Црна Гора: Завршна изјава чланова Мисије ММФ-а о консултацијама за 2024. у вези са Чланом IV

Завршна изјава описује прелиминарне налазе запослених ММФ-а на крају званичне посјете (или „мисије“), у већини случајева земљи чланици. Мисија се спроводи као дио редовних (обично годишњих) консултација у складу са чланом IV Оснивачког уговора ММФ-а, у контексту захтјева за коришћење ресурса ММФ-а (позајмица од ММФ-а), као дио разговора о програмима који су под мониторингом запослених ММФ-а, или су дио других мониторинга економских догађаја од стране запослених ММФ-а.

Надлежни органи сагласни су са објављивањем ове Изјаве. Ставови изражени у овој Изјави су ставови запослених ММФ-а и не морају нужно да одражавају ставове Одбора извршних директора ММФ-а. На основу прелиминарних налаза ове мисије, запослени ММФ-а ће припремити извјештај који ће, након одобрења менаџмента, бити представљен Одбору извршних директора ММФ-а на разматрање и одлучивање.

Подгорица, 12. фебруар 2024: Тим за Црну Гору Међународног монетарног фонда (ММФ), који је предводио господин Srikant Seshadri, обавио је консултације у вези са чланом IV за Црну Гору у периоду од 29. јануара до 9. фебруара 2024. године.  На крају посјете, господин Seshadri је дао сљедећу изјаву:

Економски изгледи

Након снажног учинка у 2023, очекује се да ће раст бити на умјереном нивоу у 2024. години.  Економија ја имала снажан раст 2023, са процијењених 6 процената, како је туризам пребацио нивое из 2019. године, а прилив миграната наставио да подржава приватну потрошњу. Настављени су позитивни трендови на тржишту рада, гдје је дошло до повећања нивоа запослености и учешћа радне снаге.  Очекује се да ће раст туризма у 2024. бити на умјереном нивоу.  Уколико не буде било додатних нето прилива миграната, вјероватно да ће доћи и до успоравања раста потрошње. Стога се очекају да укупан економски раст буде на умјереном нивоу од 3,7 процената. Инфлација се спустила са свог највишег нивоа од 17,2 процената из 2022, на 4,3 у децембру 2023. године, па је тиме дошло до значајног смањења разлике у односу на инфлацију еуро зоне. Да ли ће се овај тренд наставити зависи од међународног окружења за цијене берзанских роба и од домаћих притисака на зараде. Екстерни дефицит текућег рачуна је нагло сужен на процијењених 11 процената БДП-а у 2023. години. Приливи страних дирекних инвестиција који иду у сектор некретнина су и даље доминанатан извор које се може идентификовати финансирања дефицита текућег рачуна. Како раст туризма буде достигао умјерене нивое, очекује се да ће се дефицит текућег рачуна вратити на свој историјски просјек од око 13 процената БДП-а на средњи рок.

Одржавање фискалне одрживости

• У 2023. је забиљежен фискални суфицит општег нивоа државе, који је углавном био заснован на једнократним факторима, док се повратак на дефиците очекује од 2024. године и даље. Снажан учинак пореских прихода који је настављен, привремена повећања непореских прихода, као и нижа потрошња од буџетиране су помогли да јавне финансије буду у суфициту у 2023. У 2024. се очекује фискални дефицит од око 3,5 процената БДП-а. Очекује се да уклањање ослобођања уведених током COVID-a и повољних стопа ПДВ-а, повећање акцизних пореза, као и већи приходи од игара на срећу дјелимично надомјесте повећање потрошње у буџету за 2024.
• Очекујемо постепено повећање јавног дуга на основу текућих политика. Пад јавног дуга са највећег нивоа од 107 процента БДП-а из 2020, на процијењених 62 процента у 2023. је потпомогнут пост-пандемијским економским опоравком, високом инфлацијом, као и коришћењем депозита који су акумулирани из високе емисије задужења у 2020. години. Како ови леђни вјетрови буду јењавали, а уколико не буде било додатних мјера за смањење фискалних дефицита, очекује се да ће се дуг постепено повећати у наредним годинама. Од 2022. је дошло до трајног губитка прихода усљед укидања доприноса за здравство и увођења неопорезивог дијела дохотка за порез на доходак физичких лица, као и због повећања расхода за социјалну заштиту. Ови фискални губици су дјелимично надомјештени већим приходима од доприноса за пензионо осигурање, ПДВ-а и пореза на добит правних лица, који се приписују већој приватној потрошњи и економском расту, као и реформама из 2022. године.
• Преузимање обавезе да се усидри дуг ће значајно оснажити средњорочни фискални оквир. Закон о буџету и фискалној одговорности Црне Горе већ дефинише горњи ниво односа дуга и БДП-а на 60 процената. Конвергенција ка овој горњој граници до 2028. (што је циљана година власти за приступање Црне Горе ЕУ) се може постићи одржавањем ненегативног примарног салда од 2026. надаље. Ми препоручујемо да снажна опредијељеност за сидрење дуга и стратегија надлежних органа о томе како се придржавати истог буду истакнуто укључени у Смјернице макроекономске и фискалне политике Владе које треба да се донесу и да буду поновљене у буџетској документацији током сљедећих година. По нашем виђењу, да би надлежни органи достигли примарни салдо до 2026. године, биће неопходно фискално прилагођавање од око 1,5 процената БДП-а. Даљи губици прихода и/или повећање структурних расхода подигли би потребан ниво фискалне консолидације за постизање овог циља. С обзиром на велике потребе за финансирањем које долазе у сљедећих неколико година (процијењене на 14 и 17 процената БДП-а у 2025. односно 2027. години), усвајање снажног фискалног сидра би сигнализирало да Црна Гора има вјеродостојан оквир за одговорно управљање својим јавним финансијама. Спремни смо да помогнемо црногорским властима у њиховим напорима да оснаже фискални оквир.
• Структруне фискалне реформе би подржале здраве јавне финансије. Социјалним трансферима треба управљати кроз боље усмјеравање права на накнаде ка онима који су најугроженији. Раст фонда зарада у јавном сектору треба обуздати у средњорочном периоду. У процес планирања јавних инвестиција треба у потпуности укључити као активне учеснике оне органе управе који су задужени за имплементацију капиталних пројеката. Тиме би се повећала ефикасност капиталног буџетирања и имплементација, тако да  највриједнији пројекти добију потребна средства.  Јачање капацитета недавно подијељене Пореске управе и Управе царина ће бити кључно за повећање фискалних прихода на најлакши могући начин. Успостављање потпуно функционалног Фискалног савјета и бољи надзор над предузећима у државном власништи (DP) тако да стварају мање укупно оптерећење за буџет, представљаће корисно надопуњавање фискалних напора Владе. ММФ је подржавао и наставиће да подржава црногорске власти кроз пружање развоја капацитета у овим и другим областима.

Очување финансијске стабилности

• Показатељи финансијске стабилности у цијелом систему изгледају здрави с обзиром на обилну ликвидност. Показатељи адекватности капитала, ликвидности и профитабилности банака у цијелом систему су високи, а неквалитетни кредити су наставили да опадају упркос повлачењу мјера подршке за ублажавање посљедица COVID епидемије и постепеној примјени строжијих стандарда за класификацију активе. Снажан опоравак економије након COVID-a и велики приливи депозита нерезидената, резултирали су рекордно високим растом депозита.  Истовремено, раст кредита приватног сектора је успорен, а однос кредита и депозита је опао. Упркос повећању активности у сектору некретнина, изложеност банака овом сектору је остала ограничена.  Све већи спред између каматних стопа на кредите и каматних стопа на депозите је подстакао снажне профите у банкарском сектору. Високи нивои ликвидности, висока тржишна концентрација у банкарском сектору, ограничене могућности за профитабилно кредитерирање, као и изазови за локалне депоненте да искористе веће приносе у иностранству или њихова „склоност давања предности домаћем тржишту (home bias)” вјероватни су покретачи ниских стопа на депозите. У том смислу, развој малопродајног тржишта државних обвезница би помогао да се обезбиједи диверзификација за штедише.
• Наставак детаљне контрола финансијског сектора од стране снажне и независне Централне банке би требало да помогне у управљању промјенљивим опсегом ризика. Смањење удјела кредита са варијабилном каматном стопом у укупним кредитима, што је подстакнуто смјерницама ЦБЦГ према банкама да зајмопримцима понуде опцију конверзије, помогло је у ограничавању ризичности кредитног портфеља. Поред тога, у складу са препоруком коју је подржао ММФ, ЦБЦГ је уклонила своју мјеру реструктурирања дозвољавајући банкама да из својих обрачуна регулаторног капитала искључе нереализоваране губитке по основу државних хартија од вриједности. Сврха тога је да супервизорски подаци адекватно одражавају тржишне реалности у смислу појачане дисциплине и отпорности банкарског система. Даље, биће важно да се пажљиво прати домаће задуживање кроз редовно извјештавање и анализу кретања кључних макропруденцијалних индикатора. Ово је од суштинског значаја како би макропруденцијалне политике биле добро осмишљене. Преостале одређене рањивости у банкарском систему захтијевају континуирано праћење од стране ЦБЦГ, а израда планова управљања у ванредним околностима треба да остане кључна област фокуса. Да би ЦБЦГ наставила да остварује све циљеве у оквиру својих овлашћења, одржавање независности и кредибилитета Централне банке је од врхунског значаја.
• Треба наставити са снажним напретком у усклађивању црногорских прописа и супервизорске праксе са међународним стандардима. Дигитализација и развој крипто имовине и fintech иницијатива треба да буду праћени правним оквиром који је усклађен са новим смјерницама тијела која постављају стандарде као што су Базелски одбор за супервизију банака, Одбор за финансијску стабилност (FSB), Европска централна банка (ECB) и Радна група за финансијске мјере у борби против прања новца и финансирања тероризма (FATF). Потребни су одговарајући супервизорски капацитети за разумијевање комплексних глобалних ризика повезаних са таквим иновацијама. Иако потенцијални ризици повезани са великим приливима у сектору некретнина не представљају непосредне ризике по банкарски системи повезане са задуженошћу, они захтијевају пажљиво праћење из перспективе спријечавања прања новца.  Имплементација практичног и потпуно оперативног оквира за спријечавање прања новца и финансирања тероризма заснованог на ризику је од суштинског значаја.

Подршка економској диверзификација и учешће женске радне снаге

• Економска диверзификација је значајна за смањење осјетљивости Црне Горе на економске шокове.  Побољшање инфраструктурне повезаности, подстицање туризма на сјеверу и даље ширење на тржишне нише у туризму, може диверзификовати сектор турзима, уз потпуније коришћење компаративних предности Црне Горе. Изван сектора туризма, Црна Гора би требала да искористи своја природна богатства у хидро, соларној и енергији вјетра, повећавајући производњу и извоз енергије, а истовремено помажући у постизању климатских циљева земље. У том погледу, унапријеђене праксе управљања јавним инвестицијама ће бити кључне како би се обезбиједило да се приоритет даје јавним инвестицијама у физичку и дигиталну инфраструктуру које имају висок степен поврата на инвестиције. Коначно, учинковите политике за смањење неформалности ће помоћи код стварања окружења који погодује сектору малих и средњих предузећа, омогућујући му да има користи од присутности квалификоване радне снаге миграната који су у земљи.
• Учешће жена у радној снази је неискоришћени мотор раста. Јаз у учешћу мушкараца и жена у радној снази од 14 процентних поена је висок и ако се смањи може довести до значајних макроекономских добитака. Подизање учешћа жена у радној снази на трећи квартил сусједних земаља би могло да повећа БДП за 6 процентних поена. Жене су недовољно заступљене у запошљавању и мање су плаћене у већини сектора економије. Недавне пореске реформе за повећање прогресивности вјеројатно су допринијеле смањењу родних разлика у запошљавању. Неплаћени рад старања/његе других лица представља значајну препреку за учешће жена у радној снази и њиме се може позабавити кроз унапријеђење приступа приступачним и достпуним висококвалитетним услугама његе/старања о дјеци. Такође би требало обратити пажњу на релативно низак упис и дипломирање жена у STEM (наука, технологија, инжењерство и математика) областима, успркос генерално већем успјеху жена у образовним постигнућима. На крају, добродошли су недавни напори за увођење родно осјетљивог буџетирања - његово продубљивање може додатно побољшати расподјелу ресурса и креирање политике за смањење родних неједнакости.

Мисија би хтјела да се захвали црногорским органима и другим саговорницима на њиховом срдачном гостопримству, ангажованим разговорима и продуктивној сарадњи.