Извјештај - о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о заштити културних добара

Ред. бр. 

Подносилац сугестије примједбе, коментара

Сугестија, примједба, коментар

Одговор на сугестију, примједбу и коментар

1.

Срђан Марловић

Везано за ваш члан 15, који се односи на измјену члана 102, и везано за став 2

– неопходно је на крају додати да се и у том случају конзерваторски услови издају на захтјев

инвеститора/дрзаоца аналогно претходном ставу (или пак органа локалне управе будући да се примјењује и Закон о уређењу простора и изградњи објеката), разјајснити ово, јер ће бити камен спотицања у примјени.

Не прихвата се. 

Текст Нацрта ће у даљој процедури бити усклађен са Министарством просторног планирања, урбанизма и државне имовине.

2.

Срђан Марловић

Везано члан 16, код вас а заправо члан 103 и за тачку 4 Обавезе ГДА и ГГА, сходно измијењеном члану 103 треба бити унешена на одговарајуће мјесто у оквиру засебног члана у Закон о уређењу простора и изградњи објеката, сходно томе обавјестити друго Министарство. Везано за тачку 8, Закон о уређењу простора и изградњи објеката прописује: „Водећи пројектант“ и „Одговорни пројектант“ у наведеној хијерархији с тиме да је за очекивати да је на оба положаја иста особа – тако да се термин „Овлашћени архитекта“ треба замјенити са „ Архитекта – као водећи и одговорни пројектант“. Такође иза написаног: „(6) За објекте из члана 13 став 2 тачка 1 и члана 14 овог закона може се расписати јавни

конкурс за идејно архитектонско рјешење, односно за урбанистичко или урбанистичко-архитектонско идејно рјешење“. Треба увести нови члан или пак овом ставу додати сљедеће: „Предсједник жирија мора бити архитекта -

носилац конзерваторске лиценце за непокретна културна добра, са искуством у конкурсној пракси“

Не прихвата се. 

Текст Нацрта ће у даљој процедури бити усклађен са Министарством просторног планирања, урбанизма и државне имовине.

3.

Срђан Марловић

Везано за члан 106, у тачки 10, под 2 треба додати и „за конзерваторска

истраживања“ – вјероватно је ненамјерно изостављено.

Прихвата се. 

4.

Заједница општина Црне Горе

Измјештање културног добра

Члан 56

(1) Непокретно културно добро може се измјестити на другу локацију само у случају ако му пријети 

      непосредна опасност од клизања земљишта или других елементарних непогода које није могуће спријечити.

 (2) У случају из става 1 овог члана непокретно културно добро мора да се рашчлани, пренесе и подигне на

      локацију са сличним природним, историјским и културним контекстом.

(3) О измјештању непокретног културног добра од националног значаја одлучује Влада.

ПРЕДЛОГ:

Спомен-обиљежја у јавном простору која имају статус културног добра, у случају промјене намјене

простора, у складу са просторним или урбанистичким планом, могу се измјестити.

Образложење:

За спомен-обиљежја, посебно објекте мањег формата, као што су спомен-бисте и спомен-плоче, а нарочито она која нијесу подигнута на микролокацијама, изворном мјесту гдје се значајан догађај збио или истакнута личност рођења, живјела, дјеловала (родна кућа), сматрамо да треба предвидјети могућност измјештања. Промјеном намјене простора, у складу са просторним или урбанистичким планом, мијења се простор, односно окружење, у односу на вријеме постављања предметних спомен-обиљежја, што, у неким случајевима, може довести у питање њихову изворну амбијенталну и културну вриједност.

Не прихвата се.

Имајући у виду да се коментар односи на спомен обиљежја, која као таква врста нијесу препозната одредбама закона о заштити културних добара, већ одредбама Закона о спомен обиљежјима, за сваку промјену надлежна је Општина на чијој територији се налази спомен обиљежје. Дакле она нијесу предмет пажње овог закона

Међутутим, овим законом су формално препозната као врста непокретних културних добара, културна добра меморијалног карактера међу којима су/ спомен плоче, бисте, спомен објекти и др.) У односу на меморијалне објекте са статусом културног добра не може се прихватити примједба, из разлога што је начин заштите културних добара у планским документима (просторни планови, урбанистички планови И др.) већ прописан овим законом, кроз интегралну заштиту културних добара у планским документима. Промјена намјене простора не може утицати на измјештање културних добара у овом случају меморијалних из разлога што се планирање простора односно израда планских докумената базира, на претходно урађеној студији заштите културне баштине тј. мјерама заштите прописаним том Студијом за сва културна добра у том обухвату, које се морају поштовати И унијети у плански документ.

Прихватајући овај предлог дошли би у коализију са већ донесеним студијама И планским документима, који су усклађени са студијама.

Дакле плански документ увијек мора бити усклађен са студијом заштите тј. мјерама прописаним истом.

5.

Милица Вушуровић

Члан 1

У Закону о заштити културних добара ("Службени лист ЦГ", бр. 49/10, 44/17, 18/19, 84/24 и 92/25) у члану 11 став 1 послије тачке 24а додаје се нова тачка која гласи: „24б) Првобитно стање културног добра подразумијева културне вриједности које је посједовало у тренутку стицања статуса културно добро.” (Чланом 1 врши се допуна члана 11 на начин што се појашњава појам првобитно стање културног добра, који је изазивао дилеме у пракси.)

Предметна одредба је неусаглашена са међународним актима и стандардима, те основним начелима заштите културне баштине.

Не прихвата се. 

Предметна примједба биће предмет анализе приликом израде текста новог закона у области заштите културних добара.

6.

 Милица Вушуровић

Члан 106

Конзерваторска лиценца став 3) Конзерваторске лиценце из става 1 овог члана се могу издати правном

лицу које је регистровано за извођење радова на културним добрима и које има у радном односу на неодређено вријеме са пуним радним временом најмање 3 лица са одговарајућом високом стручном спремом, од којих најмање једно лице са одговарајућом конзерваторском лиценцом из

става 1 за коју је поднијет захтјев. Предметна одредба неусаглашена је са Законом о класификацији дјелатности, који међу секторима и

областима не препознаје извођење радова на културним добрима.

Не прихвата се.

Након ступања на снагу предметних измјена и допуна, спровешће се даља процедура ка надлежним органима у циљу допуне Закона о класификацији дјелатности.

7.

Милица Вушуровић

Члан 146

(2) Лица која на дан ступања на снагу овог закона имају више од 15 година радног искуства на пословима заштите културних добара у одређеном степену стручне спреме или звања магистра или доктора наука у области од значаја за заштиту културних добара нијесу дужна да полажу стручни испит за обављање конзерваторске дјелатности.

Неравноправан положај лица са звањем магистра или доктора наука у области од значаја за заштиту културних добара и лица која имају више од 15 година радног искуства на пословима заштите културних добара, која су ове услове, односно стручне референце стекла након доношења Закона о заштити културних добара („Сл. Лист ЦГ“, бр. 49/10).

Не прихвата се.

Овај члан важи од ступања на снагу закона 2010. године, и није се мијењао.

8.

Секретаријат за културу – Главни град Подгорица

Измјештање културног добра

Члан 56

(1) Непокретно културно добро може се измјестити на другу локацију само у случају ако му пријети непосредна опасност од клизања земљишта или других елементарних непогода које није могуће спријечити.

 (2) У случају из става 1 овог члана непокретно културно добро мора да се рашчлани, пренесе и подигне на

      локацију са сличним природним, историјским и културним контекстом.

(3) О измјештању непокретног културног добра од националног значаја одлучује Влада.

ПРЕДЛОГ:

Спомен-обиљежја у јавном простору која имају статус културног добра, у случају промјене намјене

простора, у складу са просторним или урбанистичким планом, могу се измјестити.

Образложење:

За спомен-обиљежја, посебно објекте мањег формата, као што су спомен-бисте и спомен-плоче, а нарочито она која нијесу подигнута на микролокацијама, изворном мјесту гдје се значајан догађај збио или истакнута личност рођења, живјела, дјеловала (родна кућа), сматрамо да треба предвидјети могућност измјештања. Промјеном намјене простора, у складу са просторним или урбанистичким планом, мијења се простор, односно окружење, у односу на вријеме постављања предметних спомен-обиљежја, што, у неким случајевима, може довести у питање њихову изворну амбијенталну и културну вриједност.

Не прихвата се.

У односу на меморијалне објекте са статусом културног добра не може се прихватити примједба. Промјена намјене простора не може утицати на измјештање културних добара у овом случају меморијалних. Планирање простора односно израда планских докумената базира се када је у питању заштита културних добара на мјерама заштите прописаним Студијом заштите културне баштине, у којој су увијек прописане адекватне мјере заштите за сва културна добра у том обухвату, које морају бити унесени у сваки плански доцумент.

Прихватајући овај предлог дошли би у сукоб са већ донесеним студијама и легитимно донешеним планским документима, који се базирају на студијама заштите,  

Дакле плански доцумент (просторни план, урбанистички план И др.) увијек мора бити усклађен са студијом заштите, тј. мјерама заштите прописним истом.

Студије се управо и доносе за потребе израде планских докумената вишег и нижег реда, као мјера заштите културних добара у планским документима.

9.

Давор Седларевић

У члану 84 у вези са истраживачким лиценцама сматрам да га је потребно проширити и не ограничавати само на археолошка истраживања, већ додати и друга истраживања везана за културно насљеђе. Свако истраживање нематеријалног насљеђа од стране лаика или особе којој тема није примарна у опису дипломе и радног мјеста, те текст у званичним гласилима Министарства, да би се сматрали валидним, морају да прођу фазе евалуације иманентне научним стандардима, а особе за ту евалуацију обезбјеђује Министарство културе.

Не прихвата се.

У питању су активности истраживања којима се не залази у интегритет културног добра.

10.

Давор Седларевић

У члану 52 Износ и извоз културних добара требало би да се дода и дио везан за нематеријална културна добра која излазе из земље на фестивале и друге манифестације. За њих би било пожељно додати ставку да се морају изводити уживо, онако како су и уписане као културно добро. Предлажем да се одради и категоризација ансамбала који на имају на репертоару на следећи начин: 1. категорија приоритета ансамбли који изводе тзв. изворне плесове, уживо, чији плес прати само а цаппелла пјевање без фалша, што ће процијенити комисија састављена од етномузиколога (ако их нема у Црној Гори, ангаживати међународне експерте) и ово да се односи и на НКД Црногорско оро које је дио репертоара многих ансамбала који су наведени као носиоци у Елаборату; 2. категорија ансамбли који изводе уживо без фалша програме у другом степену театрализације, уз

оркестарску пратњу или а цаппелла, што ће процијенити комисија састављена од

етномузиколога (ако их нема у Црној Гори, ангажовати међународне експерте); 3.

категорија а) ансамбли који изводе програме на плејбек уз пристојан ниво пјевања и б) уз

низак ниво квалитета, недостатак оригиналности (примијетио сам појаву да доста ансамбала

користи исти плејбек, иначе лошег аранжмана и квалитета, неусклађених интонација и тд.). Да су

сви ансамбли обавезни да комисији или тијелу које одреди Министарство, а састављено је од

експерата, доставе једном годишње одређен минимални број свјежих снимака са наступа

уживо са црногорским играма (или мање бројних народа ако је у питању такав ансамбл),

нарочито у случајевима када се у иностранству идентификују као „представници Црне Горе“.

Не прихвата се.

Овај предлог се, без обзира на оправданост образложења, у смислу презентације аутентичних вриједности нематеријалне културне баштине по својој садржини и намјери, не може укључити у текст овог закона.

Када је у питању поштовање критеријума и аутентичности ове врсте културних добара, важећи закон их је јасно препознао, на начин сто свако нематеријално културно добро има утврђене критеријуме културне вриједности, због којих је и стекло статус културног добра, као и  носиоца/ћувара, који то културно добро интерпретира на аутентичан начин.

Остали видови презентације на које се указују, могу се донекле превазићи кроз прописивање јасних строжијих критеријума током додјеле средтава кроз бројне конкурсе.