Нова одлука Европског суда за људска права у односу на Црну Гору

Дана 27. октобра 2022. године, Европски суд за људска права у Стразбуру донио је једногласно ОДЛУКУ у односу на Црну Гору у предмету Комар против Црне Горе (представка бр. 35564/19) и 2 друге представке и одлучио да представке избрише са листе предмета у складу са чланом 39 Конвенције, будући да су стране у поступку постигле пријатељско поравнање, након што се увјерио да су пријатељска поравнања заснована на поштовању људских права зајемчених Конвенцијом и Протоколима уз њу и да не постоје разлози који би оправдали даље испитивање представки.

Наведени предмети Влади Црне Горе комуницирани су од стране Европског суда, као предмети који представљају добро установљену судску праксу (“wелл-естаблисхед цасе-лаw“), будући да се ради о репетитивним предметима који се односе искључиво на прекомјерну дужину трајања поступка пред Уставним судом Црне Горе, а имајући у виду да је Европски суд већ донио пресуду Сиништај против Црне Горе којом је утврдио повреду члана 6 став 1 (право на правично суђење) Европске конвенције због прекомјерне дужине трајања поступка пред Уставним судом Црне Горе.

Подносиоци представки у наведеним предметима изнијели су жалбене наводе Европском суду, указујући на повреду права на суђење у разумном року од стране Уставног суда Црне Горе будући да су поступци које су водили пред тим судом трајали 4 године и 4 мјесеца, 5 година и 2 мјесеца и 3 године и 6 мјесеци.

Имајући у виду одлуку која је данас објављена у односу на Црну Гору, као заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права, имам обавезу да укажем на превентивно дјеловање свих националних органа, како би се смањило кршење људских права на националном нивоу, а самим тим и непотребни издаци из буџета. У том смислу, анализирајући тренутну ситуацију у правном поретку, национални правни систем Црне Горе, а нарочито Уставни суд Црне Горе мора да уложи додатне напоре, као посљедња инстанца којој су грађани дужни да се обрате прије подношења представке Европском суду, како би се обезбиједила ефикасна, адекватна и дјелотворна заштита људских права и основних слобода наших грађана, на шта је Канцеларија заступника и указивала између осталог у својим досадашњим Годишњим извјештајима

Забринутост у вези неефикасног поступања Уставног суда Црне Горе изразила је и Европска комисија која је у свом извјештају за Црну Гору за 2022. годину истакла да повреда права на суђење у разумном року пред Уставним судом Црне Горе, која је већ једном утврђена у предмету Сиништај против Црне Горе, може довести у ризик став Европског суда о дјелотворности уставне жалбе као правног средства на националном нивоу. 

Подсјећања ради, Европски суд је у пресуди Сиништај и други против Црне Горе (пресуда од 24. новембра 2015. године, став 123) прогласио да уставна жалба може у принципу да се сматра дјелотворним правним лијеком од 20. марта 2015. године, јер је то датум од када је ново законодавство ступило на снагу.

Ризик од губитка дјелотворности уставне жалбе као правног средства у националном систему Црне Горе, појачан је и чињеницом да је Уставни суд Црне Горе од септембра ове године у непотпуном саставу и тренутно је стручан кадар тог суда ограничен на три судије (од укупно седам) и 34 запослена лица, док се у раду овог суда тренутно налази око 3 212 предмета, од чега се 2 967 (око 92%) предмета односи на уставне жалбе грађана који се притужују на повреде њихових људских права. Због свог непотпуног састава, Уставни суд је тренутно онемогућен да формира кворум и доноси одлуке, што се неповољно одражава на правну сигурност и стабилност правосудног система.

С тим у вези, користим прилику да још једном нагласим да би постојање дјелотворног правног лијека у националним оквирима, требало да доведе до смањења броја предмета који би били комуницирани Европском суду од стране наших грађана, чиме би се предуприједио ризик од потенцијалне материјалне штете коју би наша држава била у обавези да плати као правично задовољење због кршења људских права. Данашња одлука Европског суда у односу на Црну Гору представља апел за наше националне институције, конкретно Уставни суд Црне Горе, да изнађе рјешења у циљу ефикасног одлучивања о поднијетим уставним жалбама, како би се избјегло да Европски суд утврди да уставна жалба не представља дјелотворан правни лијек у нашем националним систему, што би могло имати изразито неповољне реперкусије на цјелокупан правни поредак државе Црне Горе.