Одржан пети консултативни састанак поводом израде Концепта Просторног плана Црне Горе

Фокус петог консултативног састанка поводом израде Концепта Просторног плана Црне Горе био је на становништву, мрежи насеља, урбаном и руралном развоју, земљишној политици, уз осврт на сеизмички ризик и климатске промјене. Концепт Плана у овим областима презентовали су Светлана Јовановић, као руководилац израде ППЦГ и Иван Недовић, испред Директората за просторно планирање. 

Током излагања, сви присутни су били сагласни да посебна пажња буде посвећена сјеверу државе, који је усљед неравномјерне просторне дистрибуције становништва посебно угрожен.

Као предлог рјешења проблема дате су пројекције становништва на нивоу општина, региона и на нивоу државе, према задатом планском периоду до 2030. и 2040. године, под претпоставком да ће спољне миграције ван Црне Горе бити минималне, као и да ће временом доћи до оживљавања стопа наталитета, посебно у Сјеверном региону.

Додатно, констатовано је да би, како би се достигао пројектовани број становника по регионима, било веома пожељно увести редистрибутивну демографску политику, то јесте, разним подстицајним мјерама, нпр. за повећање наталитета, мотивисати становништво за живот у општинама Сјеверног региона, како би се зауставили негативни трендови и уједно растеретио Средишњи и Приморски регион од прилива становништва.

На састанку је приказано постојеће стање урбаног развоја и мреже насеља у Црној Гори, те указано је на проблем преизграђености појединих урбаних насеља и присуство нелегалне градње објеката у сва три региона државе, при чему доминира Подгорица као центар државног значаја, као и градски центри у Приморском и Средишњем региону.

Концептом Плана, који је презентован, указује се на потребу усклађивања развоја насеља са циљевима урбаног развоја у Европи, при чему је глобални циљ: учинити градове и насеља безбједним, инклузивним, отпорним и одрживим. Урбани изазови су смањење “закрчености”, обезбјеђивање средстава за пружање квалитетних основних услуга, адекватног становања и квалитетне инфраструктуре.

На састанку су одређене полазне основе за дефинисање земљишне политике, на којима треба да се заснива будућа политика уређена простора. Земљишном политиком треба утврдити цјеловит пакет мјера којим би се обезбиједили предуслови за квалитетно планирање у смислу примјене најбоље праксе у изради планова, активног учешћа кључних актера и јавности у доношењу стратешких одлука (планова), уз афирмацију принципа праведности и одрживости рјешења

Када је у питању област климатских промјена, Бранко Мицев, испред ХМЗ-а поручио је да су “климатске промјене веома важне са аспекта безбједности, али и економског потенцијала, између њих мора постојати баланс. Црна Гора има огроман потенцијал за развој соларне енергије, посебно централни и јужни регион, због броја сунчаних дана и на томе треба инсистирати”.

Састанку су присуствовали представници Управе за статистику – МОНСТАТ, Инжењерске коморе, Универзитета Црне Горе, Завода за хидрометеорологију и сеизмологију, представници црногорских општина, НВО сектора и представници МЕПГ-а.