Мрежама знања и међународне сарадње заштитити културно насљеђе као друштвену вриједност

Заштита и интерпретација културног насљеђа не треба да буде само институционална обавеза, већ друштвена вриједност, а то је могуће једино кроз мреже знања, међународне сарадње, повјерења и солидарности, оцијенила је министарка културе и медија др Тамара Вујовић. 

Отварајући међународну научну конференцију „Да ли прошлост има будућност у Рисну? Искуства и наде конзеватора и археолога”, казала је да археологија, као дисциплина у којој се додирују емпиричко истраживање, теоријска рефлексија и културна одговорност, данас има немјерљив значај на глобалном нивоу.

“Ријеч је о дјелатности која изнова потврђује континуитет људског постојања и сложеност идентитетских и цивилизацијских слојева на којима почивају савремена друштва. У том погледу, Црна Гора представља изузетан потенцијал, који привлаћи пажњу и интересовање бројних стручњака широм свијета“, сигурна је Вујовић.

Поред дугогодишње сарадње са Варшавским универзитетом када је у питању Рисан, издвојила је и Црвену Стијену, најзначајнији палеолитски археолошки локалитет на којем се годинама спроводе истраживања у сарадњи са Универзитетом Минесота из Америке, као и сарадњу са Њемачким археолошким институтутом из Берлина.

„На релативно малој територији концентришу се налазишта која свједоче о интензивним културним, трговачким и политичким токовима током више миленијума, од илирских и хеленистичких трагова, преко римских муниципија, до ранохришћанских и средњовјековних споменика. Управо та вишеслојност чини црногорску културну баштину репрезентативном и пожељном за размјену искустава са најеминентијим институцијама и стручњацима на међународном нивоу“, рекла је Вујовић.

Указала је да је велики изазов одговорити на комплексне захтјеве савременог управљања културном баштином, посебно археолошким локалитетима.

„Зато цијеним да је сарадња кључни услов сваког савременог друштва за напредовање у овој области. С пуним увјерењем истичем да међународна и интердисциплинарна партнерства представљају важан елемент црногорске културне политике, како у области истраживања и заштите археолошких локалитета, тако и у домену образовања и стручног усавршавања кадра из ове области“, казала је Вујовић.

У том контексту, како је додала, посебно мјесто има сарадња са Републиком Пољском, која се током посљедње двије деценије развија на изузетно плодотворан начин.

„Нарочито истичем археолошка истраживања локалитета у Рисну, реализована у партнерству са „Универзитетом у Варшави“. Ријеч је о једном од најзначајнијих хеленистичких центара на источној обали Јадрана, чији налази, попут златног прстена из ИИИ вијека п.н.е. и ризнице од скоро пет хиљада бронзаних новчића, свједоче о изузетном степену урбаности, трговачких веза и политичке динамике у античком периоду“, навела је Вујовић.

На основу анализираних материјалних трагова и просторне дистрибуције налазишта Царине и Градина, како је рекла, може се са високим степеном извјесности тврдити да је антички Ризон био највећи урбани центар илирског свијета на простору данашње Црне Горе и шире, и у појединим периодима вјероватно и политичка пријестоница.

„Управо слојевитост и просторна интегрисаност рисанског археолошког пејзажа захтијевају пажљиво осмишљене конзерваторске стратегије, које надилазе акт заштите и улазе у домен савремене интерпретације културног насљеђа као динамичког ресурса идентитета, образовања и одрживог развоја. У том контексту, мултидисциплинарни приступ постаје неопходан, подразумијева увезивање археолошке, конзерваторске, пејзажне, дигиталне и музеолошке експертизе, уз перманентну ревалуацију метода документовања и презентовања налазишта“, сматра Вујовић.

Најавила је да ће бити потписан Меморандум о сарадњи у области заштите и очувања културне баштине са Универзитетом у Вроцлаву.

“Такав облик партнерства, утемељен на дугорочности, узајамном повјерењу и високој стручности, потврдиће да савремени приступ заштити културног насљеђа не може бити затворен у границама појединачних националних система, већ да се истинска валоризација добара остварује управо кроз међународни дијалог, академску мобилност и стратешку координацију. Управо Рисан омогућава успостављање таквих модела сарадње, чинећи га не само локалитетом од изузетног значаја, већ и парадигматским примјером за савремени конзерваторски рад на простору југоисточне Европе“, рекла је Вујовић.