Државна секретарка Дешић: „Предвиђена обавеза локалних самоуправа о доношењу локалних планова социјалне и дјечје заштите

„Стратегијом развоја система социјалне и дјечје заштите за период од 2018 - 2022. године предвиђена је обавеза јединица локалних самоуправа да донесу локалне планове социјалне и дјечје заштите и у складу са Правилником о висини средстава за развој, односно финансирање услуга социјалне и дјечје заштите и критеријумима за њихову расподјелу, међу којима спада и услуга дневног боравка, да испуне критеријуме за расподјелу средстава“, саопштила је државна секретарка у Министарству рада и социјалног старања Едина Дешић пред Одбором за људска права и слободе на тему: „Рад дневних центара за дјецу са сметњама у развоју и особе са инвалидитетом у Црној Гори“.

Она је казала да и поред апела Министарства, тек крајем 2021. године је свега неколико локалних самоуправа израдило локалне планове социјалне и дјечје заштите који нијесу благовремено усвојени и достављени Министарству у односу на рокове у којима би Министарство могло планирати средства у Буџету за 2022.годину. Додатно,  ниједан од усвојених локалних планова не испуњава све услове прописане Правилником.

„Измјенама и допунама Закона о социјалној и дјечјој заштити прописано је да су дјеца и млади са сметњама и тешкоћама у развоју ослобођени учешћа, а средства за услуге дневног боравка за ове кориснике у потпуности обезбјеђују држава и локална самоуправа. Примјена наведеног почиње 1.октобра 2022. године“, навела је Дешић.

Поред услуге које пружају дневни центри, дјеца са сметњама и тешкоћама у развоју могу користити права из основних материјалних давања из области социјалне и дјечје заштите: додатак за његу и помоћ, личну инвалиднину, помоћ за васпитање и образовање, при чему ово право подразумијева трошкове смјештаја и превоза у установу.

Дешић је додала да због епидемиолошке ситуације која је у извјештајном периоду ограничила рад дневних центара није било могуће спровести активности којом би се интензивирала сарадња између Министарства просвјете и Министарства рада и социјалног старања, која претпоставља јасно дефинисање стандарда рада и процес финансирања дневних центара у циљу њихове све веће подршке инклузивном образовању.

„У вези са препоруком која се односи на интезивирање сарадње са невладним организацијима у смислу уступања просторија, возила и других техничких ресурса невладиним организацијама које би шириле лепезу додатних услуга и како би се повећао обухват корисника, напомињемо да Министарство рада и социјалног старања нема надлежност управљања наведеним ресурсима Дневних центара, имајући у виду да је њихов оснивач општина“, истакла је државна секретарка. 

Она је казала да препоруку која се односи на ревидирање стандарда и евалуацију рада дневних центара у протеклом периоду није било могуће спровести. Наиме, због епидемиолошке ситуације дужи период центри нијесу радили, а за дјецу су биле организоване онлине активности. Из ових разлога обухват дјеце, опсег и квалитет рада нису спровођени у складу са постојећим стандардима.

„У вези са препоруком обезбјеђивања услова да у дневним центрима не буде мијешања мале дјеце са сметњама у развоју и младих одраслих особа напомињемо да је код пружалаца услуге дневни боравак за одрасла и стара лица са инвалидитетом који услугу пружају само овој рањивој категорији испуњен овај стандард, а код дневних центара који су добили лиценцу за пружање услуге и за одрасла и стара лица са инвалидитетом, корисници услуге (27+) су физички одвојени од дјеце и младих са сметњама и тешкоћама у развоју“, додала је Десшић.

• Када је ријеч о закључцима Одбора, државна секретарка информисала је чланове Одбора сљедеће:

• У вези са Закључком Одбора за људска права и слободе који се односи на успостављање регистра особа са инвалидитетом, обавјештавамо вас да је у току спровођење пројекта са УНДП “Јединствено тијело вјештачења” у вриједности око 1 мил. еура, а који има за циљ успостављање јединственог тијела за утврђивање инвалидитета и јединствених националних критеријума за утврђивање инвалидитета. Ради се о комплексном пројекту који укључује пет области (социјална заштита, запошљавање, пензијско инвалидска и борачка заштита и просвјета), а од чије реализације директно зависи коришћење разних права за око 50.000 грађана и њихових породица. Реформом треба да се суспендује око 30 постојећих комисија и успостави јединствено тијело (Завод) које би вјештачило по новој, јединственој, националној методологији за све области. Када Завод буде формиран, исти треба да успостави и јединствени регистар особа са инвалидитетом.

• У вези закључка Одбора који се односи на интензивирање сарадње између Министарства просвјете и Министарства рада и социјалног старања напомињемо да Министарство просвјете уз подршку УНИЦЕФ-а реализује програм „Ка практичним ученичким и наставничким инклузивним компентенцијама, а који се односи на додатну стручну подршку за дјецу са посебним образовним потребама и сарадњу вртића/основних  школа и дневних центара. И у том правцу можемо да констатујемо да сарадња између два ресора несметано функционише у овом тренутку.

• Када је у питању сарадња Министарства рада и социјалног старања са невладиним организацијама, истичем да ми већ имамо успостављени сарадњу са представницима цивилног сектора и сматрамо их стратешки важним партнером у овој области. Имајући у виду да невладине организације чине значаја проценат пружалаца услуга, ово Министарство намјерава да додатно унаприједи сарадњу и подржи НВО у правцу пружања услуга корисницима. Министарство издваја новчана средства на годишњем нивоу за финансирање пројеката од јавног интереса, међу којима су и пројекти  који се односе на заштиту лица са инвалидитетом и дјецу и младе са сметњама и тешкоћама у развоју. За финансирање пројеката у области заштита лица са инвалидитетом за 2022. годину опредијељено је 430,000 еура. Нови ресорни министар је упознат са кашњењем јавних позива за додјелу ових средстава и већ је дат налог да се убрзају активности како би НВО у што скоријем року био у могућности да пружа услуге корисницима.

• 5. и 6. У вези са препоруком која се односи на квалитет рада дневних центара и ревизије постојећих стандарда за пружање услуге, Министарство је у новембру 2019. године донијело Правилник о ближим условима за пружање и коришћење, нормативима и минималним стандардима услуга подршке за живот у заједници. Такође, за наредну годину планирано је доношење новог Закона о социјалној и дјечјој заштити након чијег усвајања ће се радити и на измјенама и допунама подзаконских аката. Министарство је од Завода за социјалну и дјечју заштиту затражило анализу подзаконских аката којима се прописују услови за пружање и коришћење, нормативи и минимални стандарди за услуге, као и предлоге за унапређење стандарда, а сходно законом прописаним надлежностима Завода. С тим у вези, након измјене нормативног оквира омогућиће се да услугу дневног боравка користе дјеца до 18 година, а лица старија од 18 година ће бити физички одвојена.
• Напомињемо да је Министарство рада и социјалног старања посвећено наставку и интензивирању процеса деинституционализације за сву дјецу и да континуирано ради на развоју хранитељства, са посебним акцентом на специјализовано хранитељство, као и на развоју малих групних заједница у том правцу ћемо радити да до краја ове године донесемо Стратегију деинституционализације и развоја услуга за живот у заједници, као и Стратегија развоја система социјалне и дјечје заштите за период од 2023. до 2027. године.

• Завод за социјалну и дјечју заштиту у континуитету прати рад дневних центара/боравака за дјецу и младе са сметњама и тешкоћама у развоју, у сходно својим надлежностима припрема годишње извјештаје о њииховом раду.

Дешић је закључила да ће новоформирано Министарство рада и социјалног старања настојати да убрза реформу система социјалне и дјечје заштите у складу са препорукама Комитета УН за права дјетета и међународним стандардима.