Одржана регионална онлине конференција “ЛОКАЛНА ПАРТНЕРСТВА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ И ЊИХОВА ОДРЖИВОСТ”

Јуче је одржана онлине регионална конференција под називом “Локална партнерства за запошљавање и њихова одрживост”, која је окупила представнике  институција, организација и локалних партнерстава за запошљавање из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе.

Преко 65 учесника догађаја учествовало је у размјени информација, искустава и добрих пракси у земљама из региона и Европске уније о функционисању и дугорочној перспективи рада локалних партнерстава у области запошљавања и њихове улоге у креирању локалне политике запошљавања.

Конференцију је реализовао  тим техничке помоћи пројекта “Даљи развој локалних иницијатива за запошљавање у Црној Гори”. Пројекат има за циљ да подстакне развој локалних иницијатива за запошљавање у циљу побољшања тржишта рада и повец́ања запошљивости а финансиран је из ЕУ-ИПА средстава у оквиру Програма ЕУ и Црне Горе за запошљавање, образовање и социјалну политику.

На почетку конференције гостима се обратила  Јевросима Пејовић, в.д. директорице Директората за рад и запошљавање у Министарству економског развоја, истичући да су реформа тржишта рада и развој радне снаге у врху агенде структурних реформи Владе Црне Горе. „Тежимо остварити инклузивни раст, што између осталог, значи да желимо да сваки грађанин наше земље осјети да живи у бољем, сигурнијем друштву. Креирамо политике којима желимо допринијети повећању запослености и смањењу незапослености, повећању активности становништва, унапређењу квалитета образовања и смањењу броја сиромашних и оних који су у ризику од сиромаштва“, додала је Пејовић. Она је такође истакла значај реализованог пројекта, а нарочито успостављања  партнерстава са локалним самоуправама, социјалним партнерима, НВО, послодавцима и образовним институцијама, како би се достигла стварна промјена, одговорити на реалне потребе заједница и осигурати да ниједна особа буде изостављена.

Водитељица пројекта Мери Лоренчич представила је резултате пројекта, од којих су најзначајнији успостављање локалних партнерских група за запошљавање у 21 црногорској општини, те израда локалних стратегија за акционим плановима за сваку поједничну укључену општину. Да би се осигурала научна утемељеност припремљених стратешких докумената, израђена је детаљна анализа стања и  база са око 40 индикатора локалних тржишта рада. Надаље, на основу идентификованих потреба локалних тржишта рада израђено је  6 мјера активне политике запошљавања. Око 150 представника локалних партнерских група повећало је капацитете из области планирања локалне политике запошљавања кроз  серију од четири радионице, док је преко 100 представника локалних партнера кроз тродневне обуке стекло знања за израду и спровођење пројеката финансираних од стране Европске Уније.

О развоју и спровођењу локалне политике запошљавања у Србији говорила је Драгица Ивановић, начелница у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Она је представила стратешки и законодавни оквир, затим процедуре за спровођење суфинансирања мјера активне политике запошљавања предвиђених локалним акционим плановима, постигнуте резултате и изазове. Поред израде анализа и обука, Министарство је, заједно са Националном службом за запошљавање  као редовну праксу успоставило регионалне састанке са представницима локалних самоуправа и локалних савјета за запошљавање.

Локални савјет за запошљавање Града Чачак и искуства у креирању и спровођењу локалне политике запошљавања кроз активан приступ Града у области запошљавања представила је Мирјана Ђоковић из  ЈЛС Град Чачак.  Акционим планом запошљавања града Чачка за период од 2021. до 2023. године  предвиђене су сљедеће мјере: стручна пракса; приправништво за младе са високим образовањем; приправништво за незапослене са средњим образовањем; стицање практичних знања; обука на захтјев послодавца за незапослене; субвенције за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих и субвенције за самозапошљавање и јавни радови. Град Чачак посебно има сензибилитет за незапослена лица у најнеповољнијем положају на тржишту рада, као што су  жртве породичног насиља, избјегла и расељена лица, самохране родитеље, супружнике  из породице у којој су оба супружника незапослена, родитеље дјеце са сметњама у развоју, бивше извршиоце кривичних дјела, лица без школе или са непотпуном основном школом итд.

Дорис Сошић, савјетница за развојне пројекте и промоцију из  Ријечке развојне агенције ПОРИН представила је  примјер регионалног партнерства Приморско – горанске жупаније у Републици Хрватској. Ово партнерство, које броји 35 чланица, као главни допринос рјешавању проблема незапослености припрема и реализује бројне пројекте финансиране из ЕУ фондова, као што су спровођење регионалне Стратегије развоја људских потенцијала; запошљавање дуготрајно незапослених особа с подручја кроз оспособљавање за управљање и администрацију ЕУ пројеката; професионално усмјеравање и савјетовање за запошљавање у ИТ сектору; оспособљавање незапослених жена за пружање социјалних услуга; повећање запошљивости лијечених овисника итд.

О искуствима из Босне и Херцеговине говорио је др Ранко Маркуш, вођа тима пројекта “Унапређење истраживања тржишта рада”,  финансираног ЕУ средствима. Маркуш је истакао да су локални савјети за образовање и запошљавање неопходни за исправно дефинисање локалних приоритета; унапређење улоге локалних заједница у рјешавању проблема незапослености; хармонизацију приступа у складу са стратешким развојним приоритетима, као и за постизање већег обухвата незапослених лица активним мјерама запошљавања. На основу прецизних прорачуна на примјеру пројекта запошљавања младих  -  YЕП инкубатора пословних идеја – показао је да исправном реализацијом активних мјера запошљавања, држава  обезбјеђује вишеструке финансијске ефекте, укључујући уштеде на социјалним давањима и раст запослености у локалној заједници. Дугорочно, обезбјеђује се даљи раст јавних прихода, кроз раст потрошње и плате и спрјечава одлив радне снаге из земље.

Представница Фондације за унапређење могућности за запошљавање ПРИЗМА, Установа, из Словеније,  Душанка Лужар Шајт, говорила је о повезивању општина са циљем развоја модела подршке за социјалну економију. Као примјер добре праксе, представила је  „СоциоЛаб“,  један од кључних пројеката у региону Подравја, реализован у сарадњи са  Регионалном развојном агенцијом и локалним заједницама Подравја, коз  дијалог и подршку националних власти. Као приоритетне области  за регион Подравја идентификоване су старење (енгл. агеинг)  и њега старијих, одрживи туризам, локални ланци снабдијевања и производња органске хране и култура и креативне индустрије (ЦЦИ).  Лужар Шајт је нагласила да је, поред правног оквира, који је обезбијеђен доношењем Закона о социјалном предузетништву,  на националном и локалном нивоу неопходно градити повољно пословно окружење али и финансијске механизме. Надаље, присуство надлежних институција и организација на терену, је од пресудног је значаја за подизање свијести и утврђивање потреба и потенцијала локалних заједница.

Посљедњи панел био је резервисан за локална партнерства за запошљавање у Црној Гори, о чему су говорили предсједник ЛПЗ Гусиње, Рефик Пировић и предсједница ЛПЗ Бар, Тања Спичановић. Пировић је изјавио да су очекивања од пројекта „Даљи развој локалних иницијатива за запошљавање у Црној Гори“ у потпуности оправдана:  „Чланови наше групе су активно судјеловали, а посебно нам је важно јер су у питању носиоци развоја нашег града – представници просвјете, локалне самоуправе, бироа рада, који су заједничким радом, уз помоћ пројектног тима припремили одличан документ. Додатна вриједност је што се локални план запошљавања надовезао на стратешки план општине, који је донешен непосредно прије уласка у овај пројекат“.  По мишљењу Спичановић, општина Бар је кроз учешће у пројекту добила вриједан документ који ће стратешки усмјеравати локалну политику запошљавања. „Рад у оквиру ЛПЗ нам је помогао да боље сагледамо своје локалне потребе, потенцијале и правце развоја нових мјера активне политике запошљавања. Право на достојанствен рад и достојанствен живот од свог рада је једно од темељних права и у том смислу  локална управа је отворена за сарадње и партнерстава. Поносни смо што смо кроз различите мјере подршке успјели не само да омогућимо нова запослења, већ и сачувамо постојећа радна мјеста, која су доведена у питање због кризе изазване пандемијом“ – казала је Спичановић.