Интервју министра вањских послова др Филипа Ивановића за грчки лист „ТаНеа“

„Отварају се нова поглавља сарадње са Грчком“

Извор: хттпс://www.танеа.гр/2024/04/29/wорлд/аноигоун-лфнеа-кефалаиа-сyнергасиас-лфме-тин-еллада-онлине/

Министар вањских послова Црне Горе, који је недавно, у нашој земљи, учествовао на Економском форуму у Делфима, говори за „ТаНеа".

Грчка и Црна Гора ће отворити нова поглавља сарадње, оцјењује др Филип Ивановић, министар вањских послова Црне Горе, који је недавно учествовао на Економском форуму у Делфима. Паралелно, истиче да се његова земља фокусира на реформе како би постала прва сљедећа чланица ЕУ.

Црна Гора је кандидаткиња за чланство у ЕУ, која је остварила највећи напредак, али преостаје да затвори велики број поглавља. Које области захтијевају додатне напоре?

Управо тако, Црна Гора је предводница у процесу европске интеграције, отворили смо сва преговарачка поглавља, а три привремено затворили. Имајући у виду све изазове и глобалне кризе, можемо то сматрати успјехом. Према новој методологији, поглавља 23 и 24 су међу првима која се отварају и посљедња која се затварају, па тако, усмјеравају даљи напредак. Фокусирани смо на испуњавање мјерила у области владавине права и добијање позитивног Извјештаја о испуњености привремених мјерила (ИБАР) у јуну ове године. Током посљедњих мјесеци, Црна Гора је успјела да удахне нову енергију у цјелокупни процес и ријеши питања која су годинама оптерећивала преговоре. Настављамо истим темпом, чврсто вјерујући да преговарачки процес може бити завршен у наредних неколико година и да Црна Гора може постати прва сљедећа чланица ЕУ.

Да ли дијелите мишљење да План раста за Западни Балкан од 6 милијарди еура може промијенити све (бити гамецхангер)?

Нови План раста за Западни Балкан заиста би могао бити прекретница, посебно за земље попут Црне Горе, која је предводница у преговорима и нема отворених питања са својим сусједима. Други важан аспекат је потенцијал који овај план пружа земљама региона у погледу могућности да осјете користи чланства и прије самог приступања, превасходно кроз јачање њихових економија. У том контексту, залажемо се за реализацију идеја попут постепеног отварања ЕУ тржишта за земље Западног Балкана, те приступа јединственом подручју плаћања у еурима (СЕПА)... Влада Црне Горе је у потпуности спремна да заврши свој дио посла и ради на спровођењу реформи, у блиској сарадњи са Европском комисијом. С друге стране, План раста је значајан инструмент и у самој припреми ЕУ за наредне кругове проширења.

У марту, током Ваше посјете Грчкој, обје земље су изразиле спремност да даље јачају сарадњу. У којим областима очекујете напредак?

Драго ми је што сам био у прилици да недавно боравим у званичној посјети Грчкој. Као што сте рекли, том приликом су Црна Гора и Грчка, као пријатељске земље и савезнице, потврдиле посвећеност јачању билатералних веза и сарадње. За Црну Гору је веома важно то што Грчка у потпуности подржава наш кључни вањскополитички приоритет, а то је приступање ЕУ. Истовремено, то је још једна област у којој можемо још интензивније сарађивати и продубити нашу сарадњу. Захвални смо Грчкој што је снажан заговорник проширења ЕУ. У погледа даљег напретка у нашим односима, рекао бих да је фокус дефинитивно на јачању економске, али и културне сарадње. Недавно су се у Атини састали предсједници влада Црне Горе и Грчке Милојко Спајић и Киријакос Мицотакис, а предсједник Црне Горе Јаков Милатовић говорио је на свечаном отварању Економског форума у Делфима, на којем сам и ја учествовао. Увјерен сам, да све то, потврђује обострану посвећеност отварању нових поглавља билатералне сарадње у периоду који је пред нама, о чему је и разговарано на поменутим састанцима на високом нивоу.

Грчки Ф-16 надгледају ваздушни простор ваше земље у оквиру НАТО-а у сарадњи са Италијом. У чему се још огледа сарадња у области одбране?

Можда је ово добра прилика да се подсјетимо да Грчка и Црна Гора нису везане само данашњом сарадњом, већ и многим историјским везама. Данас, грчки авиони чувају ваздушни простор Црне Горе, а још један добар примјер сарадње у области одбране је школовање наших кадета на престижним грчким војним академијама од 2007. године.

Националне тензије и даље постоје на Западном Балкану. Да ли сте забринути?

Нажалост, Западни Балкан је, током своје историје, претрпио ратна разарања и сукобе. Међутим, вјерујем да постоји довољно политичке мудрости у региону да се земље даље усмјере ка развоју, јачању дијалога и међусобном разумијевању. Чињеница да дијелимо европску перспективу представља важну предност и прилику. Увјерен сам да је европска будућност најбољи пут ка обезбјеђивању трајне стабилности и просперитета у региону и да никоме на Западном Балкану није у интересу да подстиче тензије или продубљује подјеле. Што се тиче Црне Горе, препознати смо као конструктиван сусјед и примјер како се његују сарадња и добросусједски односи. Поносни смо на ту позицију и наставићемо да баштинимо такав приступ и у будућности.

Шта вас посебно забрињава у вези са ситуацијом на Блиском истоку?

Што се тиче ситуације на Блиском истоку, Црна Гора има јасан и принципијелан став. Најоштрије смо осудили терористичке нападе Хамаса на Израел 7. октобра, али и истакли да Израел свој одговор на напад и право да се брани мора остваривати у оквирима међународног хуманитарног права и Женевских конвенција, у циљу заштите цивила. Оно што је од изузетне важности и за шта се залажемо, јесу напори за успостављање хуманитарног примирја које би довело до трајног прекида ватре, безусловног ослобађања свих талаца и брзог, сигурног и неометаног достављања хуманитарне помоћи цивилима. Истовремено, вјерујемо да је дводржавно рјешење једини пут ка постизању трајног мира. Палестинци и Израелци имају једнака права да живе у сигурности, достојанству и миру. Потребно је да дипломатија преузме примат, јер без обнове преговора и постизања договора круг насиља ће се понављати и продубљивати.