Интероперабилност кључ за повезивање Западног Балкана и интеграцију у ЕУ

Дигитална трансформација није само питање технологије, већ бољег рада институција и доступнијих јавних услуга, а државе Западног Балкана, које су оствариле напредак на националном нивоу, сада морају да успоставе интероперабилност и на регионалном нивоу, за шта су кључни повјерење међу јавним управама, заједнички стандарди и сарадња.

То је поручено на отварању другог дана осмог Дигиталног самита Западног Балкана и на панелу „Изградња дигиталних јавних услуга: од спремности на националном нивоу до пружања услуга унутар региона“.

Осми Дигитални самит Западног Балкана у Херцег Новом организовало је Министарство јавне управе под покровитељством Владе Црне Горе, у партнерству са Савјетом за регионалну сарадњу (РЦЦ) и у оквиру предсједавања Црне Горе Берлинским процесом. Генерални спонзор догађаја је компанија МТЕЛ.

Државни секретар у Министарству јавне управе Наим Гјокај истакао је да дигитална трансформација није само питање технологије, већ значи унапређење начина на који институције раде, већу доступност и једноставније коришћење јавних услуга, стварање нових прилика за привреду и, на крају, бољи свакодневни живот грађана.

Према његовим ријечима, дискусије са првог дана Самита указале су на нешто што је посебно важно за Западни Балкан.

„Иако се можда налазимо у различитим фазама дигиталног развоја, дијелимо многе исте изазове, приоритете и амбиције. Управо зато су регионална сарадња и догађаји попут овог Самита толико важни. Они нам пружају прилику да размијенимо искуства, учимо једни од других и истражимо како можемо заједно да постигнемо боље резултате“, поручио је Гјокај.

Како друштва постају све дигиталнија, потребно је, сматра Гјокај, обезбиједити да технологија ствара прилике за све, али и да пружа безбједно и поуздано онлајн окружење, нарочито за дјецу и младе.

„Вјерујем да је најважније како ћемо ове дискусије наставити – да добре идеје претворимо у практична рјешења, ојачамо нашу сарадњу и донесемо стварну корист нашим грађанима. Јер, на крају, успјех наше дигиталне трансформације неће се мјерити само технологијама које уводимо, већ стварним побољшањима која оне доносе у животе људи. Увјерен сам да ће нам данашње дискусије помоћи да напредујемо у том правцу, уз нове идеје, снажнија партнерства и заједничку посвећеност изградњи повезанијег и конкурентнијег Западног Балкана“, казао је Гјокај.

Менаџерка програма у Генералном директорату Европске комисије за проширење и источно сусједство (ДГ ЕНЕСТ) Елена де Бортоли указала је да су неке земље већ развиле портале, регистре и електронску идентификацију, што је добар корак, односно да је остварен одређени напредак, али да је сада тренутак да се омогући прекогранична сарадња и интероперабилност.

„Оно што је заједничко земљама чланицама јесте повјерење, односно систем и документа једне државе признају се у другој држави чланици. То желимо да постигнемо у региону и све земље треба да иду у том правцу. Када је све усклађено, усаглашено и успостављено, биће лакше интегрисати се у систем ЕУ. Земље и владе треба да буду заинтересоване и спремне да успоставе већ усклађен оквир, који ће у будућности помоћи да се креирају интероперабилност и узајамно повјерење преко граница. За нас је интероперабилност важна, желимо да интегришемо регион у јединствено дигитално тржиште и због тога инвестирамо у регионалне програме“, указала је де Бортоли.

Директорка Дирекције Владиног портала еАлбаниа у Тирани Невила Реписхти саопштила је да су у Албанији пуно инвестирали у националне платформе и интероперабилност и да очекује да ће на наредном Самиту представити конкретније резултате.

„Технологија није проблем. Албанија је пуно инвестирала у интероперабилност на нивоу домаћег концепта пружања услуга и 95 одсто јавних услуга је онлајн. Мислим да је мање-више иста ситуација у земљама Западног Балкана. Грађани морају имати исто искуство“, рекла је Реписхти.

Ако је циљ постићи интероперабилност свих електронских система земаља Западног Балкана у процесу приступања ЕУ, све се то, како сматра, може остварити на регионалном нивоу, а затим и на нивоу ЕУ.

Савјетник у Кабинету у Министарству за дигиталну трансформацију у Скопљу Мирослав Гроздановски подсјетио је да је Сјеверна Македонија први пилот-пројекат спровела 2011. године и повезала пет институција, а 2015. године дефинисала правни, семантички, технички и организациони аспект интероперабилности, који покривају комплетан оквир за земљу.

„Нажалост, напредак није био тако добар. Године 2024. унаприједили смо платформу и то је удвостручило број повезаних институција. Имамо 90 институција које су повезане и четири милиона трансакција мјесечно, што је повећање у односу на ситуацију прије двије године“, рекао је Гроздановски.

Вјерује да још постоји простор за побољшање, а постоји и отпор неких институција.

„Када је ријеч о регионалној сарадњи, потребно је да дефинишемо заједничке стандарде. То значи да, на примјер, концепт извода из матичне књиге рођених треба да буде исти у Београду, Скопљу и Подгорици. Треба међусобно омогућити признавање електронског идентитета и потписа. Треба да знамо ко стоји иза тога. А оно што је такође потребно јесте законодавна основа. Паралелно са овим треба да анализирамо шта је потребно грађанину. Не шта ми треба да понудимо, већ шта грађани желе“, рекао је Гроздановски.

Виши експерт за трговину услугама у Секретаријату ЦЕФТА Ерканд Кола рекао је да је регион већ остварио напредак у успостављању интероперабилности на националном нивоу, али да још увијек није у могућности да омогући прекограничне трансакције за грађане и привреду.

„Доста тога је урађено, прогрес је остварен, а када је ријеч о регионалном аспекту, он не недостаје, већ представља питање фокуса. Потребан нам је ниво управљања који већ постоји у оквиру ЦЕФТА-е на регионалном нивоу. Радимо на успостављању оквира који ће омогућити испуњавање предуслова за разне размјене сервиса и услуга у разним земљама. Тренутно радимо на оперативном дијелу који ће омогућити сервисима да прелазе из једне земље у другу“, објаснио је Кола.

Ако управе данас нису у позицији да имају заједнички основ и да припреме све за реализацију, неће моћи, како је рекао, да препознају сервис који долази из једне земље у другу.

Регионални експерт за интероперабилност у Скопљу Гоце Арменски рекао је да је битно да државе буду довољно способне да успоставе све што је неопходно за заједничко регионално тржиште како би се придружиле европском, а ништа од тога се не може урадити без јавних управа које добро сарађују.

„Кључно је да изградимо повјерење. Јавне управе треба да вјерују једна другој. Битна је и инфраструктура и то је најлакши дио овога посла. И технологија није разлог зашто нисмо међусобно повезани. Поред повјерења и инфраструктуре, веома је битна сарадња. То значи јасне смјернице ко је надлежан за шта, ко је поуздан извор података, ко узима податке и под којим условима, на који начин грађанин даје сагласност“, појаснио је Арменски.

Грађане, како је казао, само интересује, и треба да их интересује, да добију сервис који им је потребан на једноставан и лак начин.

ФОТО И ВИДЕО: Интероперабилност кључ за повезивање Западног Балкана и интеграцију у ЕУ