Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Липовина-Божовић: Иновације кључ за успјешну дигитализацију јавне управе

Објављено: 11.10.2021. 16:12 Аутор: Министарство економског развоја

Државна секретарка у Министарству економског развоја Милена Липовина-Божовић учествовала је данас на онлине конференцији “Wестерн Балканс Дигитал Суммит”, који се одржава од 11-13. октобра 2021. године.

Липовина-Божовић је истакла да је пандемија показала да Црна Гора мора бити спремнија на непредвидиве ситуације и брзо прилагођавање промјенама. “Поред свих лоших ствари које су задесиле нашу земљу и њену економију током Цовида 19, показала нам је да можемо успјети на овом изазовном путу ка дигиталној трансформацији у свим аспектима пружања јавних услуга”, казала је Липовина-Божовић током сесије посвећене Паметном управљању.

Говорећи о утицају Цовид 19 на комуникацију са грађанима, Милена Липовина-Божовић је казала да се начин саме комуникације промијенио и да су нови облици конверзације дошли до изражаја. “С једне стране смо имали Владу која је морала убрзати дигитализацију услуга како би испунила многе нове захтјеве, а с друге стране, имали смо наше грађане који су морали драматично прец́и на онлине канале и за многе од њих то је било потпуно ново искуство. Вођени тиме, приликом дизајнирања нових платформи за услуге и ажурирања постојец́их, тежили смо да их учинимо једноставним и прилагођеним корисницима, тако да их корисници не доживљавају као препреку, вец́ као користан алат који ц́е учинити лакшим њихово учешц́е и комуникацију са јавном управом”.

Током свог даљег излагања она је учеснике упознала са изазовом пред којим се нашла Влада усљед кризе и великог пада економске активности коју је забиљежила Црна Гора у 2020. години. Како би ММС предузећа опстала на тржишту и како би се избјегло повећање отпуштања радника држава је донијела програме помоћи грађанима и привреди и оно што је био посебан изазов јесте организација и управљање овим програмима без и једног папира.

“Највец́и изазов био је повезати и инкорпорирати различите врсте база података из различитих институција у једно функционално окружење и створити контроле које ц́е читати податке из сваке институције.Важно је напоменути да су се ове активности обављале путем веб портала, што значи да је неколико кликова било довољно да се мала и средња предузец́а пријаве за субвенције, а за највише 48 сати запослени би имали плате на банковним рачунима. Током прва два квартала 2021. године путем Портала је било 21 295 одобрених пријава, са 97 362 субвенционисане плате у износу од 27,24 милиона €, а све је обављено дигитално, без папира”, истакла је Липовина-Божовић.

Ослањајуц́и се на добре праксе из Програма субвенционисања зарада, Министарство економског развоја одлучило је да ове године надогради Програм за унапређење конкурентности привреде. “За разлику од претходног периода, када је документација предавана у штампаном облику и након тога ревидирана, овогодишња пријава је потпуно дигитализована и могла се вршити искључиво путем интернета. У пракси то значи - лакшу примјену, крац́е рокове за оцјењивање и одобрења и бољи надзор. Иако се чинило да је пријављивање на Интернету неким учесницима препрека, вец́ина њих је дала позитивне повратне информације и оцијенила да ова опција значајно олакшава процес”, додала је државна секретарка.

Липовина-Божовић је казала да у циљу наставка процеса дигитализације и стварања адекватног окружења за пословање сегмента малих и средњих предузец́а, Министарство економског развоја, уз подршку ЕБРД-а, спроводи пројекат „Унапређење предузетништва кроз напредну савјетодавну подршку и информационе услуге“. “Једна од компоненти пројекта подразумијева успостављање дигиталног веб портала на једном месту, такозваног САП портала који омогуц́ава предузетницима и другим пословним актерима да на једном месту добију све информације релевантне за њихово пословање, укључујуц́и и информације о тренутној пословној подршци”, појаснила је државна секретарка.

На панелу је било ријечи о модернизацији јавне управе у оквиру којег је Милена Липовина-Божовић апострофирала неопходност дигитализације јавног сектора у Црној Гори и значају иновација. “Ојачана је и наглашена улога иновација као битног покретача економског развоја и одрживости. Дигитална трансформација препозната је у Стратегији паметне специјализације Црне Горе као веома важан дио репрезентативног програма у области ИЦТ технологија чији је циљ омогуц́авање постизања најсавременијих технолошких стандарда, развој е-инфраструктуре и примјену иновативних ИЦТ рјешења на државном нивоу”, казала је Липовина-Божовић и додала да је најбољи примјер једног таквог рјешења портал е-Иновације, који омогућава транспарентну и поједностављену процедуру пријаве корисника за Регистар иновационих активности и подстицаје за истраживање и развој.  

“У наредном периоду од највец́е важности ће бити да се овом процесу трансформације приступи на структурални и координиран начин. Подаци које ц́е прикупљати и генерисати јавна управа ц́е бити темељни стуб који ц́е омогуц́ити развој иновативних услуга које користе нове технологије. Досљедност у структурирању ових података биц́е од кључне важности. У том смислу, врло је важно да приликом дизајнирања ових услуга укључимо све заинтересоване стране, не само оне унутар Владе и министарстава, вец́ и наше грађане и пословне субјекте који су ипак крајњи корисници ових услуга”, закључила је Липовина-Божовић.

Циљ ове сесије је био да прикаже Владе у региону које ефикасно сарађују са различитим секторима, а као резултат тога су развиле услуге у чијем фокусу је грађанин као крајњи корисник, доприносец́и тако укључивању и јачању екосистема. Поред државне секретарке Милене Липовина-Божовић учесници сесије су били представници влада земаља из окружења, као и реномирани стручњаци европских организација. 

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?