Обилазак терена у Бару и препоруке за заштиту засада од земљишних патогена

Проблематика заштите биља услијед присуства земљишних патогена је специфична и може бити отежана у условима промјене  намјене земљишта, присуства старих стабала, извођења обимних грађевинских радова у близини, те близине отпадних вода. Са тим проблемима се посебно суочавању мања газдинства те биљне врсте подложне промјени климатског и водног режима на локацијама  гдје се мијења намјена употребе парцеле  те се крче стабла а заостаје одређени број биљака и додају се нова стабла.  

У подручју Бара имамо такве примјере а има их и у другим општинама. Обзиром да се  значајна површина парцела под већим засадима агрума и другог воћа у барској општини  искористила за изградњу стамбених објеката код биљака у близини крчервина јављају се проблеми у одржавању добре кондиције преостали или новопосађених биљниј култура. Близина фреквентних саобраћајница уз високе температуре и струјање врелог ваздуха неповољно утиче на развој биљних врста како воћних тако и украсних.

С. Контић 2026.год- мицелије испод коре на стаблу кивија

Редовним обиласком и по позиву   обилази се   терен  а код регистрованог газдинства у Бјелишима, прегледан је мјешовит засад воћака и украсног биља са фокусом на осушена стабла кивија.Визуелним прегледом уочена су стабла кивија која се суше сукцесивно почевши од надземних дјелова, лишћа, грана и гранчица до изумирања цијеле биљке. Прегледом стабла у зони коријеновог врата видљиве су  мицелије гљивица Rosselinia necatrix могуће и других мада се Armillaria mellea не уочава -нема около стабала клобука ове гљиве.

Трулежи коријеновог система  доприносе  обилних кише, те задржавање воде из фругих извора , поготово у подручјима гдје су земљишта сиромашна хранљивим материјама. У овом случају долази до брзог напредовања болести, са једне стране изазвано обилном влагом и погодним окружењем за раст патогених гљивица, а са друге слаб раст и развој биљака на тлу сиромашном материјама критичним сам за раст и развој.  Коријен и коријенов врат кивија буде захваћењен мицелијама фитопатогених гљивица.

Прегледом коријена и коријеновог врата, вађењем коријена  одсјеченог стабла уочава се влажна трулеж и мноштво мицелија бијеле, бијело розикасте боје до браон рђасте пребојености зоне корјена корјенчића и корјеновог врата. У зони сушења су осушене и  врсте  украсног биља ( руже). Сушењу доприноси   зона  око биљака окружена бетоном, под утицајем струјања врелог ваздуха  фреквентних саобраћајница, те има утицаја подземне вода из објекта у непосредној близини. Извођени грађевински радови, прашина, те  завршни радови на објекту у близини биљака могли су  утицати на промјену састава земљишта те поремећаја микробиолошког састава и појаве земљишних гљивица чији се инфективни дјелови  веома лако шире наводњавањем на околни дио и здраве билљке. Ствара се микроклима која не погодује биљкама. Оваква ситуација у засадима захтјева да се суви и нападнути дјелови биљака  изваде и запале а дијелове земљишта   дезинфекују кречом.

Коријен инфициран гљивицом С. Контић 2026.год

Заштиту обављати на начин што је зону заразе потребно  заливати раствором одређених  препарата за које се искуствено и на основу истраживања показало да могу имати повољан утицај на рјешавање ове проблематике. За ову сврху препарати се користе  заливањем   наизмјенично а корисно је третирати и зону биљака без симптома.

За заливање зоне корјена и корјеновог врата се могу примјенити препарати на бази металаxила, флуазинама, те бакарни препарати. Концетрацију припремити тако да буде  два пута јача него за фолијарну примјене из упутства за употребу. Иако ове земљишне патогене   није могуће уништити у потпуности  поменутим мјерама се може смањити ширење и негативан утицај по биљке. Концетрацију припремити два пута јачу него за фолијарну примјене према упутства за употребу и и тим раствором не третирати надземни дио са листовима и плодовима.

Биљке које нису потпуно суве разгрнути лаганои оставити да се суши корјенов врат уклонити јако нападнути дијелове и вршити обавезну дезинфекцијоу алата варикином или алкохолом. Пазити да вода не тече током наводњавања од инфицираних зона ка здравим.

Током цијеле године  савјетује се примјењивање препарата за побољшање микробилошког састава земљишта.  Ефективни микроорганизми (EM™) јапанске EM Технологије могу  побољшати квалитет земљишта,вода и ваздуха, штитити од проузроковача биљних болести успостављајући природну равнотежу.  За третман земљишта  може се примјенити EM Natural AKTIV према упутству за примјену. Уколико је потребно третирати отпадне воде из објеката у близини засада  може   се примјенити препарат EKO EM плус. Препарати су на бази корисних микроорганизама.

Дезинфекција рупа кречом: Сам поступак се изводи тако што се након вадјења коријена уситњени и фино измрвљени живи креч распореди на површини сувог земљишта у околини мјеста за сађење. Земљиште не смије  да садржи влагу и ово је неопходан предуслов. Након дистрибуције креча приступа се инкорпорацији на 15 цм, а након тога се залива водом по пуног пољског капацитета и одмах након тога прекрива земљишта фолијом. Пожељно је радити ову мјеру по сунчаном и топлом времену. Након 5 - 7 дана и дуже фолија се скида и врши се припрема земљишта  за садњу.

Савјет припремила:

мр Славица Контић, самостална савјетница И, Дирекција за савјетодавне послове и теренску контролу у биљној производњи