Општи подаци о сектору

Вјековима је вино било дио културе на овом простору о чему свједоче бројни писани и археолошки артефакти. Данас је у Црној Гори производња вина значајна привредна дјелатност иако су уз винарство неријетке конотације помодарство, престиж и тренд. Годишње производимо око 11 мил. лит. вина. Годинама уназад, вино је један од најзначајнијих црногорских пољопривредних производа у извозу, производ са спољнотрговинским суфицитом, јер је вриједност извезеног вина увијек већа од вриједности увезеног. Учешће вина у укупном извозу пољопривредних производа износи 25,8%. На скоро свим континентима, у више од 40 држава, наше вино пронашло је пут до конзумената, који уживају у његовом раскошном букеу и које инспиративно уљепшава амбијент за њиховом трпезом. У Црној Гори потрошња вина је 20,4 литара по глави становника. У већ добро утабаним „Винским путевима“, туристи уживају у гостопримству црногорских винара, у заштићеним амбијеталним цјелинама гдје тихују вјековне камене подзиде и омогућавају каскадни спуст винограда до врелог морског пијеска или до обале највећег балканског језера.

Од укупне производње вина, 70% је производња црвеног, а бијелог до 25%. У скорије вријеме, примјетан је позитиван тренд у производњи розе вина. Статистички је безначајна производња ликерских вина.

Сортна структура и карактеристике вина

Вранац господари у сваком црногорском винограду. Од само њега или у купажи с њим, производи се суво, полусуво вино боје граната, с аромом шљиве, шипка, мармеладе и цвјетном и букеом на презрелу шљиву и орах. Садржи велику количину екстракта и глицерина, који му дају посебну пуноћу, нарочито ако се дуже задржи на чокоту или просуши. Хармонично вино с високим садржајем алкохола и средњим садржајем кисјелина. Прија му купажа са сортама које имају већи садржај кисјелина. Танини су робустни, а структура у почетку њежна, а у завршници груба-заокружена. Има висок потенцијал за старење, а одлежавањем постиже мекоћу и питкост. Вранац је брзо је стекао регионалну славу, тако да се узгаја и у Македонији, Хрватској, Србији, БиХ, Бугарској, али нигдје на даје такав квалитет као у Црној Гори. Радом и мудрошћу, наши винари успјели су да добију бројна признања за квалитет вина, користећи сваку пукотину у камену да одњегују чокот Вранца и да сачувају славу ове величанствене сорте. Више од 50% награда на међународним такмичењима којима се поносе црногорски винари, добили су за вино произведено од ове, по доживљају већине црногорских љубитеља вина, непревазиђене сорте.

Кратошија је некада била најраспрострањенија сорта винове лозе у Црној Гори. Узгајала се од давнина, знатно прије Вранца. Има је у Македонији, Хрватској, Србији, БиХ и ... много даље. Прелиминарни резултати научних истраживања генетске структуре аутохтоних сорти указују да смо древно виноградарско подручје с мноштвом још неоткривених до сада науци непознатих генотипова и да смо на неки начин епицентрално подручје одакле се Кратошија отиснула у свијет, дијелом креирајући вински амбијент у ближим и удаљеним дестинацијама. Наиме, анализа ДНА је потврдила, да се Кратошија на огромним површинама гаји у Калифорнији као Зинфандел, а у Италији као Примитиво. Дакле, Кратошија је аутохтона црногорска и истовремено космополитска  сорта, која уз Вранац, Крстач и др. аутохтоне сорте може и треба да утиче на респектабилније позиционирање Црне Горе на свјетској винској мапи. Вино је интензивно обојено, висококвалитетно, хармонично и освјежавајуће. Грожђе сакупи пуно шећера, али и сасвим довољно кисјелина, па је Кратошија идеална у купажама са сортама с мањим садржајем кисјелина. Има карактеристичан буке и сортну препознатљивост, али се у Црној Гори најчешће купажира с Вранцем.

Црногорска сорта Крстач, интересантно, има своје разлоге и објашњење зашто истрајава и одбија да живи на другим координатама. Најзаступљенија је у подгоричком виногорју, тек понеки чокот у Црмници.  Сви досадашњи покушаји да се пренесе и узгаја ван Црне Горе били су безуспјешни. Није познато да је има чак ни у виноградима сусједних држава. Уобичајени стил је суво, бијело вино с аромом зреле јабуке и коре лимуна и букеом диње и презрелог лимуна. Питко је, хармонично, с високим садржајем кисјелина и њежне, освјежавајуће структуре.

Мушкаћела је локална сорта највише заступљена на Црногорском приморју и у Црмници. Вино је висококвалитетно, ћилибарно, с оптималним нивоом кисјелина,  мускатним мирисом и веома финим букеом.

Чокоти сорте Жижак могу се наћи у Црмници и на Црногорском приморју око Х. Новога. Вино је питко, пуно и хармонично, ментолног укуса и развијеног пријатног букеа.

Од локалне сорте Чубрица углавно се производи аутентично розе вино с укусом нара. Пасионирани љубитељи ове „даме аутентичног израза“ су виноградари и винари из субрегиона Кучи.

Дакле, доминирају  врхунска, црвена, типична јужњачка, екстрактна вина, с високим садржајем алкохола. Имамо више од 300 различитих вина на тржишту. Ипак, изражена је потреба за обогаћивањем асортимана црногорских вина, која ће уз традиционални Вранац допринијети раскошности црногорског мозаика вина. Од страних сорти највише се узгајају ради производње вина: Цхардоннаy, Цабернет Саувигнон, Мерлот, Саувигнон, Марселан, Гренацхе и Схираз.

Произвођачи вина

Структура произвођача вина у Црној Гори је слична као и структура произвођача грожђа, преовлађују винарије са веома малим капацитетима за производњу вина. Наиме, од 140 регистрованих винарија, више од 65% произвођача имају максимално могуће капацитете за годишњу производњу вина до 5.000 литара, 22 винарије имају капацитете за производњу до 10.000 л вина, 12 винарија има капацитете производње до 20.000 л вина, 6 произвођача (6,2%) имају капацитете производње до 100.000 л вина. Једини произвођач с производним капацитетом изнад 100.000 л вина је компанија „13. Јул – Плантаже“АД,  с годишњом производњом вина од 8- 12 мил. Литара,  а која има капацитет за производњу 20 мил. литара вина.

Од времена усвајања првог Закона о вину, средином 2007. године и дефинисања повољних трговинских аранжмана са ЕУ потписивањем Протокола о вину, црногорско винарство доживљава ренесансу. У последњих 15 година имамо рапидно повећење нових регистрованих винарија, од 4 винарије 2007. године на 140 винарија 2026. године. Значајно је повећење обима производње вина у мањим винаријама, које није видљиво у глобалном статистичком приказу сектора због доминације „Плантажа“. Ипак, тај дио винског сектора је украс, чипка, пун разноликости и стечених признања за квалитет вина на бројним међународним такмичењима.

Заштита географског поријекла вина

Национални прописи, који регулишу активности у винском сектору, у цјелости су усаглашени са актуелним европским прописима. Успјешно се имплементира систем заштите географског поријекла вина, тзв. „ПДО/ПГИ систем“. Заштићено је 12 назива за ознаку поријекла вина: „Црмница“, „Подгорички субрегион“, „Улцињски субрегион“, „Кучи“, „Ријечка нахија“, „Катунска нахија“, „Пипери“, Бјелопавлици“, „Нудо“, „Бока которска“, „Будванско- барски субрегион“ и „Јадранско залеђе“, као и 2 назива за географску ознаку: „Црногорски басен Скадарског језера“ и „Црногорско приморје“. Од 2024. године примјењује се сертификација географског поријекла вина по овом европском систему.

Игра перли

Можда игра природе своју кулминацију доживљава управо између три плаветнила – небеса, Јадранског мора и Скадарског језера, гдје се сударају горске и медитеранске ваздушне струје, прожимају мирис липе и бора с мирисом наранџе и бресве, гдје је дубоко зеленило четинара прожето сребрним маслињацима и најстаријим црногорским виноградима. Одбљесак вода, дубина шума, топлина крша, мирис југа и колорит поднебља нашли су експресију у црногорском вину јединственог карактера. У црногорском вину су коријени културе, љубав према својој земљи, вјештина и страст стварања. У интеракцији креативности, искуства и традиције, у конспирацији знања и умјетности, наши винари стварају квалитет и доживљај. Они кроз вјекове његују култ вина и попут Хесеових играча стаклених перли теже савршенству. Комбинујући модре и златне перле, пажљиво бирају моменат њиховог преласка у узвишену композицију. 

Неко! 

Њихово величанство, винари! 

А неко други, ужива у тој композицији док ствара друге вриједности.