У региону смо сви на истом задатку, а то је стварање што бољих услова за грађане, кроз стварање заједничког регионалног тржишта заснованог на правилима и стандардима ЕУ. Ово води регион приближавају и чланству и тржишту Уније. Рад на изградњи међусобног повјерења и знања је кључни предуслов за успјешну регионалну интеграцију, без које је незамислива интеграција у Европску унију. Сарадња у областима здравља биља и безбједности хране је један од битних сегмената који ће допринијети овом циљу, кроз  допринос изградњи функционалног регионалног тржишта. Ово је оцијењено на регионалном скупу о јачању сарадње у областима здравља биља и безбједности хране у Будви. Скуп је одржан под покровитељством Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ)  у име Европске уније и Владе Њемачке, и Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Црне Горе.  

Догађај је отворио црногорски министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Александар Стијовић, који је оцијенио да су овакви скупови најбољи начин да учимо једни од других, да кроз заједничка искуства и договоре дођемо до најбољих рјешења и ојачамо регионалну сарадњу по питању здравља биља и контроле безбједности хране.

„Године иза нас су нам јасно показале да је питање хране једно од највиталнијих и најзначајних у свијету, како по питању просте егзистенције човјечанства, егзистенције људи који производе храну а исто тако и као једно од највиталнијих безбједносних питања. Безбједност хране и снадбјевеност тржишта једно је од кључних услова за безбједност једне земље“, нагласио је Стијовић.

„Сви заједно морамо дати још већи допринос да проток буде у складу са највишим стандардима здравља и безбједности. На овај начин све што направимо и произведемо биће препознато и добро прихваћено и свијету, а то ће досвести до раста конкурентности и унапређења пољопривредне производње. Желимо да створимо услове за све произвођаче да достигну стандард квалитета. Желимо да оснажимо институције да се постигне највиши степен контроле и безбједности“, закључио је министар Стијовић.

Алесандра Виезер, замјеница шефа Дирекције за регионалну сарадњу и програме за Западни Балкан, у  Генералном директорату Европске уније за сусједство и преговоре о проширењу (DG NEAR) је нагласила да елиминисање трговинских баријера директно побољшава животе предузец́а и грађана. Успостављање заједничког регионалног тржишта је кључни корак за Западни Балкан да оствари свој пуни економски потенцијал. Госпођа Виезер је такође поновила да је заједничко регионално тржиште одскочна даска за западни Балкан ка јединственом тржишту ЕУ. Европска комисија је 2020. године покренула Економски и инвестициони план (EIP) за западни Балкан како би подстакла економски развој региона и подржала га на њиховом путу ка ЕУ. „Регионална економска интеграција је од суштинског значаја да би се искористиле све предности Економског и инвестиционог плана. Конкретне иницијативе попут ових доприносе нашим заједничким циљевима и подржавају привреде не само у њиховим напорима да његују све дубљу и инклузивну регионалну економску сарадњу, вец́ и на њиховом путу ка Европској унији“, нагласила је она.

Данијела Гачевић, из CEFTA Секретаријата је оцијенила да ће CEFTA Одлука о олакшавању трговине воц́ем и поврц́ем подржати повец́ање трговине не само у региону, вец́ и са ЕУ пошто је у потпуности усклађена са правним тековинама ЕУ.

Тања Бошковић, менаџерка пројекта у GIZ-u (Отворени регионални фонд за спољну трговину) је оцијенила да су регионални састанци увијек добра прилика за идентификовање заједничких изазова и конкретних одговора на њих, кроз договоре у правцу што боље и ефикасније координације и размјене информација између надлежних институција. Она је нагласила да је област заштите биља и безбједности хране једна од најзахтјевнијих области контроле и надзора. “Примјена контрола је свакако неопходна и оправдана, али оно што ми настојимо да постигнемо је да унапредимо примјену циљаних контрола заснованих на ризику дуж цијелог ланца и самим тим да минимизирамо или елиминишемо контроле за сигурну и безбједну робу“, нагласила је она.

Како би се успоставили што ефикаснији системи контрола потребни су заједнички напори свих учесница. Ово подразумијева хармонизацију прописа стране извознице са захтјевима стране увознице, односно обије са ЕУ прописима и стандардима. Ти прописи управо инсистирају на контролама базираним на нивоу ризика, планирању контрола на основу резултата претходних контрола, ефикасности и транспарентности самих процеса контрола, уз преношење значајног дијела одговорности на привредне субјекте. “То су окоснице ЕУ система заштите биља и безбједности хране. Стога је интеграција регионалног тржишта компатибилан процес са интеграцијом у ЕУ, то су двије стране једног новчића и као такве су неодвојиви процеси”, додала је Бошковић.

“Највећи допринос оваквих састанака је управо у подизању нивоа међусобног повјерења и знања, као и одговорности и квалитета рада свих надлежних институција. Ово води ка чвршћем успостављању превентивног приступа контроли ризика и већој спремности да се регионално тржиште одбрани од постојећих и будућих изазова везаних за заштиту биља и безбједност хране”, закључила је она.

Владимир Ђаковић, директор Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Црне Горе је оцијенио да Одлука за олакшавање трговине воћем и поврћем има велики значај  јер велики дио трговине у CEFTA-i представља управо трговина воћем и поврћем.

Подсјетио је да су све учеснице у промету воћем и поврћем овом одлуком жељеле да подрже привредни раст цијелог региона, смање вријеме за улазак производа на тржиште, поједноставе контроле и да брже допреме воће и поврће до купаца.

На састанку су, поред црногорских представника учествовали и  представници институција задужених за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове у ЦЕФТА региону: Тана Кика, Блендар Скендери, Горан Перковић, Слађана Лукић и Анета Ламбевска, Раду Мустетата. Они су разматрали заједничке изазове који се односе на регионалне приоритете у областима здравља биља и безбједности хране са експертским тимовима који су укључени у имплементацију регионалних одлука.  На састанку су усаглашене и смјернице за даље унапређење сарадње како би се омогућио што ефикаснији проток робе у региону. Посебна пажња је посвећена хармонизацији прописа, мјера и сарадње граничних агенција усмеравајући земље региона ка чланству у ЕУ. 

Овај састанак на високом нивоу је организован у оквиру пројекта “Подршка регионалног економској интеграцији“, који има за циљ да пружи подршку ЦЕФТА структурама у њиховим напорима да даље продубе регионалну економску интеграцију и усклађивање са правним тековинама ЕУ.