Завршио је електротехничку, уписао потом машинство, у међувремену научио да програмира. Сам.
И нису ни електротехника ни машинство данас дио његове званичне биографије.
“Од програмера до менаџера”, прочитаћете у биографији човјека који је активно учествовао у стварању првих интернет сервиса и интернет заједице у Црној Гори, а годинама, као извршни директор “Домена”, компаније која на глобалном нивоу управља интернет ознаком Црне Горе, ради на томе да.МЕ постане најпожељнији лични домен на интернету.
“Рачунаре сам научио да користим док сам студирао, то ми је била ваннаставна активност… самоук сам програмер”, каже он.
Управо га је то довело до менаџерске позиције, на каквој је и данас.
Његов пут образовања и професионалног развоја данас називамо СТЕМ. СТЕМ је у ствари скрећеница од Сциенце (наука), Тецхнологy (технологија), Енгинееринг (инжењеринг) и Матхематицс (математика).
Лешић каже да програмирање јесте будућности, али и да будућност једнако јесу и друге области СТЕМ-а.
“Наука, природне науке, инжењерство као наставак природних наука, технологија као нешто што се развија и што је живо, и математика као база за све то. Као друштво би требало да се у сва четири сегмента развијамо равноправно”, каже он.
Препознајући значај рачунарских наука и улагање у СТЕМ, Министарство просвјете је у септембру 2020. године, кроз Инструмент за претприступну помоћ (ИПА) и подршку ресора финансија, за девет основних школа и Природно-математички факултет (ПМФ) Универзитета Црне Горе уручило опрему у вриједности од око 47 хиљада еура. Школама је уручено 18 лаптопова и 18 ТВ уређаја, а ПМФ-у 36 рачунара и двије интерактивне табле.
1 / 6 Фото: ПР Центар/Ђорђе Цмиљанић
Професорица математике Ивана Јанковић из ОШ “Павле Ровински” у Подгорици, једне од школа које су обухваћене пордршком, каже да је добијена опрема изузетно корисна, да у великој мјери доприноси унапређењу наставног процеса, те да је посебну улогу одиграла током пандемије.
“Небитно да ли се ради о искључиво ТВ опреми или рачунару, наставник, када располаже том опремом има шире могућности за избор материјала и начина презентовања градива. Конкретно, из математике, примјеном ове опреме знатно се скраћује процес стварања геометријске слике код које је, радом искључиво на табли, потребно знатно више времена да би се слика формирала”, каже она и додаје да се уз такву опрему скраћује и вријеме исписивања и диктирања теоријског дијела градива, да такав начин предавања и дјеци боље држи пажњу.
“Тешко да табла и креда у данашњем времену могу бити једина средства за рад у учионици”, поручује.
Указује и да скоро сва дјеца под термином ИТ подразумијевају искључиво рачунаре.
“Мали је број ученика који знају да су информационе технологије много шири појам”, каже Јанковић и додаје да је за ученике и термин СТЕМ непознаница, осим када је дијете директно везано за активност која укључује примјену тог термина.
“У школи се трудимо да им СТЕМ/МИНТ приближимо у контексту компетенција за 21. вијек, односно знања и вјештина из научне, математичке и информатичке писмености”, каже Јанковић.
Према њеним ријечима, ИТ и СТЕМ едукација реализује су приоритетно кроз редовну наставу, али је и због интересовања ученика у школској 2020/2021. изборни предмет у деветом разреду био Увод у програмирање.
“У школи се реализују информатичке секције - Роботика и Мицро:бит. Постоје два роботичка тима - МонтеБот и Лего планет. Ученици су из области роботике постигли сјајне резултате, Монтебот је четири пута био државни првак, а Лего Планет једном. Пет пута су тимови наше школе имали изузетно запажене резултате и на међународном нивоу”, поносна је Јанковићева на успјехе ученика ОШ “Павле Ровински”.
Гдје се уче програмирање, информатика...
Према подацима Министарства просвјете, науке, културе и спорта, у школској 2019/2020. по програмима електротехнике, у првом разреду образовало се 617 ученика. У школској 2020/2021. години, у први разред на исте образовне програме уписан је 681 ученик, 64 више него годину раније.
Из ресора просвјете појашњавају и да сви образовни програми стручног образовања од 2016. имају у наставном плану предмат Информатика - два часа седмично у једном разреду код трогодишњих, односно два часа седмично у два разреда код програма у трајању од четири године. У гимназијама се изучавају Информатика и Програмирање и програмски језици.
У свим средњим школама слуша се математика, док се физика слуша у програмима из области инжењерства.
“У први разред средње школе уписује се око 7.000 ученика и за све њих значајно је познавање и коришћење информационих технологија, што је показала реализација наставе у условима изазваним пандемијом коронавируса. Стога ће Министарство просвјете, науке, културе и спорта радити на унапређењу услова у школама које се односи на опремање рачунарских учионица и обуке наставника у овој области”, казали су из тог ресора.
Ђаци који су се средњој школи усмјерели ка природним и техничким наукама обично су и кандидати за упис на факултете попут ПМФ-а, гдје постоји шест студијских програма, гдје се изучавају математика, физика, биологија и рачунарске науке.
Александар Поповић ванредни је професор на ПМФ-у, некад и сам студент тог факултета.
“Кроз цијело основно образовање највише пажње ми је привлачила математика и рјешавање задатака. Уписао сам тадашњу Математичку гимназију у Подгорици, па је по завршетку средње школе, ПМФ био мој логичан избор. Конкретно, за студијски програм Рачунарске науке сам се одлучио јер стечена знања могу и да практично примијеним у ИТ индустрији која је у то вријеме већ постала јако популарна. Са програмирањем сам се први пут сусрео у средњој школи и та ‘љубав’ траје до данашнијх дана”, каже он.
ПМФ-у је кроз ИПА програм додијељено 36 рачунара и двије интерактивне табле. Поповић каже да је факултету неопходно даље унапређење у том смислу, али је и става да је за квалитет наставе важан и наставни кадар који је посвећен раду са студентима, те да је јако важно ослушкивати потребе привреде и глобалне токове у науци и у складу са тиме прилагођавати градиво и наставне програме.
“Обезбјеђење рачунарске сале са знатно већим бројем рачунара значајно би унаприједило наставни процес на ПМФ-у. Резигнира ме чињеница да се инвестира у нове зграде и пројекте, нпр. зграду Научно-технолошког парка, док студенти ПМФ-а, па и других техничких факултета, бораве у малим учионицама које неријетко прокишњавају”, каже он.
Према ријечима Поповића, подршка попут ИПА програма кроз који су дијелом опремљене рачунарске и ИТ учионице, јако је важна за основце, па и ученике средњих школа који се одлуче да упишу и заврше студије попут ПМФ-а.
“Занимања која захтијевају знања из СТЕМ области данас се интензивно развијају и диверсификују. Изучавање ових области треба да започне раније него што је то сада случај. Пракса показује да ђаци који су похађали школу програмирања на ПМФ-у, или неке друге видове неформалног образовања из ове области, лакше савладавају градиво на факултету и генерално имају више успјеха у студирању. С друге стране, то не мора нужно да значи да ће неко бити неуспјешан студент ако није похађао школе овог типа”, рекао је он.
СТЕМ је важан чиме год да се бавите
Из Удружења студената технике (БЕСТ) кажу да, без обзира на то чиме ће се појединац бавити, СТЕМ предмети биће му неопходни за успјешно сналажење на садашњем и будућем тржишту рада.
Лешић је мишљења да су за такав развој ипак неопходне промјене и школском систему.
“То је да развијамо когнитивне вјештине код дјеце, они морају да препознају проблеме, да се питају зашто је то проблем и да траже рјешења. Ми дјеци данас не треба да сервирамо податке, да им тражимо да то науче, него треба да им кажемо - ово су вам основе, а ово вам је проблем, из ових основа које сте научили, пробајте да ријешите овај проблем, дајте рјешење. Треба нам СТЕМ којим дјеци дајемо базу знања и учимо их како да размишљају и како да рјешавају проблеме, јер на тај начин постижемо да остану дјеца”, каже он.
Додаје и да се предузетник не рађа, већ да је предузетник онај ко успије да задржи дијете у себи.
“Дијете воли да истражује, сваки дан научи нешто, дијете рјешава проблеме. Дијете кад устане и покуша да хода, оно рјешава проблем. Е то треба да задржимо у дјеци, да остану знатижељна, да остану заинтересовани да и даље рјешавају проблеме, чак и на студијама”.
Лешић каже да Црној Гори недостају истраживачи и храбри људи. Додаје и да и родитељи и дјеца овдје имају иста очекивања и потребе као било гдје у свијету, али да постоји диспропорција у степену развоја, несагласје између онога што жели привреда и онога што нуди образовни систем, из којег се кадар враћа привреди.
“Фале нам људи који су храбри да искораче у непознато”, каже он и додаје да такви људи требају и школском систему и оном ван њега.
“Причамо сви о стартапима, а шта је стартап? Стартуп је задовољење потребе која није задовољена у економском смислу. Дакле, препознали смо проблем и нудимо рјешење и покушавамо да то скалирамо, не на ниво мале Црне Горе, него на ниво региона, ниво Европе или глобални ниво. Такви нам људи требају”, каже он и додаје да храбрих треба не само привреди и у систему образовања, већ и у јавном сектору.
“Тај троугао - јавни сектор, привреда и едукација коначно морају да разговарају између себе”, поручује он.
Уговор “Набавка ИТ опреме за компјутерске и СТЕМ учионице” реализован је у оквиру програма Европске уније и Црне Горе за запошљавање, образовање и социјалну заштиту (2015-2017).
Школе којима је додијељена опрема одабране су на основу изврсних резултата остварених у СТЕМ дисциплинама, и то су двије основне школе у Подгорици - “Милорад Муса Бурзан” и “Павле Ровински”, опрема је уручена и ОШ “Милева Лајовић Лалатовић” у Никшићу, которској ОШ “Његош”, ОШ “Драго Миловић” у Тивту, ОШ “Ристан Павловић” у Пљевљима, беранским школама “Вук Караџић” и “Радомир Митровић”, те ОШ “Марко Нуцуловић” у Улцињу.
Набавка опреме, како су раније саопштили из ресора просвјете, подршка је ширем и обухватнијем пројекту “Интеграција кључних компетенција у образовни систем Црне Горе”, који се реализује у оквиру истог програма и има за циљ израду националног оквира кључних компетенција, са посебним фокусом на СТЕМ компетенције.
Реализација Програма ЕУ-ЦГ званично је почела у јулу 2018, када је потписан финансијски споразум, и трајаће до 31. децембра 2022. године. Његова укупна вриједност износи 18 милиона еура. ЕУ учествује са 85 одсто средстава или 15,3 милиона, док Црна Гора за његову реализацију обезбјеђује 15 одсто средстава, односно око 2,7 милиона еура.
У едукацију улажу НВО и приватни сектор
“Домен” и ПМФ од 2008. организују бесплатне школе програмирања за ученике основних и средњих школа, гдје полазници, појашњава Поповић, стичу знања која ће им бити од користи у студирању.
“Поред тога, овај пројекат има изузетан значај јер ђаци добијају прилику да се упознају са нашим факулетом и да добију јаснију слику о томр шта ће изучавати ако се одлуче за упис на ПМФ. Наши матуранти махом су лоше информисани о томе шта поједини факултети нуде, као и о занимањима којима се могу бавити. Школа програмирања је добра прилика за њих да виде шта их очекује ако се одлуче за каријеру програмера. На крају, ова школа има велики значај и за сам ПМФ, јер се почетак рада школе поклапа са порастом ‘популарности’ рачунарских студијских програма на нашем факултету”, каже Поповић.
Школа програмирања само је један од програма које “Домен” реализује кроз пројекат СТЕМ едукација (стемедукација.ме). СТЕМ радионице организује и Играмирање.ме, иницијатива НВО “Тинкер”, у чијој организацији је први пут у Црној Гори недавно одржано такмичење из математике “Кенгур без граница”. Такво такмичење одржава се већ 30 година у преко 80 држава свијета.
Шаховски савез реализовао је са Цоде-лаб пројекат “Кроз свијет шаха”, који прати и веб апликација са литературом (крозсвијетсаха.ме).
У први разред средње школе уписује се око 7.000 ученика и за све њих значајно је познавање и коришћење информационих технологија, што је показала реализација наставе у условима изазваним пандемијом коронавируса. Стога ће Министарство просвјете, науке, културе и спорта радити на унапређењу услова у школама које се односи на опремање рачунарских учионица и обуке наставника у овој области.
ИЗВОР: Портал Вијести