Одржана трибина о етици, интегритету и вјештачкој интелигенцији

У Ректорату Универзитета Црне Горе, у организацији Етичког комитета и Етичког одбора УЦГ данас је одржана трибина „Етика, интегритет и вјештачка интелигенција” са које је поручено да будућност припада онима који користе вјештачку интелигенцију етички и ефикасно.

Циљ трибине био је да подстакне разговор о значају етике и академског интегритета, као и о примјени вјештачке интелигенције у високом образовању и научноистраживачком раду.

Проф. др Божидар Поповић, предсједник Етичког одбора УЦГ, истакао је да се прије само неколико година расправљло о плагијату преузимањем садржаја са интернета, а да данас студенти могу за неколико секунди добити есеј, семинарски рад, програмски код или истраживачки предлог генерисан вјештачком интелигенцијом. „Кључно питање више није да ли ће АИ ући у високо образовање – он је већ ту. Питање је како ће универзитети одговорити на ту промјену“.

Проф. др Мара Шћепановић, предсједница Етичког комитета, указала је на разлику између традиционалног приступа академском писању и приступа који је потпомогнут вјештачком интелигенцијом.

„Традиционални приступ ослањао се на линеарну претрагу, ручну каталогизацију и висок фокус на техничку форму. Насупрот томе, употреба вјештачке интелигенције омогућава претрагу по смислу, а не само по тачним ријечима, као и боље повезивање података, сагледавање шире слике и разумијевање суштине”.

Шћепановић је, такође, истакла да “вјештачка интелигенција неће замијенити научнике, али ће научници који користе вјештачку интелигенцију замијенити оне који је не користе”.

Проф. др Ана Мугоша, замјеница предсједника Етичког одбора, говорила је о академском интегритету као темељу повјерења у образовни систем и једном од кључних предуслова за развој одговорног и праведног друштва.

„Универзитет није само мјесто стицања знања, већ и простор у којем се обликују критичка мисао и научна изврсност. Начела поштења, транспарентности и поштовања интелектуалног рада од суштинског су значаја за очување кредибилитета знања и јачање повјерења у академску и друштвену заједницу. Њихово досљедно његовање доприноси изградњи друштва у којем су знање, етика и интегритет препознати као темељне вриједности”.

Закључено је да је употреба вјештач̣ке интелигенције неминовна, али да критичко мишљење и академско поштење остају темељи науке.