Извјештај о консултовању заинтересоване јавности – Закон о архивској дјелатности

У складу са одредбом члана 13 Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија ("Службени лист ЦГо", број 41/18), Министарство културе и медија сачинило је:

Извјештај о обављеном консултовању заинтересоване јавности

На основу члана 12 Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија ("Службени лист ЦГ", број 41/18), Министарство културе и медија је 06.06.2025. године, упутило јавни позив органима, организацијама, удружењима и појединцима (заинтересованој јавности), да се укључе у почетној фази припреме Предлога закона о измјенама и допунама Закона о архивској дјелатности и доставе своје иницијативе, предлоге, сугестије и коментаре у писаном и електронском облику.

Заинтересована јавност је позвана да достави своје иницијативе, предлоге, сугестије и коментаре  у писаном облику Министарству културе и медија на адресу: Његошева 83, Цетиње или у  електронском облику на е-маил адресу: владана.глоговац@мку.гов.ме.

Консултовање заинтересоване јавности у почетној фази припреме Предлога закона о измјенама и допунама Закона о архивској дјелатности, трајало је 15 дана од дана објављивања јавног позива на интернет страници Министарства културе и медија, као и порталу е-управе.

У периоду одређеном за консултовање заинтересоване јавности, иницијативе, предлоге, сугестије и коментаре доставио је један  учесник консултовања и то:

1. Америчка привредна комора Црне Горе из Подгорице - електронским путем дана 20.06.2025. године, доставила је предлог, који гласи:

 „лстичемо да су наши коментари дати без могућности сагледавања нацрта Предлога закона о измјенама и допунама Закона о архивској дјелатности, што значајно отежава квалитетно давање коментара и предлога. Сматрамо да би за квалитетнији процес припреме законског текста било од изузетног значаја укључити представнике привреде у радне групе иии друге форме дијалога у току израде предлога закона, имајући у виду директан утицај нормативног оквира на пословање и на сигурност и одрживост електронске грађе. Електронска документација представља интегрални дио савременог пословања и као таква мора имати законски оквир који обезбјеђује њено поуздано и дугорочно чување.

Предлажемо да закон предвиди основне принципе и обавезе за субјекте који су лиценцирани за чување и архивирање електронских докумената, уз обавезу детаљне разраде техничких и сигурносних захтјева кроз подзаконске акте.

Минимални технички и безбједносни стандарди које би требало прописати укључују:

•           Посједовање сертификата 1СО/ИЕЦ 27001 (управљање информационом безбједношћу)

•           Усклађеност са ЕУ Директивом 2022/2555 у дијелу чувања података

•           Посједовање Дисастер Рецоверy центара за очување континуитета

•           Могућност примјене енкрипције за заштиту осјетљивих података

Ови предуслови обезбјеђују да системи за чување података буду сигурни, отпорни и дугорочно одрживи. Закон би требао предвиђети обавезу да електронски документи који имају дугорочни значај за пословање иии правну сигурност буду чувани са одговарајућим нивоима електронског потписа/печата, и то у форматима нпр. XАдЕС-Б-ЛТА, ЦАдЕС-Б-ЛТА и ПАдЕС-Б-ЛТА. Ови формати омогућавају очување интегритета и доказивање валидности потписа током читавог периода чувања.

Посебно скрећемо пажњу да би закон, уз техничку разраду у подзаконским актима, требао да препозна обавезу благовременог продужавања валидности квалификованих електронских потписа у складу са истеком цертификата временских печата, промјенама у сигурносним алгоритмима и сл., како би дугорочно сачувани документи задржали правну снагу. Такође, сматрамо да закон треба да прописе обавезу коришћења општепризнатих стандарда за електронско потписивање, а кроз њих и за дугорочно чување електронских докумената, уз прецизирање кроз подзаконске акте. Најчешће коришћени стандарди за електронско потписивање које предлажемо су:

• XАдЕС (XМЛ Адванцед Елецтрониц Сигнатурес)

• ЦАдЕС (ЦМС Адванцед Елецтрониц Сигнатуре)

• ПАдЕС (ПДФ Адванцед Елецтрониц Сигнатуре)

У вези са наведеним сматрамо да би ниво потписа морао бити Б-ЛТА, због дугорочног чувања валидационих података. Закон би морао садржати основне принципе и обавезе која се тичу техничке спецификације информационих система и процедура чувања (нпр. описи формата потписа, техничке процедуре надоградње потписа) који би се детаљније разрађивали подзаконским актима.“

Министарство културе и медија ће достављени предлог са коментарима размотрити приликом израде Предлога закона о измјенама и допунама Закона о архивској дјелатности.

Лице задужено за координацију консултовања заинтересоване јавности било је: Владана Глоговац, самостална савјетница И у Дирекцији за управно поступање и надзор у области културне баштине.