је остварен у свим дјелатностима, а највеће смањење неформалне економије забиљежено је у грађевинарству и угоститељству. Охрабрује податак и да се мијења понашање грађана. Удио запослених који често или увијек користе платну картицу повећан је са 18% на 43%, док је удио грађана који траже фискални рачун када им није издат порастао са 36% на 43%. Још снажнији сигнал представља податак да би 81% запослених изабрало посао са уредно плаћеним порезима и доприносима чак и уз нижу зараду, у односу на 75% у 2022. години.

Истовремено, неформално пословање данас се доживљава као знатно већи ризик. Удио предузећа која вјероватноћу откривања неформалног пословања процјењују на више од 50% повећан је са 33% на 67%. Процјена вјероватноће кажњавања одговорног лица порасла је са 44% на 80%, а вјероватноће наплате изречене казне са 42% на 77%.

Остварени резултат показује да сузбијање сиве економије даје резултат када се спроводи кроз континуиране и међусобно повезане мјере, од пореске дисциплине и надзора, преко формализације рада, до дигитализације и безготовинских плаћања.

Истовремено, Министарство финансија јасно препознаје простор за даље дјеловање, у областима које биљеже највеће  вриједности индекса неформалне економије у 2026. години, а то су саобраћај и пољопривреда, док је регионално највећа вриједност евидентирана на сјеверу 17,5%, а најнижа у централном региону 11,3%, који је истовремено остварио и највеће смањење у односу на 2022. годину.

Управо зато нови Програм за сузбијање неформалне економије 2027–2029. године представљаће још одлучнији корак у овом процесу. Приоритети ће бити даље смањење простора за неформално пословање, јачање пореске дисциплине, заштита запослених, дигитализација и безготовинска плаћања, снажнији инспекцијски надзор и стварање једнаких услова за све учеснике на тржишту.

Према прелиминарним подацима, реализација активности Програма за сузбијање неформалне економије 2024–2026. године до краја ове године биће близу 80%, уз укљученост свих релевантних институција и заинтересованих страна и у складу са захтјевима Европске комисије и обавезама из Реформске агенде.

Дакле, иако је направљен велики корак ка формалнијој економији, циљ остаје исти а то је да формално пословање мора бити правило, правила морају бити једнака за све, а одговорно пословање мора бити стандард црногорске економије.