Одржани округли столови о Нацрту закона о родној равноправности у Улцињу и Бијелом Пољу

Министарство људских и мањинских права, Одјељење  за послове родне равноправности, одржало је 14 и 15. јануара 2026,  округле столове / јавне расправе о Нацрту закона о родној равноправности у двије општине: Улцињу и Бијелом Пољу, уз учешће представника и представница локалних самоуправа, институција система, организација цивилног друштва, политичких партија, медија, као и заинтересованих грађанки и грађана.

Циљ ових скупова био је да се локалним заједницама представе кључне новине Нацрта закона, да се размотре специфични изазови на терену и да се прикупе коментари и приједлози који ће допринијети унапређењу текста прије упућивања Предлога закона у даљу процедуру.

На округлом столу у Улцињу одржаном 14. јануара, посебна пажња посвећена је значају родне равноправности у локалној заједници са израженом мултикултурном и мултиетничком структуром, у контексту приступа услугама, запошљавању, учешћу жена у одлучивању и видљивости жена у јавном простору.

Учесници/е су истакли важност интегрисања родне перспективе у локалне развојне стратегије и буџет општине,  потребу за јачањем улоге службеника/це за родну равноправност на локалном нивоу; значај сарадње са локалним женским организацијама и организацијама које раде са мањинама; важност комуникације на више језика како би информације о правима и механизмима заштите биле доступне свим грађанкама и грађанима.

Представници/ е Министарства су нагласили да Нацрт закона препознаје улогу локалних самоуправа у планирању, спровођењу и извјештавању о политикама родне равноправности, као и потребу за додатном подршком кроз смјернице, обуке и развој родних индикатора.

 На јавној расправи у Бијелом Пољу, 15. јануара, у уводном излагању, начелница Одјељења за послове родне равноправности, Биљана Пејовић, истакла је да је циљ новог закона да родну равноправност постави као трајно начело у свим областима друштвеног живота, уз јачање институционалних механизама и усклађивање са правом Европске уније и међународним стандардима.

Она је нагласила да важећи закон више не одговара у потпуности ни изазовима у пракси, ни обавезама које је Црна Гора преузела у процесу европских интеграција, те да Нацрт закона уводи савремене дефиниције дискриминације, родно одговорно буџетирање, процјену родног утицаја, обавезу прикупљања података разврстаних по полу, као и јачу улогу локалних самоуправа, политичких партија и медија.

Учесницима се обратила и Ирена Ракочевић, директорица Директората за заштиту и једнакост лица са инвалидитетом у Министарству људских и мањинских права, уједно и чланица радне групе за израду закона. Она је посебно говорила о интерсекцијској и вишеструкој дискриминацији, наглашавајући значај препознавања специфичног положаја жена и дјевојчица са инвалидитетом и других вишеструко маргинализованих група, као и о усклађивању Нацрта са стандардима Европске уније у области једнаког поступања и заштите лица са инвалидитетом.

Нацрт закона, између осталог: уводи савремене дефиниције дискриминације по основу пола и рода, укључујући мизогинију, интерсекцијску дискриминацију и родно засновано дигитално насиље; јача систем општих и посебних мјера, које су привремене, циљане и засноване на подацима; прописује обавезу родно одговорног буџетирања и интегрисања родне перспективе у јавне политике; наглашава обавезу прикупљања и објављивања статистичких података разврстаних по полу и других родних индикатора; препознаје важну улогу локалних самоуправа, политичких партија и медија у промоцији родне равноправности.

Посебан сегмент расправе у Бијелом Пољу односио се на институционални оквир, у којем Нацрт закона предвиђа значајну улогу Заштитника/це људских права и слобода као тијела за једнакост, али и оснивање Агенције за родну равноправност као стручног и координационог тијела задуженог за праћење политика, израду анализа, развој родних индикатора, смјерница и обука, уз фазни приступ њеном успостављању у складу са фискалним могућностима државе.

Током расправа у Улцињу и Бијелом Пољу, учесници/е су посебно истакли: значај јасног дефинисања обавеза локалних самоуправа и потребе за јачањем локалних капацитета; важност изградње капацитета институција (обуке, смјернице, подршка из Министарства и будуће Агенције); потребу за препознавањем и ефикасним санкционисањем родно заснованог насиља, укључујући дигитално насиље и говор мржње; важност родно разврстаних података и родних индикатора за праћење стања и планирање политика; примјењивост и реалност предложених казнених одредби у пракси; важност јасног разграничења надлежности између Министарства, Заштитника/це и будуће Агенције за родну равноправност.

Представници/е  Министарства људских и мањинских права су нагласили да је Нацрт закона отворен за дораду и да ће све сугестије и примједбе изнешене  током јавне расправе, бити пажљиво размотрене приликом припреме Предлога закона.