Црна Гора: Завршна изјава чланова Мисије за 2025. годину у вези са Чланом IV

Завршна изјава описује прелиминарне налазе запослених ММФ-а на крају званичне посјете (или „мисије“), у већини случајева земљи чланици. Мисије се спроводе као дио редовних (обично годишњих) консултација у складу са Артицле ИВ Оснивачког уговора ММФ-а, у контексту захтјева за коришћење ресурса ММФ-а (позајмица од ММФ-а), као дио разговора о програмима који су под мониторингом запослених ММФ-а, или су дио других мониторинга економских догађаја од стране запослених ММФ-а.

Надлежни органи су сагласни са објављивањем ове Изјаве. Ставови изражени у овој Изјави су ставови запослених ММФ-а и не морају нужно да одражавају виђења Одбора извршних директора ММФ-а.  На основу прелиминарних налаза ове мисије, запослени ММФ-а ће припремити извјештај који ће, након одобрења менаџмента, бити представљен Одбору извршних директора ММФ-а на разматрање и одлучивање.

Подгорица – 26. септембар 2025. године: Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ), коју је предводио Srikant Seshadri, а коју су чинили Serhan Çevik, Amit Kara i Jiaxiong Yao, посјетила је Подгорицу током периода од 15. до 26. септембра и састала са предсједником Јаковом Милатовићем, министром финансија Новицом Вуковићем, гувернерком Централне банке Иреном Радовић, кабинетом предсједника Владе, посланицима Скупштине, државним званичницима, представницима приватног и финансијског сектора, академском и дипломатском заједницом. На крају посјете, Мисија је дала сљедећу изјаву:

Недавни развој догађаја и изгледи

Фаза економског опоравка након пандемије је сазрела. Економија се проширила у просјеку за неких 9 процената током периода 2021-2023. Овај снажан опоравак је покренут изразитим скоком међународног туризма, приливом миграната из Русије и Украјине, као и мјерама фискалног подстицаја. Међутим, економски раст је дошао на умјерени ниво на 3,2 процента у 2024. години, а последњи подаци указују на то да се креће око истог нивоа у првој половини 2025. Ови трендови упућују на то да је економија сада конвергирала ка свом продуктивном потенцијалу. Као што се види и у другим дјеловима региона, инфлација сада има узлазни тренд, дјелимично подстакнута растућим бруто зарадама. Након оштрог пада са врхунца који је износио 13 процената у 2022. години на само 1 проценат у септембру 2024, укупна инфлација се повећала на 4,6 процената у августу 2025, док је базна инфлација (искључујући кретање цијена хране и енергије) била на 3,7 процената.

Пројектовано је да ће раст остати око тренутних нивоа у средњорочном периоду, док ће се инфлација постепено смиривати. На основу наших пројекција из основног сценарија, економски раст је пројектован на 3,2 процента у 2025. години, у великој мјери заснован на прелиминарним индикацијама умјерене љетње туристичке сезоне. У овом тренутку се предвиђа да ће раст у периоду од 2026-2030. остати на сличним нивоима, што се поклапа са тренутном потенцијалном стопом раста економије. Очекује се да ће укупна инфлација остати повишена ове године, са мјесечним просјеком од 4 процента, успоравајући према 2 процента на средњи рок.

Фискални притисци се постепено повећавају. Ми пројектујемо да ће фискални дефицит општег нивоа државе порасти са 2,9 процената БДП-а из 2024. на 3,5-3,7 процената БДП-а ове године. Без свјежих мјера којима би се ограничила потрошња и повећали приходи, прогноза у основном сценарију је да ће фискални дефицит наставити да постепено расте, пребацујући 4 процента БДП-а до 2030. године. Ово је углавном због тога што ће дугорочни расходи за социјално старање (здравство и пензије) бити под притиском старења становништва, док су се и обавезе за војну потрошњу такође повећале. Пројектује се да ће однос дуга и БДП-а постепено расти на око 65 процената БДП-а до 2030. године, како буду расли фискални дефицити.

Екстерни дисбаланси се такође проширују. Очекује се да ће се дефицит текућег рачуна оштро проширити на око 18 процената БДП-а у 2025. години. Ово је усљед привременог пада извоза електричне енергије, индикација умјерености у туризму, као и значајног повећања потражње потрошача за увозном робом. Под претпоставком да ће се извоз електричне енергије повратити од 2026. и након тога, дефицит текућег рачуна ће се дјелимично ублажити у правцу нивоа од 15 процената БДП-а на средњи рок (што је веће од недавног просјека од 12,6 процената БДП-а). Дефицити текућег рачуна захтијевају пропорционалне приливе капитала како би били у потпуности финансирани. Да би Црна Гора повећала свој производни капацитет, а да притом не повећава дуг кроз додатно задуживање, Црна Гора треба да привуче приливе капитала кроз веће стране директне инвестиције (СДИ).

Фискална политика

Фискалну политику треба поново калибрирати, како би се прилагодила економским околностима које се мијењају. Како је напоменуто, пројектовано је да ће се фискални дефицити проширити у 2025. на 3,5-3,7 процената БДП-а. Надлежни органи су предузели охрабрујуће кораке како би надомјестили пад [прихода од] доприноса за социјално осигурање од усвајања Европа сад 2.0 (који смо ми процијенили на 1,6 процената БДП-а). Оне укључују промјене ПДВ-а, акцизних пореза и накнада од игара на срећу. Чак иако би ове мјере у потпуности надомјестиле пад код [прихода од] доприноса за социјално осигурање, није јасно да ли ће оне бити адекватне у будућности, како се други дугорочни расходи буду повећавали (како је претходно наведено). Поред тога, како се економија сада приближава свом тренутном продуктивном потенцијалу, настављање са инјекцијом фискалних подстицаја би довело до ризика да дође до подгријавања инфлаторних притисака. Стога се надлежним органима савјетује да имплементирају свјеже мјере како би обуздали расходе и повећали приходе. Ако би то урадили, то би такође помогло да се фискална позиција усклади са Законом о фискалној одговорности Црне Горе (којим се захтијева да дефицити не прелазе 3 процента БДП-а и да јавни дуг не буде већи од 60 процената БДП-а). Додатно, ово би било конзистентно са аспирацијама Црне Горе да се придружи еурозони након приступања Европској унији, које је циљано за 2028.

Ми препоручујемо да надлежни органи имају за циљ избалансирани примарни буџет. Како би се постигао овај циљ, надлежни органи би могли да: (i) ограниче стопу раста укупног фонда зарада јавног сектора; (ii) пажљиво елиминишу непродуктивна пореска изузећа; и (iii) уштеде очекиване приливе прихода који ће настати од давања концесије за модернизацију и управљање аеродромима у земљи. Међутим, у периоду након три наредне године, ове мјере неће више бити довољне како би се постигао избалансирани примарни буџет. До 2035. године, Црној Гори ће бити потребно додатних прихода у износу од 5-6 процената БДП-а како би покрила притиске на страни потрошње који произилазе из старења становништва, преузетих обавеза које се односе на одбрану и климатских промјена (видјети у наставку). Прикупљање тих ресурса ће захтијевати дубље структурне фискалне напоре, као што су: (i) реформа државног службеничког система, укључујући свеобухватну ревизију његове величине и структуре зарада; (ii) снажније повезивање старосне границе за пензионисање са очекиваним животним вијеком и спровођење пажљиве ревизије опција за пријевремено пензионисање; (iii) повећање ефикасности расхода за здравствену заштиту кроз унапријеђене процесе набавке љекова и издавања лијекова на рецепт, као и истраживање могућности за уштеде трошкова кроз спајање здравствених институција гдје је то изводљиво; (iv) боље циљање социјалних давања ка онима којима је то потребно кроз унапријеђену провјеру имовинског стања; и (v) снажење управљања јавним инвестицијама кроз добро дефинисање листе пројеката, гдје је њихов приоритет утврђен на основу њиховог економског поврата и поврата по друштво.

Унапријеђење Закона о фискалној одговорности и опереционализација независног фискалног савјета представљају тренутне приоритете. Снажнија усклађеност са Законом о фискалној одговорности ће захтијевати измјене како би се јасно и уско дефинисале изузетно ванредне околности под којима се он може привремено суспендовати. Закон би такође требало да укључи добро дефинисане временске рокове за корективне радње у таквим изузетним случајевима. Операционализација дуго одлаганог независног фискалног савјета, тако што ће одмах финализирати његови чланови, би побољшала праћење фискалног учинка и подржала фискалну одрживост стварањем механизма за транспарентно давање савјета и рана упозорења ако постоји ризик да фискални резултати крену изван плана.

Климатске промјене имају значајне економске импликације за Црну Гору. Земља је посвећена убрзавању своје транзиције ка нискоугљеничној економији и смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (за 55 процената до 2030. и за 60 процената до 2035. у односу на нивое из 1990. године), заједно са елиминисањем производње електричне енергије из угља до 2041. Очекује се да ће национална цијена за емисију угљеника (цијена коју загађивачи плаћају за емисије гасова са ефектом стаклене баште) повећаће се до нивоа у ЕУ. Иако се конкретни временски оквир за конвергенцију цијена за емисију угљеника и даље разматра, вјероватно ће ово на крају резултирати већим трошковима за домаћу електричну енергију. Црна Гора је такође јако изложена ризицима који су повезани са климатским промјенама – укључујући суше, шумске пожаре и поплаве – док с друге стране повећање броја становника у главном граду и приморском региону појачава притисак на водене ресурсе. Прилагођавање на ове ризике ће захтијевати инвестиције у инфраструктуру која је отпорна на климатске промјене.

Финансијски сектор

Банкарски сектор Црне Горе остаје генерално здрав. Индикатори капитала, ликвидности и квалитета активе су снажни. Кредитирање од стране банака према приватном сектору се брзо проширило, а цијене некретнина су нагло порасле, нарочито у посљедње двије године. То је подстакло Централну банку Црне Горе (ЦБЦГ) да повећа нивое капитала за банке, као одговарајућу мјеру за потребе предострожности. ЦБЦГ би требало да настави да прати ране знаке стреса – нарочито у сегментима готовинских кредита и кредита за некретнине – као и да одржава снажне супервизорске капацитете и спровођење прописа у области спречавања прања новца. Ми поздрављамо интеграцију Црне Горе у SEPA и TIPS Clone, јер ће то смањити трансакционе трошкове и оснажити финансијску интеграцију.

По нашем мишљењу Развојна банка Црне Горе (РБЦГ) би најбоље служила друштву тако што би задржала свој фокус на њен мандат који је имала раније. РБЦГ је историјски обављала функцију побољшања приступа кредитирању у одређеним секторима и регионима које сектор пословног банкарства није адекватно покривао. То је нарочито користан друштвени подухват и треба да буде и даље у средишту фокуса РБЦГ-а. Како би се избјегли потенцијални ризици по фискалну и финансијску стабилност, ми позивамо на изузетну обазривост када је у питању предложено проширење активности РБЦГ-а (као што су примање депозита и учешће у платном промету).

Како би испунила своју одговорност очувања финансијске стабилности, ЦБЦГ мора да остане оперативно независна и да буде адекватно кадровски попуњена. ЦБЦГ није само одговорна за регулацију и супервизију банака, већ је задужена и за макропруденцијалне политике, планирање у случају непредвиђених околности и заштите финансијског сектора од малигних утицаја као што је прање новца. Како и када се Црна Гора придружи Еурозони, ЦБЦГ ће такође преузети одговорности које се тичу монетарне политике. То ће захтијевати да ЦБЦГ остане оперативно независна и кадровски екипирана појединцима који имају специјализоване вјештине и релевантно искуство. Ми снажно позивамо на све актере да осигурају да се упражњене позиције на високом нивоу адекватно попуне што је прије могуће, у складу са Законом о Централној банци.

Структурне политике

Структурне политике треба да имају за циљ да унаприједе економску отпорност и да произведу већи квалитет економског раста. Туристичка понуда се може проширити у областима као што су еколошки сегменти и сегменти авантуристичког туризма, а истовремено учинити да земља буде привлачнија за дигиталне номаде. То би помогло у рјешавању све већих екстерних дисбаланса. Истовремено, генерално економско ослањање на туризам мора да се смањи кроз диверзификовање у областима као што су обновљиви извори енергије (с обзиром на њена природна богатства), као и кроз стварање привлачног и предвидљивог пословног окружења и за мала и средња предузећа (МСП) и стране директне инвеститоре. Економски раст постаје све више вођен потрошњом и мора се поново усмјерити према инвестицијама. Не само да ће бити потребне веће инвестиције у физичку и дигиталну инфраструктуру, већ ће и радна снага морати да се прилагоди сталним технолошким иновацијама како би се привукло више страних директних инвестиција. Тренутно су СДИ у Црној Гори у великој мјери концетрисане у некретнине и грађевинарство, чиме се наглашава потреба да се земља учини привлачнијом дестинацијом за инвестиције и у друге секторе. Економска интеграција са ЕУ може да помогне да се повећају и диверзификују извори СДИ, уколико буду пропраћени са спровођењем структруних реформи.

Треба поново успоставити уску везу између раста продуктивности и раста зарада. Програми Европа сад су остварили значајан напредак у формализовању „зарада на руке“ (непријављане исплате радницима у готовини). Процјењује се да су ови програми генерисали до једне трећине повећања формалне запослености у периоду 2021-2024. Побољшала се и финансијска инклузија, како је смањење „зарада на руке“ повећало приступ потрошачким кредитима. Важно је да се осигура да будући раст зарада прати раст продуктивности. У противном, постоји ризик да би се снажнији захтјеви за зарадама могли проширити на цијелу дистрибуцију зарада, што би могло да резултира поткопавањем конкурентности, као и спиралама повећања зарада и цијена. Послодавци су такође разумљиво забринути да би суштинске промјене радног времена могле додатно да ослабе везу између зарада и продуктивности и повећају њихове трошкове.

Статистички подаци

Методе за прикупљање примарних података о туризму треба да одговоре на услове који се мијењају. Тренутно ЦБЦГ израчунава приходе од туризма за потребе израде података о билансу плаћања. Она то ради на начин који је у потпуности конзистентан са ММФ-овом статистичком методологијом BPM6. Међутим, то укључује трансформацију изворних примарних података које обезбјеђују други органи (као што су Министарство туризма, МОНСТАТ и локалне туристичке организације), а који се односе на број посјетилаца, као и на трајање боравка и врсту смјештаја током њиховог боравка. Недавни развој догођаја указује на потребу за подацима са већим степеном детаља и детаљнијим методама како би се тачно направила разлика између туриста и миграната и повезаних расхода које се односе на њих. За побољшања која су потребна биће потребно одређено вријеме и координација, како би се иста реализовала. Подстичемо релевантне органе који су задужени за производњу примарних података да имплиментацију ових промјена поставе као висок приоритет и да на крају преузму надлежност за производњу података о туризму. У међувремену, треба наставити објављивање детаљних података о билансу плаћања.

Тим ММФ-а би хтио да се захвали надлежним органима и другим саговорницима на њиховом срдачном гостопримству, конструктивним и садржајним разговорима.