Пепелница на виновој лози

Улазимо у љетњи период другог дијела вегетације који карактеришу високе љетње температуре и сушни периоди без кише, често праћени топлим вјетровима. Све су ово услови који погодују развоју и ширењу узрочника пепелнице (гљива Uncinula necator),  једне од економски значајних болести винове лозе.

У нашим условима, а посебно у условима подгоричког виногорја, пепелница се често јавља, у знатно већем интензитету него пламењача и појединих година наноси веће штете од пламењаче. Дешавало се у неким виноградима да страда велики број гроздова и да практично нема бербе, ни приноса.

Више је разлога за то. Често виноградари у „борби“ против пламењаче „забораве” на пепелницу, па не одраде прве заштитне третмане на вријеме, јер нема симптома. Када уоче прве симптоме пепелнице, обично на гроздовима, често буде већ касно.

Такође, дешава се да се мјере зелене резидбе не обаве на вријеме и довољно квалитетно, те се у оваквим густим, слабо провјетреним засадима стварају идеални услови за развој ове гљиве.

СИМПТОМИ

Пепелница напада све зељасте органе винове лозе. На лишћу се јављају уочљиве пепељасте „оазе”, које се врло брзо шире захватајући велику површину лишћа. Заражено лишће потпуно је прекривено бијелом мицелијом и губи своју функцију фотосинтезе.

Симптоми на ластарима се јављају у виду „зракасто” присутне мицелије и некрозе ткива. Посебно је значајна и штетна појава симптома на бобицама и гроздовима. Осјетљива фаза у развоју је током интензивног пораста бобица па све до зрења. Први симптоми обично се појаве на горњој страни бобице, у виду тек једва примјетне пепељасте навлаке, која у повољним условима брзо захвата цијелу бобицу и шири се, захватајући већи дио грозда. Због развоја гљиве долази до некрозе површинског ткива бобица, често и до њиховог пуцања све до сјеменке, што је карактеристичан знак болести. Овакве распукле бобице подложне су труљењу и пропадању. У условима јаког напада болести, читав грозд и више њих, бивају прекиривени густом брашнастом навлаком, потпуно пропадају и немају никакву тржишну вриједност.

УСЛОВИ ЗА РАЗВОЈ

Разлози због којих се пепелница јавља и убрзано шири баш у другом дијелу вегетације налазе се управо у чињеници да за клијање конидија није потребна вода, довољна је минимална влажност ваздуха, до инфекције може доћи и при влажности ваздуха мањој од 20%. Такође, конидије присутне на површини биљних органа лако се и брзо шире ношене топлим вјетровима, који поспјешују ширење заразе и појаву симптома. Овакви временски услови који владају у другом дијелу вегетације управо доприносе да се симптоми интензивно шире на гроздовима у току њиховог пораста.

Виноградари углавном знају на којим мјестима у засаду се прво јаве симптоми пепелнице. То су тзв. „скривена“ мјеста, густи дијелови засада са обиљем лишћа и ластара, збијени гроздови у сјенци и слабо провјетрена мјеста.

СУЗБИЈАЊЕ

У сузбијању пепелнице прије свега треба истаћи важност и значај превентивних мјера које имају за циљ да онемогуће појаву болести.

Прије свега, приликом самог подизања засада треба водити рачуна о постављању редова у правцу дувања вјетрова, како би се обезбједила одговарајућа провјетреност засада. Избалансирано ђубрење током вегетације, без претеривања са азотним ђубривима која доприносе бујности засада, такође доприносе мањој појави болести. О значају мјера „зелене“ резидбе говорили смо више пута. Посебну пажњу треба посветити овим мјерама јер редовно скидање вишка ластара и гроздова (и више пута у току вегетације) омогућава бољу провјетреност и квалитетнију примјену фунгицида при хемијским третманима.

Хемијска заштита мора почети са почетком вегетације, посебно у засадима и локалитетима гдје се пепелница редовно јавља или је била присутна у претходној години. У таквим условима примјена препарата почиње већ са отварањем пупољака, како би се спријечио развој мицелије, а затим је потребно да цвјетања обавити најмање 2-3 квалитетна третмана, како би се спријечила инфекција аскоспорама. На тај начин ћемо сузбити болест у почетку и спријечити њену појаву на гроздовима. Када се симптоми појаве на гроздовима, углавном је касно за заштиту.

СРЕДСТВА

Сумпорна средства у заштити винограда имају широку примјену и у употреби су дуги низ година. Важно је знати да њихово дјеловање зависи од температуре ваздуха, те се њихова примјена препоручује у интревалу од 18 до 28⁰ Ц. На температурама изнад 30 до 35⁰ Ц треба избјегавати њихову примјену, јер у таквим условима сумпор може проузроковати фитотоксичност на биљним дијеловима. Током љетњих мјесеци препорука је да се ова средства примјењују ујутру или увече. Сумпор дјелује парама и након извесног времена (обично 5-7 дана, у зависности од брзине испаравања) губи дјеловање, па се третман мора поновити.

Системични препарати пружају дуготрајнију заштиту јер улазе у биљку. У пољопривредним апотекама је широк избог ових средстава. Препорука је да се примијене при јаком притиску болести.

У органској производњи, осим сумпора, за сузбијање пепелнице препоручује се средство на бази калијум хидроген карбоната, који је изузетно ефикасан у „чишћењу“ мицелије са површине биљних органа.