ИЗВЈЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ ЈАВНОЈ РАСПРАВИ О НАЦРТУ ЗАКОНА О ЈАВНИМ ИЗВРШИТЕЉИМА

ИЗВЈЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ ЈАВНОЈ РАСПРАВИ О НАЦРТУ ЗАКОНА О ЈАВНИМ ИЗВРШИТЕЉИМА

Вријеме трајања јавне расправе:

20 дана - Министарство правде је 29. августа 2025. године ставило на јавну расправу Нацрт закона о јавним извршитељима.

Начин спровођења јавне расправе:

Министарство правде упутило је јавни позив грађанима, научној и стручној јавности, државним органима, политичким субјектима, невладиним организацијама, међународним организацијама, медијима и свим заинтересованим организацијама и заједницама да се укључе у јавну расправу и дају свој допринос у разматрању Нацрта закона о јавним извршитељима достављањем примједби, предлога и сугестија у писаном облику путем поште на адресу Министарства правде, ул. Вука Караџића бр. 3, 81000 Подгорица или у електронском облику на е-маил: дзана.кајевиц@мпа.гов.ме.

Подаци о броју и структури учесника у јавној расправи:

Током трајања јавне расправе, у предвиђеном року, примједбе, предлоге и сугестије доставили су Комора јавних извршитеља Црне Горе и Марија Поповић Калезић из НВО Центар за грађанске слободе ЦЕГАС.

Резиме достављаних примједби, предлога и сугестија, са наведеним разлозима њиховог прихватања, односно неприхватања:

И. Предлози, примједбе и сугестије Коморе јавних извршитеља:

1. Предлаже се да се члан 6 став 3 измијени на начин да гласи: „На основу извршне исправе Привредног суда Црне Горе, Управног суда Црне Горе, Вишег суда у Подгорици и Бијелом Пољу, Апелационог суда Црне Горе и Врховног суда Црне Горе, као и Центра за алтернативно рјешавање спорова, извршење одређује и спроводи јавни извршитељ на чијем подручју се налази пребивалиште, односно сједиште извршног дужника.“

Одговор Министарства правде: Предлог се прихвата.

2. Члан 7 став 1 замијенити постојећи текст реченицом: „Равномјерна заступљеност јавних извршитеља обезбјеђује се у свим предметима извршења, без обзира на својство извршног повјериоца“.

Одговор Министарства правде: Предлог се не прихвата имајући у виду да је за имплементацију предложеног рјешења неопходна претходна свеобухватна анализа која би указала на утицај оваквог рјешења на ефикасност спровођења извршења, пословни амбијент, грађане и привреду.

3. Нема оправдања за повећање броја јавних извршитеља, предложено у члану 8, те вратити рјешење које је постојало у ранијем закону.

Одговор Министарства правде: Предлог се не прихвата јер истовјетно рјешење већ постоји у Закону о нотарима, а предложени текст Закона о јавним извршитељима омогућава и да Министарство правде, ако се значајно повећа или смањи број предмета извршења, након прибављеног мишљења Коморе одреди и већи односно мањи број мјеста јавних извршитеља.

4. У члану 31 након ријечи: „Јавни извршитељ“ додати ријечи: „не може“ ради прецизирања забране поступања у одређеним ситуацијама.

Одговор Министарства правде: Предлог се прихвата.

5. У члану 45 брисати дио: „док се списи предмета који се односе на продају непокретности и финансијске књиге чувају трајно“.

Одговор Министарства правде: Предлог се не прихвата. Списи предмета који се односе на продају непокретности и финансијске књиге морају се чувати трајно у циљу заштите интереса свих странака у поступку, те евентуалног утврђивања кривичне, дисциплинске и друге одговорности јавних извршитеља.

6. У члану 47 брисати ријеч: „одмах“ и оставити само: „у року од три“.

Одговор Министарства правде: Предлог се дјелимично прихвата. Норма ће бити преформулисана да гласи: „одмах пребаци на рачун извршног повјериоца, а најкасније у року од три радна дана након што су новчана средства уплаћена на његов посебан рачун.“

7. У члану 59 став 3 након ријечи: „ако јавни извршитељ“ додати ријечи: „са умишљајем очигледно или грубо повриједи законске обавезе и овлашћења и то:“; а у тачки 29 истог члана након ријечи: „на захтјев“ брисати „надлежних органа“, те додати: „Министарства правде и Коморе“.

Одговор Министарства правде: Предлог се не прихвата јер је у члану 59 став 1 већ прописано да јавни извршитељ дисциплински одговара за дисциплинске повреде које у обављању извршитељске дјелатности учини својом кривицом.

ИИ. Предлози, примједбе и сугестије Марије Поповић Калезић из НВО Центар за грађанске слободе ЦЕГАС:

1. Код одређивања лакших повреда у дисциплинским поступцима би требало навести повреду правила из Етичког кодекса Коморе, без набрајања појединачних случајева. Такође, „недолично понашање на јавном мјесту“ или „недолично понашање према странкама и другим учесницима у извршном поступку“ је одредба која може будити правну несигурност, те би и то ваљало везати за Етички кодекс Коморе.

Одговор Министарства правде: Предлог се не прихвата јер се повреде Етичког кодекса разликују од дисциплинске одговорности и предмет су Етичког кодекса јавних извршитеља. Уколико се примијети преклапање повреда у Етичком кодексу и Закону о јавним извршитељима, иницираће се измјене Етичког кодекса.

2. Код надлежности се могла направити мала разлика у овлашћењима министра који не само да поставља тј. Именује и Комисију од судија, тужилаца и представника Коморе, већ и одлучује о привременом удаљењу. Поставља се питање, с обзиром на надзорну улогу Министарства правде, преко правосудне инспекције, да ли се више могло дати надлежности самој Комори или евентуално Комисији, код доношења одлуке о привременом удаљењу.

Одговор Министарства правде: Предлог се не прихвата јер привремено удаљење јавних извршитеља није везано за дисциплинску одговорност, а дисциплинска комисија има законску могућност да поднесе предлог за привремено удаљење у случају кад  је то нужно ради заштите части и угледа извршитељске дјелатности или ради заштите интереса странака. У коначном, против одлука министра правде може се покренути управни спор.

3. Зашто би расправа за утврђивање повреде код јавног извршитеља била затворена за јавност, осим у случају ако он изричито затражи да буде другачије.

Одговор Министарства правде: Предлог се не прихвата јер је у питању стандард који се на истовјетан начин примјењује и на судије и државне тужиоце. Важеће законско рјешење не искључује присуство јавности, уколико то јавни извршитељ захтијева.

Мјесто и датум сачињавања извјештаја:
Подгорица, 25. септембар 2025. године

Назив организационе јединице министарства која је одговорна за припрему нацрта закона:
Директорат за правосуђе