Неизоставно потребна реформа шумарског сектора

Сектор шумарства у Црној Гори се данас суочава са бројним изазовима како унаприједити праксу управљања шумама да би се остварила визија шумарства и унапређење постојећег стања свих шума, тако да заштитне, еколошке, социјалне и економске функције шума буду избалансиране, а одрживост обезбијеђена, због чега је потребно успостављање новог организационог модела и промјена концепта управљања шумама, поруке су са одржане Конференције Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на тему -израда Нове стратегије развоја 2023 - 2028. године.

Током Конференције, кроз конструктиван дијалог истакнути су проблеми који оптерећују пословање сектора шумарства и дрвне индустрије и предочене смјернице за њихова рјешавања кроз измјене Закона о шумама и израду Нове стратегије.

Потпредсједник Владе Црне Горе и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић је исказао задовољство због почетка реформе у сектору шумарства, који представља потенцијал за економски и укупни развој Црне Горе.

Говорећи о богатству биодиверзитета и потенцијалима сектора министар је нагласио да остварени резултати нијесу ни близу оних који се очекују, а далеко су од реално могућих, те да је у том правцу планирана реформа неопходан одговор и рјешење.

“Урађено је Више анализа од стране више референтних институција (Државне Ревизорске Институције, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Комисије за концесије), као и консултантских кућа из Словеније које су указивале на слабости концесионог система коришћења шума и низак степен валоризације вриједних шумских ресурса.

Свјесни смо да нас на путу реформе чека много изазова, који захтијевају праве одговоре. Да би смо им успјешно одговорили, нема сумње, морамо сви бити свјесни ситуације у којој се налазимо, и морамо имати разумијевање. Неопходно нам је јединство без обзира на партијске и друге припадности, јер чувајући и унапрјеђујући шуме поправљамо квалитет наших живота, али и остављамо богатство генерацијама које ће нас наслиједити. Немамо право да им остављамо мању вриједност од оне коју смо наслиједили од наших предака “, поручио је ресорни министар.

Министар Јоковић је најавио да се ускоро креће са имплементацијом шумарског информационог система уз подршку Европске уније кроз ИПА инструменте подршке.

„Црна Гора је велика држава на малој територији “ – Меглена Плугчијева.

Амбасадорка Републике Бугарске у Црној Гори, госпођа Меглена Плугчијева истакла је да су се у претходном периоду суочавали са сличним структуралним проблемима у области шумарства и исказала спремност Републике Бугарске да упути неопходну експертску помоћ и подршку, посебно у дијелу размјене искустава и експертске подршке.

Како је амбасадорка нагласила, област шумарства је значајна као економска и социјална вриједност коју је потребно развијати кроз професионални менаџмент и снажну политичку вољу уз увјерење да ће Црна Гора искористити огроман потенцијал за унапређење сектора у наредном периоду.

Министар економског развоја и туризма Горан Ђуровић је поздравио иницијативу реформе управљања шумама, нагласивши да се посебно морамо фокусирати на стварање модела којим ће се смањити увоз и створити услови како бисмо производили финалне производи.

Говорећи о потенцијалима за развој и коришћење обновљивих извора енергије у Црној Гори министар Ђуровић је предочио чврсто опредељење Владе Црне Горе за даљим развојем сектора и коришћења наших природних ресурса на најбољи начин.

Министар је током излагања указао на позитивне економске показатеље за 2022. годину, истакавши да у овој години имамо значајан раст извоза и најмању стопу незапослености откада се мјери по МОНСТАТ-у. Ђуровић је нагласио да ће приходи од туризма бити преко милијарду еура, те да ће биланси наших компанија, у свим секторима бити бољи него икада.

Главни експерт за израду Стратегије развоја шумарства у Црној Гори, професор Милан Медаревић исказао је увјерење да ћемо синергетским дјеловањем и сарадњом ријешити проблеме у вези стратешког планирања у области шумарства.

Генерални директор Директората за шумарство, Драган Оташевић је предочио да је неопходна и промјена концепта управљања шумама, са њим везаног обезбјеђивања послова од јавног интереса, као и буџетског финансирања истих. Оташевић је истакао да убудуће, послови на коришћењу шума не би требало да се финансирају из буџета, него директно из прихода од продаје дрвета, односно дрвних сортимената. Како је истакао, на тај начин би се уштедјела и значајна буџетска средства, која би посљедично остала на располагању за оптималније финасирање (некомерцијалних) послова и мјера од јавног интереса.

„Досадашњи начин газдовања шумама – концесије и продаја дрвета у дубећем стању нијесу дали добре резултате, а требале су да буду замајац за дрвну индустрију односно финализацију. У Црној Гори су препознати правци развоја, а то су: туризам, пољопривреда и дрвна индустрија. Док се у туризму и пољопривреди направљени значајни искораци, резултатима у развоју дрвне индустрије нијесмо задовољни. Зато је неопходно прећи на успостављање новог организационог модела који ће омогућити да се државним шумама као добром од јавног интереса газдује на еколошки одрживији, социјално одговорнији и економски ефикаснији начин“, нагласио је Оташевић.

Током Конференције најављено је да ће се у наредном периоду извршити измјене и допуне Закона о шумама, уз доношење Нова стратегије развоја шумарства за наредни петогодишњи период на основу којих ће се успоставити законски оквир за спровођење реформе сектора шумарства при чему ће се домаће законодавство у овој области ускладити са европским законодавством, европском политиком и стандардима.