Обраћање потпредсједника Владе Црне Горе и министра вањских послова Ервина Ибрахимовића поводом обиљежавања 20 година од пријема Црна Горе у УН

Свечани коктел поводом обиљежавања 20 година од пријема Црне Горе у Уједињене нације

24. јун 2026. године, 13х, Вила Горица, Подгорица

Обраћање потпредсједника Владе и министра вањских послова Црне Горе Ервина Ибрахимовића 

Екселенције,

Даме и господо,

Задовољство ми је да вам се обратим у име Владе Црне Горе и пожелим добродошлицу на свечани коктел поводом обиљежавања 20 година од пријема Црне Горе у Уједињене нације.

28. јуна 2006. године, резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација (60/264), а на претходну препоруку Савјета безбједности, државе чланице свјетске организације једногласно су донијеле одлуку да приме Црну Гору као 192. чланицу. Био је то тренутак у којем је стављен печат на званично међународно признање Црне Горе као независне, самосталне и суверене државе, равноправог члана међународне заједнице.

Декларацијом коју је поднио предсједник Филип Вујановић, Црна Гора је прихватила обавезе садржане у Повељи Уједињених нација и потврдила своју непоколебљиву опредијељеност да буде дио цивилизације која баштини демократске вриједности и принципе и владавину права.

Застава Црне Горе завијорила се на Ист Риверу, нешто више од мјесец дана након референдума на којем су грађанке и грађани Црне Горе квалификованом натполовичном већином казали да желе обнову независности своје државе. Био је то чин о којем су сањале генерације наших грађана, један од најважнијих дана у модерној црногорској историји.

Генерални секретар Кофи Анан том приликом је рекао: ''Остварењем независности демократски и без насиља, Црна Гора је демонстрирала политичку зрелост и показала да се чак и најтежи проблеми могу ријешити мирним путем''.

Ову зрелост, коју су тада с правом препознали наши међународни партнери, Црна Гора је наставила да његује и у годинама које су услиједиле, постајући озбиљан, поуздан и ангажован актер у региону и на глобалној сцени.

Даме и господо,

Током двије деценије чланства, Црна Гора и њена вањска политика су се профилисали у снажног заговорника дјелотворног мултилатерализма и међународног поретка заснованог на правилима,

постајући препознатљив и пожељан партнер у бројним иницијативама у областима људских права и слобода и одрживог развоја, као и пажљив саговорник и подржавалац напора Уједињених нација у очувању мира и безбједности.

Након првобитне изузетно динамичне фазе регулисања позиција у многобројним мултилатералним аранжманима, Црна Гора је веома брзо почела изграђивати репутацију државе чија политика и позиционирање у УН у потпуности слиједе темељна начела и вриједности Повеље УН.

Припадници војске и полиције Црне Горе службовали су у мировним мисијама Уједињених нација у Либерији, Кипру, Косову и Западној Сахари, показујући да без обзира на величину и моћ, свака држава може да буде контрибутор стабилности. У два мандата, Црна Гора је била чланица Савјета за људска права.

Затим, чланица Економско-социјалног савјета, Извршног одбора УНЕСЦО, Комисије за изградњу мира, извршних тијела Програма за развој УН, Дјечјег фонда Уједињених нација и УН Жене. Наши национални експерти служили су у кључним уговорним тијелима, као што су Комитет за права човјека и Поткомитет за превенцију тортуре.

Цјелокупан ангажман црногорских мисија у Њујорку, Женеви и Бечу, уз снажан интегрисан модел сарадње који је Влада развила са УН системом у земљи, били су у сврху изградње мирољубивог, демократског и просперитетног друштва, поштоване и угледне државе, данас државе чланице НАТО и најнапреднијег кандидата за чланство у Европској унији.

Иза свих остварених резултата стоје имена. Зато ме данас изузетно радује присуство некадашњих амбасадора и амбасадорки Црне Горе при Уједињеним нацијама који су својим знањем градили имиџ Црне Горе у УН и помогли стасавању нових генерација дипломата које настављају путем успјеха, уз још више одлучности и одговорности.

Додатно, а имајући у виду да је данас и Међународни дан жена у дипломатији, са задовољством ћу истаћи да у овом тренутку кључне позиције црногорске дипломатије у Њујорку и Женеви заузимају жене.

У сложеним геополитичким односима, у условима у којима ривалство све чешће настоји да надјача или замијени сарадњу, и када се међународно право и дипломатија виде као препрека а не пут ка рјешењу, Уједињене нације, упркос својим мањкавостима о којима отворено разговарамо, и даље имају јединствену и незамјењиву улогу.

Нарочито за земље територијално и демографски ограничене, али вриједносно снажне и утемељене у основним постулатима мултилатерализма, владавини права и људским правима. Због тога данашњи јубилеј за нас у Црној Гори има посебну вриједност.

Свједочи о успјеху државне (вањске) политике током протекле двије деценије да очува јединствену препознатљивост Црне Горе као грађанске, мултиетничке демократије, дубоко укоријењене у систему вриједности савременог глобалног запада и отворене као свијету.

Екселенције,

данас је, такође, прилика и да изразим захвалност нашим пријатељима, партнерима и савезницима. У оваквим моментима често се присјетите неких детаља који у новим околностима добију дубље, снажније значење. Један од њих сеже у 1918. годину када француски предсједник Поанкаре пише писмо црногорском краљу Николу И, тада у егзилу,

и поручује да није моменат за његов повратак у земљу, али да ће Француска бити ту да пружи подршку онда када тај тренутак дође. Вјерујемо да је 28. јун 2006. године, дан када је Црна Гора примљена у Уједињене нације, био тај тренутак њеног повратка на глобалну сцену, када сте сви ви данас

присутни, не само Француска, били уз нас. Хвала вам на подршци и повјерењу да ће Црна Гора остварити обећано. Снажно вјерујем да подршка Француске и осталих европских савезника неће изостати ни у завршној фази европске интеграције Црне Горе.

Хвала на пажњи.