Етичка повеља

Овај чланак садржи листу докумената

На основу члана 14 Закона о академском интегритету ("Службени лист ЦГ", број 17/19) Етички комитет, на сједници од 23. априла 2021. године, донио је

 ЕТИЧКУ ПОВЕЉУ 

Циљ Етичке повеље

Члан 1

            Циљ ове повеље јесте очување, унапређење, заштита и промоција академског интегритета и превенција од свих облика кршења академског интегритета у складу са Законом о академском интегритету ("Службени лист ЦГ", број 17/19).

            Етичка повеља је скуп начела, смјерница и правила којима се промовишу људске, интелектуалне и академске слободе, као и одговорно остваривање права у научном, наставном, умјетничком и стручном раду. Повеља обухвата  етички оквир који садржи кључне вриједности којима  се установе високог образовања морају руководити у својој дјелатности, као и начела и смјернице за поштовање и остваривање академског интегритета.

            Ова повеља обавезује све чланове академске заједнице коју чини академско особље одређено посебним законом и студенти.

Етички оквир

Члан 2

            Високо образовање и научноистраживачка дјелатност као основне дјелатности установа високог образовања и научноистраживачких установа (у даљем тексту установа), морају се обављати уз поштовање  етичких вриједности. Етички оквир обављања тих дјелатности чини:

            1) Тежња за истином у потрази за знањем у којој  кључну улогу имају установе. Она подразумијева критичко размишљање које истовремено испуњава захтјеве интегритета.

            2) Слобода предавања и истраживања саставни је дио академске слободе. То је неопходна претпоставка остваривања тежње за истином у образовању и науци. То захтијева и независност у односима са професионалним контактима и партнерима. Обавеза је установе и сваког члана академске заједнице да поштује ову слободу.

            3) Преданост и одговорност према академској заједници, друштву и животној средини произлазе из јавног мандата повјереног установама. Академска слобода иде заједно са одговорношћу према заједници у којој су установе заинтересоване стране. Члан академске заједнице користи ресурсе установе при чему предност имају основни циљеви, мисија и јавна сврха оснивања и постојања установа.

            4) Поштовање појединца поставља установама задатак да заштите свакога ко доприноси њиховој образовној и истраживачкој мисији, било као заинтересована страна или као субјект. То захтијева праведан однос према различитим члановима академске заједнице, укључујући људе рањиве по било ком основу.

Начела и смјернице за професионално понашање

Члан 3

            Етички оквир наведен у претходном члану произлази из природе и циља дјелатности које установе обављају, као и дужности и права која важе за све чланове академске заједнице. На њему се заснивају и из њега произлазе  одређена начела и смјернице за понашање чланова те заједнице (чл. 4 до 11 ове повеље). 

Начело објективности 

Члан 4

            Трагање за истином у складу с начелом објективности није могуће без критичког размишљања. Установе подстичу дискусију и расправу о знању које стварају и преносе.

            Стварање и преношење знања захтијева компетентност, критичко посматрање чињеница, експериментисање, упоређивање и супротстављање гледишта и релевантних извора као и отвореност за иновације и креативност. То у великој мјери зависи од метода и поступака који гарантују објективност, непристрасност и аутентичност. Изношење и заступање различитих мишљења представља значајан допринос потрази за истином, без икаквог искључивања изражавања критичких ставова и уз истовремено поштовање мишљења појединца.

            Предрасуде и пристрасност било које врсте не смију да утичу на објективност у академским, истраживачким, административним, пословним и управљачким дјелатностима чланова академске заједнице.

Начело академске честитости

Члан 5

            Академска честитост заснива се на самосталности и личном интегритету у научном, образовном и стручном раду, као и поштовању туђег рада и дјела.

            Бављење образовним радом и научним истраживањем захтијева интегритет који се одражава у потрази за знањем члана академске заједнице, у тумачењу и примјени резултата и у структурирању његовог или њеног истраживања. Овај захтјев забрањује било који облик фалсификовања података и плагијаризма. Рад (научни, стручни или умјетнички) за који надлежни орган утврди да је плагијат сматра се ништавим, као и оцјене, награде, звања и титуле које је било које лице стекло на основу таквог рада. И други облици кршења академског интегритета утврђени законом и општим актом установе супротни су начелу честитости. Задатак је чланова академске заједнице да  јачају моралну осуду и одговорност (поред постојеће правне одговорности) када је у питању плагијаризам и други облици кршења академског интегритета.

            Допринос било кога ко је учествовао у конципирању, планирању и извођењу истраживачког пројекта или садржаја одређеног облика наставе биће препознат у духу правичности. На исти начин, студенти морају јасно назначити допринос других у њиховом раду.  Установа је дужна да у току трајања студија, а посебно на почетку прве године свих нивоа студија које организује упозна студенте са правилима академског интегритета, правилима за коришћење радова других аутора, односно правилима цитирања и навођења тих радова.

Начело слободе у настави и истраживању

Члан 6

            Установе гарантују академску слободу наставе и истраживања у оквиру поља наставе или сектора дјелатности које је дефинисала установа. Ова слобода је од суштинског значаја за развој, размјену и пренос знања, као и за иновације и креативност.

            Академска слобода рађа и одређене обавезе. Она се остварује у складу са законима, прописима о студирању, предвиђеним дужностима и надлежностима. У областима практичне наставе узимају се у обзир и специфична ограничења професионалне стручности. Вршење академске слободе подлијеже вриједностима ове повеље и стандардима који из ње произлазе.

            Академска слобода је уско повезана са индивидуалном независношћу и интегритетом. Прихватање поклона, услуга или других погодности је неспојиво са том независношу и интегритетом. Уколико је то дозвољено законским и другим прописима, мора се поштовати обавеза транспарентности.

            Члан академске заједнице дужан је да обавијести установу о чињеницама или ситуацијама које би могле показати повезаност интереса или створити сукоб интереса, било материјалне или нематеријалне природе.

            Сваки појединац који је члан академске заједнице подлијеже у свом раду обавези лојалности установи.

Начело одговорности

Члан 7

            Установе су одговорне за свој допринос културном, социјалном, економском, технолошком и еколошком развоју друштва.  Оне гарантују пријенос знања у складу са стварношчу и професионалним потребама свијета сјутрашњице користећи одговарајуће наставне методе. Установе поштују стандарде и поступке који важе за њихову дјелатност у области високог образовања и научноистраживачког рада.

            Установе морају процијенити посљедице својих поступака и бити у стању да извјештавају о њима. Начело одговорности обухвата и начело предострожности које им налаже преиспитивање сврхе своје дјелатности и потенцијалне посљедице те дјелатности за друштво, а нарочито за животну средину.

            Посебна пажња се мора посветити појединцима који су предмет истраживања у друштвеним, биолошким и медицинским наукама како би се очувала њихова независност и лични интегритет и како би се обезбиједило да буду заштићени од откривања података који би им могли нашкодити. Истраживања заснована на експериментима која укључују жива бића спроводе се у стриктној сагласности са етичким принципима и законским прописима који важе за њихово предузимање.

            Чланови академске заједнице ће савјесно и пажљиво користити ресурсе које имају на располагању, били они јавни или не, и оправдати њихову рационалну и транспарентну употребу. При томе ће се уздржавати од преварних или нечасних радњи.

Начело отворености

Члан 8

            Резултати истраживања чланова академске заједнице треба да су доступни јавности и научним и академским мрежама. Чланови академске заједнице промовишу јавну размјену знања са најширом публиком. Уколико ово директно не прејудицира њихове научноистраживачке активности, они настоје да обезбиједе да садржај буде што доступнији научној и умјетничкој заједници.

            Прикупљање, обрада, употреба и пријенос података подлијежу транспарентним процедурама у складу са законом и другим прописима кроз које се обезбјеђује поштовање појединца, интерес установа и друштва у цјелини.

Поштовање личности појединца

Члан 9

            Установе промовишу принцип једнаких могућности. Забрањује се било каква дискриминација заснована, између осталог, на основу пола, етничког или социјалног поријекла, генетских карактеристика, вјерских увјерења, политичког мишљења, припадности одређеној нацији или националној мањини, инвалидитета, старости, сексуалне оријентације или родног идентитета, како у обављању наставе и истраживања тако и у односима унутар академске заједнице. Посебна пажња и заштита биће посвећени појединцима у положају вулнерабилности.

            Забрањено је свако сексистичко понашање или психичко или сексуално узнемиравање.

            Установе, заједно са свим члановима академске заједнице, посвећене су његовању радног окружења у којем се према људима поступа једнако и с поштовањем, без обзира на положај, дужност или хијерархијски положај. Установе промовишу подстицајно радно окружење и климу повјерења заједно са професионалним развојем и личним остварењем појединаца. Очекивања чланова академске заједнице морају се јасно саопштити и учинити све да се могући сукоби брзо ријеше. Одговорност је свих да обезбиједе да се успостави и одржава истинска колегијалност, омогућавајући изражавање различитих гледишта и критику у међусобном поштовању и признавању права других да изразе своје мишљење.

            Исти дух правичности и поштовања примјењује се на поступке именовања, оцјењивања и запошљавање чланова академске заједнице. Ови поступци се заснивају на критеријумима који се односе на квалификације и способности сваког појединца. Тамо гдје постоје еквивалентне квалификације, предност се даје појединцу који припада недовољно заступљеном полу. Овај дух правичности односи се и на дисциплинске поступке и одлуке.

            Поштовање појединца гарантује свим члановима академске заједнице право на правичну накнаду за њихов рад, опис њихових одговорности и повремене разговоре у циљу процјене њиховог рада на основу транспарентности и у складу са одговарајућим процедурама, укључујући и заштиту личних података.

Поштовање личности студената 

Члан 10

            Установа је дужна да обезбиједи свим студентима начелно исте могућности за стицање и унапређење знања. У остварењу наведене сврхе, студентима се преносе специјализована знања највишег квалитета која су заснована на начелима и етичком оквиру установљеним овом повељом, као и на поштовању личности студента што подразумијева и вредновање креативности и оригиналности достигнутих у току студирања као и поштовање академске слободе и независности студената у просецу стицања и унапређења знања.

            Организација и спровођење испита морају да гарантују да се према студентима поступа поштено на основу објективних и непристрасних критеријума. 

Поштовање правних норми и етичких вриједности 

Члан 11

            Чланови академске заједнице поштују законе и прописе који се на њих односе. Такође, њих обавезују и вриједности, начела и правила које садржи ова повеља. Установе морају показати своје поштовање према тим вриједностима, начелима и правилима и у својим уговорним односима са трећим странама.

Рок за доношење аката

Члан 12

            Установе високог образовање су дужне да ускладе своја акта са овом повељом у року од шест мјесеци од дана њеног ступања на снагу.

Ступање на снагу и усклађивање аката установа

Члан 13

Ова повеља ступа на снагу 1.јуна 2021. године

Етичка повеља

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?